“Uspešan“ seks sve rešava – da li je baš tako?
Znate ono da ljubav ima svoju magiju. E pa, i seks tu mnogo ne zaostaje.
Kada nismo u ljubavi, seks pomaže da bar malo stvorimo osećaj voljenosti. Doduše, on brzo ispari ukoliko nije potkrepljen drugim emocionalnim aspektima odnosa, ali na trenutak osveži, opusti, da nadu. Ponekad seksualno iskustvo zaista može biti magično, kao na filmu i dovesti do “seksualnog samopouzdanja“.
Šta je seksualno samopouzdanje?
Kada pričam sa svojim klijentima o tome šta im je potrebno kako bi bili ispunjeni, funkcionalan seks se nameće kao primarna stvar, zbog čega svaki uspeh na tom planu biva označen kao nešto jako vredno.
Znate onu krilaticu bihejvioralne terapije da ništa tako dobro ne uspeva kao sam uspeh.
Mnogi ljudi koji dođu kod mene na terapiju nisu nikada čuli to na taj način, ali podsvesno njihov mozak vapi za uspehom (iako ga se neki i boje). Toliko ih plaši neuspeh, da ga oni nesvesno izbegavaju. Ali izbegavanje onoga što nas plaši samo pojačava strahove i vodi u začarani krug.
Kada od mene dobiju sugestiju koja opravdano isključuje seksualni odnos, ali postepeno vodi ka njemu, kroz alternative, oni to delimično uvaže – probaju vežbu, ali neretko probaju i odnos. Tada nastane pravi miks terapijskih inputa i njihovih predstava, kao kada neko ko ima rak ide da se leči alternativno, ali koristi i hemoterapiju ili zračenje. Ovo je u neku ruku potpuno normalno i prirodno: kada imate neki problem, želite što pre da ga rešite, da uspete.
Međutim, iako se čini razumno i logično, s druge strane je to kontraproduktivno: pošto vam uspeh jako znači, vi ne dopuštate neuspeh. Jedan mudrac je sugerisao suprotnu tezu: Ništa tako ne uspeva kao kada omanete.
To može zvučati paradoksalno, ali ako bolje razmislite ta ideja vas može istinski opustiti. Ako ste jako vezani za cilj i uspeh, strahovaćete od neuspeha i nećete želeti da dopustite to iskustvo. Međutim, ono je veoma oslobađajuće jer tada po prvi put pravite značajan iskorak u pravcu rešavanja problema. Uspeh vam zapravo nikada nije bliži nego kada prihvatite neuspeh.
Mnogi ljudi nesvesno doživljavaju neuspehe. Oni imaju gomilu problema, pa najčešće takvi dođu na terapiju. Neki od njih povremeno nesvesno dožive uspeh, ali ne znaju kako se to desilo. To su niži razvojni stadijumi. Na terapiji uključujemo još dve, mnogo značajnije faze u razvoju sa ciljem da osoba živi svesnije i potpunije.
Prva je da svesno naučite da doživite neuspeh (kroz specijalne vežbe kao deo seksualne terapije), kako biste kasnije bili u stanju da svesno prihvatite i doživite uspeh. Dakle, od nesvesnih neuspeha, gde čovek konstantno ponavlja iste greške, stižemo do svesnog uspeha, gde su greške prihvaćene kao mogućnost, ali se retko dešavaju jer je neuspeh integrisan kao deo ljudskog iskustva i sazrevanja – stvoren je razumniji odnos. On više nije poraz, kao što ni uspeh nije pobeda. Izašli smo iz takvog poimanja stvari i krećemo se ka uživanju i radosti.
Živite u radosti, živite u ljubavi čak i među onima koji mrze.
Živite u radosti, živite u zdravlju čak i među zaraženima.
Živite u radosti, živite u miru čak u među onima koji pate.
Živite u radosti, živite bez posedovanja, budite svetlost ostalima.
Pobednik seje mržnju jer pobeđeni pati.
Zaboravite na pobede i poraze i naći ćete radost.
Gautama Buda
Ranije se smatralo da je uspeh u seksualnoj terapiji momenat kada osoba dođe do funkcionalnog seksualnog odnosa. Znači, ako niste imali uspešne seksualne odnose i sada ste dostigli cilj – vi ste praktično “izlečeni“.
Ali, radeći psihoseksualnu terapiju s klijentima, dostizanje ovakvog cilja (ostvarivanje uspešnog seksualnog odnosa par ili desetak puta), samo po sebi, ne dovodi osobu do izlečenja.
Dešava se da ljudi ponekad nesvesno, uz novi kontekst i opuštenost (kao na moru i sl.) poslože kockice u svojoj glavi, pa uspeju da održe erekciju, prolongiraju ejakulaciju ili dožive uzbuđenje tokom seksa, ali iz nekih njima nepoznatih razloga ne uspeju da stvore kontinuitet. Kada ih pitam: „Kako ste do toga došli?“, njihov odgovor je: „Ne znam.“ I dalje ne znaju kako se taj uspeh desio, pa u sledećim susretima regresiraju na staro “JA“ – ono koje se boji šta će biti, da li će erekcija pasti, da li će partner biti zadovoljan, mogu li postići pravu stabilnost itd. Tako zabrinuti, opet se vraćaju na “početak“ – kao da uopšte nisu napredovali.
Istna jeste da napredak postoji, ali on nije ni potpun, ni celovit, jer brojni delovi jedne seksualne igre nisu svesno integrisani, nisu apsorbovani u samo biće i ostaju opaženi kao nedovoljno važni u odnosu na konačni cilj.
Međutim, kao što košarkaš koji se sprema za najvažnije utakmice na svetskom prvenstvu ne sme da omalovaži bilo koji deo treninga i prijateljskih utakmica, da bi bio pravi kada za to dođe vreme, tako i ljudi koji su seksualno disfunkcionalni moraju da nauče da odolevaju iskušenjima da kroz seksualni odnos dokažu i pokažu da je sa njima sve ok, pre nego što ovladaju nekim drugim značajnim aspektima seksualnosti.
Pod takvim okolnostima, neki klijenti se lako “zadovolje“ formom – kada se pojave uzbuđenje i erekcija, oni se odmah hvataju za to, pa smesta penetriraju da bi nekako održali erekciju, a često i brzo svrše, pre nego što se erekcija totalno izgubi – i to pokušaju da „proknjiže“ kao da su imali seks.
Međutim, ta čovekova tendencija da se samopouzdanje brzinski pribavi mozak tumači kao anksioznost, pa se tome mora stati na put. Potrebno je dati šansu sporijem, bezbednijem pristupu koji vodi ka pravoj seksualnoj stabilizaciji.
Često zbog toga nekim klijentima postavim sledeće pitanje: „Zamislite da ste u seksualnom odnosu koji je funkcionalan, imate dovoljno uzbuđenja da bi održali erekciju, ali se ne osećate dovoljno povezani sa onim što se dešava, vaše uzbuđenje ne raste i imate običan orgazam – samo se desi ejakulacija, bez posebnog doživljaja, i tako do kraja života. Da li biste time bili zadovoljni?“
Tako postavljeno pitanje dovodi do dubljeg i šireg shvatanja seksualnosti i zato mnogi tokom razgovora priznaju da bi ih krut penis, slabije uzbuđenje i orgazam nedovoljno ispunili. Na taj način trasiramo put ka onome što jeste važno.
Šta je važno?
Ono što je važno jeste da je seksualno samopouzdanje mnogo širi i dublji termin od onoga kako ga većina ljudi opaža – kroz ponašanje genitalija. Sigurno da one nešto govore o vama, o onome što se u vama zbiva, ali vi pokušavate da to rešite dole, tamo gde nije nastao problem, umesto da se fokusirate na to kako se osećate u situacijama kada stvari ne idu kako ste ih zamislili i šta možete da uradite da biste se bolje osetili bez obzira na trenutni odgovor genitalija.
Uspešan seks jeste značajan, ali on se ne može dostići ako ne dopustite neuspeh. I to svesno – u tome je čitava stvar. Tako se polako dolazi do pravog opuštanja, do bazičnog mira.
Kada seks nije dobar, ljudi pokušavaju da to promene, ali ideja da će stabilizacija selfa doći samo kroz bolji seks nije realna, kao što nije realno očekivati da će dobar seks nakon svađe rešiti sve nesuglasice između partnera.
Pre bismo mogli da kažemo da je potrebno obratiti pažnju na svaki aspekt seksualnosti, a ne samo na genitalije, fiziologiju i formu seksa, jer ćemo samo tako biti u stanju da isitnski spoznamo unutrašnji mehanizam našeg autentičnog funkcionisanja.
To je ujedno i svrha psihoseksualne terapije – da osnaži ljude da slobodnije plivaju u ljubavnim vodama i da svoj um ne upliću previše tamo gde za tim nema potrebe.
