Poremećaj seksualnog uzbuđenja kod žena – “frigidnost”
“Pojam frigidnost se pokazao kao neprikladan, jer je prava retkost da žene ispoljavaju odbojnost i hladnoću prema svim oblicima seksualnih aktivnosti, a istovremeno žene koje dobiju tu etiketu postaju anksiozne,nesrećne i bespomoćne, sa nerealnom i negativnom slikom o sebi”.
Primer. N.N, 35 god, udata, dvoje dece; Dg. Primaran poremećaj seksualnog uzbuđenja
“ Od uvek sam bila nezainteresovana za seks. To me nije interesovalo ni kada sam bila u pubertetu kada su moje drugarice “vilenile“ okolo. Počela sam da se zabavljam sa mladićima tek posle 23 godine. Bilo mi je prijatno da budem sa njima. Kada sam uspostavila pravu vezu i kada sam počela da stičem iskustva primetila sam da me najviše uzbuđuje nežno milovanje i pažnja koju mi pruža partner. Drugu vrstu uzbuđenja nisam doživljavala...Nisam čak ni vlažila, kao što su to moje drugarice govorile, i uvek sam ostajala suva i “neprobuđena”.....
Ja znam da sam odrasla u strogo patrijalhalnoj porodici u kojoj se nikada nije govorilo o seksualnosti, a kada je indirektno bilo o tome reči uvek su poruke bile da je to greh, prljavo, nedozvoljivo,kažnjivo, animalno... ne mogu da se setim svih reči kojima su moji roditelji kvalifikovali seksualno ponašanje ljudi...“
Poremećaj seksualnog uzbuđenja kod žena nastaje zbog kočenja faze seksualnog uzbuđenja u ciklusu seksualnog odgovora žene.
One nisu sposobne da dostignu ili održe seksualno uzbuđenje, pa lubrikacija je slaba ili potpuno odsutna, vagina ostaje suva, ne proširuje se i ne priprema za seksualni kontakt. Takođe, ne dolazi ni do vrhunskog zadovoljstva ili orgazma.
Sada se fokus ne stavlja toliko na lubrikaciju i vlažnosti vagine, kako je bilo ranije, zato što se u kliničkoj praksi češće dešava da se žena sa smanjenom lubrikacijom prvenstveno žali na vaginalnu suvoću ili neudobnost prilikom snošaja, a kada oseća smanjeno uzbuđenje, njena glavna žalba biće nedostatak subjektivnog uzbuđenja u njenom umu.
Takođe:
- Smanjena lubrikacija ne stvara toliku patnju (osim kod žena posle menopauze)
- Za ženu, genitalni odgovor se ne podudara sa subjektivnim iskustvom
- Za kliničara je veoma teško da ustanovi da li žena prima adekvatnu stimulaciju, posebno kada seksualna stimulacija za ženu nije samo fizička, nego i psihološka i situaciona.
Sve ovo je uticalo da se u DSM V definicija seksualne želje-uzbuđenje proširi i uključi mnoge subjektivne komponente seksualnog uzbuđenja, što podrazumeva razmatranje seksualnog zadovoljstva i negenitalne senzacije.
Poremećaj može biti primaran i sekundaran. Poremećaj koji nastaje sekundarno može da bude opšti, kada se javlja u svim seksualnim pokušajima ili situacioni, kada se javlja samo u određenim okolnostima.
Istorija
- Ranije se sve seksualne disfunkcionalnosti žene podvođene pod pojam frigidnost. Po psihoanalizi je to bio neurotski poremećaj, i tako je ostalo sve do sredine 20. veka.
- Pod uticajem Mastersa i Džonsonove, kao i Kaplanove, frigidnost dobija nozološku samostalnost i pripala je poremećaju seksualnog uzbuđenja.
- Medjutim, pojam frigidnost se pokazao kao neprikladan, jer je prava retkost da žene ispoljavaju odbojnost i hladnoću prema svim oblicima seksualnih aktivnosti, a istovremeno žene koje dobiju tu etiketu postaju anksiozne,nesrećne i bespomoćne, sa nerealnom i negativnom slikom o sebi.
- Zbog toga je u DSM 4 dobija novi naziv “Poremećaj seksualnog uzbuđenja kod žena”, a u DSM 5 “Poremećaj želje-uzbuđenja” . Ranije se malo pridavao značaj ovom poremećaju, i bio u senci erektilne disfunkcije, ali sa pojavom Vijagre, pojavila se nada da će se to promeniti ( pa se razmišlja o ženskoj vijagri)
Epidemiologija
- Ovaj poremećaj nije redak. Oko 20% žena između 18 i 59 godina imaju teškoće u fiziološkom doživljavanju seksualnog uzbuđenja (Laumann i sar.,1999)
Veliki broj žena koristi lubrikante tokom seksualnog odnosa koji koriguju suvoću vagine i slabost lubrikacije, što ukazuju na širu zastupljenost ovog poremećaja nego što se to mislilo do sada (Bach, Wincze i Barlow,2001)
U novim studijama, prevalencija seksualnog uzbuđenja bila je različita od smetnje sa lubrikacijom (vlažnošću).
Bancroft izveštava 12,2% žena su imali smanjeno uzbuđenje, a 31,2% njih problema sa vlažnošću. Dunn je pronašao da 17% ima smanjeno uzbuđenje, a 28% problema sa vlažnošču.
Etiologija
- Uzroci mogu biti raznovrsni, posebno zato što se ovaj poremećaj često udružuje sa poremećajem orgazma, hipoaktivnom seksualnom željom i dispareunijom (bolni odnos), a mogu da budu psihološke, organske ili mešovite prirode.
Primarni oblik poremećaja nastaje zbog:
- Grupa činilaca koji se povezuju sa psihoseksualnim razvojem ( nesvesni intrapsihički konflikti, zavist za penisom, rana traumatska seksualna iskustva koja rađaju stid,strah i osećanje krivice). Kasnije, ovi konflikti uslovljavaju patološke odbrane koje remete svesnost žene o erotskim senzacijama.
- Društveni i kulturni uticaji, vaspitni proces ( negativnih poruka o seksualnosti kao grehu,animalnoj i prljavoj aktivnosti, ili isticanjem i potenciranjem religijskih osećanja, i sl. (Wincze and Carey,2001). Pogrešna verovanja i očekivanja od seksualne aktivnosti odvlače pažnju od ertoskih podsticaja.
- Pojedinci koji su odrasli u konzervativnim kulturama mogu da prihvate stav da je predbračna seksualna aktivnost pogrešna i nedopustiva, da je masturbacija prljava i da seksualni odnosi unutar braka isključivo služe za ciljeve reprodukcije, i sl. Ovakve ideje mogu da utiču na formiranje pogrešnih stavova koje dovode do poremećaja seksualnog uzbuđenja (McCabe i Cobain, 1998)
- Ponekad nedostatak obrazovanja, ali i visoko obrazovane žene ne znaju ”gde se stavlja penis” ili, pak, otkrivaju svoju trudnoću tek u četvrtom mesecu!
- Stanja straha, stresnih poremećaja, poremećaja raspoloženja, ličnosti i ishrane,uključuju strah, ljutnju ili depresivno raspoloženje pa prirodno dovode do inhibicije seksualnog uzbuđenja
Interesantno je da strah nepovoljno utiče samo kod seksualno disfunkcionalnih žena, gde podizanje nivoa autonomnog uzbuđenja dovodi do toga da se one teže koncentrišu na erotske podsticaje. Kod seksualno uspešnih žena, strah deluje stimulativno.
- Paničan strah, koji je praćen lupanjem srca, nedostatkom vazduha,znojenjem, vrućim talasima po telu, i sl. negativno deluje na seksualno uzbuđenje.
- Ljutnja koja proizilazi iz dinamičkih sukoba dovodi do potiskivanju ili inhibiranju seksualnog uzbuđenja ( Feldman I sar., 1994)
- Depresivno raspoloženje često prati seksualna anhedonija pa neretko dovodi i do disfunkcije seksualnog uzbuđenja (Hirschfield,1998)
Sekundarni ili stečeni oblici poremećaja su povezani sa:
- Tekućim partnerskim odnosom koji se ne odvija kako se to očekuje, pa se javlja strah i agresivnost
- Loša komunikacija među partnerima
- Neprivlačnost partnera, siromašan repertoar seksualnih aktivnosti
- Partnersko bračna disharmonija uslovljava strah, osecanje krivice, agresija, ljutnja, bes među partnerima. Bračno neverstvo i nedostatak poverenja takođe upotpunjavaju spektar interpersonalne neprilagodljivosti
- Žena često igra više uloga u porodici: domačica, majka, ćerka, prijatelj, profesionalac u odredjenoj oblasti...Pa kako se povećava njena odgovornost u svim tim domenima, tako se kod nekih žena smanjuje uloga seksualno aktivne žene.
U jednom istraživanju cilj je bio ispitivanje koliko vremena partneri troše na različite stvari (više kategorija). Ispostavilo se da partnerima uvek nedostaje vreme koje zajedno provode sami i lično vreme. Kod pojedinih žena ova situacija je drastična i goni ih ka razvoju seksualne neuspešnosti i disfunkcionalnosti.
Na primer, mlada žena koja se nedavno porodila izgubila je seksualnu želju i sposobnost za seksualno uzbuđivanje. Razgovor s njom je pokazao da je ona ulogu majke stavila na prvo mesto, a pošto je imala iskrivljeno uverenje koje je stekla u mladosti da majke nisu seksualna bića, ona nije mogla da integriše dve uloge.
- Pored problema u opštoj komunikaciji, neki partneri su nesposobni da razgovaraju o seksu, bez obzira što su dugo zajedno, pa to dovodi do seksualne smetnje.
- Neprivlačan partner može biti bitan faktor.Neki parovi to potcenjuju, verujući da je dovoljna uzajamna ljubav, ali to nije tako. Fizička privlačnost je značajan deo odnosa. Prepoznavanje značaja uzajamnog privlačenja pre nego mišljenje da to više nije važno označava prvi korak ka bavljenju ovim pitanjem ( Wincze i Barlow, 1997)
- Neki partneri izjednačavaju seksualnost isključivo sa seksualnim odnosom, pa nesposobnost da se ostvari seksualni akt znači da je telesna bliskost nemoguća, što dovodi do seksualnih teškoća ovoga tipa (McCabe i Cobain,1998)
Klinička slika
Ove žene ne reaguju na erotsku stimulaciju koja je odgovarajuća u odnosu na fokus,intenzitet i dužinu trajanja, pa seksualni odnos biva praćen doživljavanjem subjektivne patnje,bola i telesne nelagodnosti, pa počinje da se izbegava.
- To rade na razne načine, a kao razlog izbegavanja najčešće navode: zauzetost poslom, umor, bolest,glavobolju, i sl, ali neke obavljaju seksualnu aktivnost zbog partnera.
- Reakcija partnera je različita; neki prihvataju takvu situaciju kao sasvim prirodnu, čak i u skladu sa njihovim očekivanjima od žene, medjutim, nesigurni muškarci vezuju probleme svojih žena za sopstvene probleme i sopstvenu seksualnu neprimerenost, insistiraju na seksualnim odnosima i njihovom ponavljanju, čime još više produbljuju neuspešnost svojih partnerki.
Primer. N.N, 35 god, udata, dvoje dece; Dg. Primaran poremećaj seksualnog uzbuđenja
“ Od uvek sam bila nezainteresovana za seks. To me nije interesovalo ni kada sam bila u pubertetu kada su moje drugarice “vilenile“ okolo. Počela sam da se zabavljam sa mladićima tek posle 23 godine. Bilo mi je prijatno da budem sa njima. Kada sam uspostavila pravu vezu i kada sam počela da stičem iskustva primetila sam da me najviše uzbuđuje nežno milovanje i pažnja koju mi pruža partner. Drugu vrstu uzbuđenja nisam doživljavala...Nisam čak ni vlažila, kao što su to moje drugarice govorile, i uvek sam ostajala suva i kao “neprobuđena”..... Ja znam da sam odrasla u strogo patrijalhalnoj porodici u kojoj se nikada nije govorilo o seksualnosti, a kada je indirektno bilo o tome reči uvek su poruke bile da je to greh, prljavo, nedozvoljivo,kažnjivo, animalno... ne mogu da se setim svih reči kojima su moji roditelji kvalifikovali seksualno ponašanje ljudi...“
Dijagnoza
-Lako se postavlja po kriterijumima DSMIV ili MKB'10, sada DSM5
- Treba obratiti pažnju na organske faktore, koje zahtevaju fino razgraničavanje (medicinski činioci, uzimanje lekova ili droga ), pored psiholoških koji se odnose na neodgovarajuću seksualnu stimulaciju u odnosu na fokus, intenzitet i trajanje.
- Moguće je postaviti i više dijagnoza, jer se ovaj poremećaj povezuje i sa ostalim disfunkcijama.
Evo liste ključnih karakteristika za poremećaj želje-uzbuđenja po DSM5:
1. Odsustvo/smanjena želja za seksualnu aktivnost
2.Odsustvo/smanjeno seksualno/erotičnih misli ili fantazije
3. Bez/smanjena inicijativa za seksualnu aktivnost ili posebno neprijemčiva za partnerove pokušaje da inicira seks
4. Odsustvo/smanjena frekfencija ili intenzitet seksualnog uzbuđenja/zadovoljstvo za vreme seksualne aktivnosti
5. Odsustvo/smanjena seksualna želja/uzbuđenje u odgovoru na bilo kakav vid unutrašnje ili spoljašnje seksualne/erotske nadražaje (pr. pisane, verbalne, vizuelne itd.)
6. Odsustvo/smanjena frekfencija ili intezitet genitalnih i/ili negenitalnih senzacija za vreme seksualne aktivnosti ili seksualnog odnosa.
Tok i prognoza
- Tok i prognoza zavise od njenog oblika.
- Primarni oblici imaju tendenciju da taju dugo, pa čak i sve vreme tokom aktivnog seksualnog života, kao i veoma dubioznu prognozu ukoliko se takva osoba opredeli za psihoterapiju.
- Sekundarni, situacioni, oblici ove disfunkcionalnosti imaju najbolju prognozu.Izmena partnera ili promena okolnosti življenja mogu doprineti da se situacija popravi.
Lečenje
- Optimalan terapijski pristup je integrativan (psihoseksualna terapija).
- Za primarne oblike poremećaja seksualnog uzbuđenja i one koje se komorbiditetno udružuju sa ostalim disfunkcijama, metodi izbora su psihoanalitička psihoterapija, dinamička ekspresivna suportivna psihoterapija i psihoseksualna terapija.
- Sekundarni oblici najefikasnije se leče bihejvioralnim tehnikama, to jest seksualnom terapijom.
Uspeh u lečenju zavisi od više činilaca: Kvalitet celokupnog i seksualnog odnosa para, posebno komunikacije među partnerima, zatim, prisustva psihičkih poremećaja kod pacijenata, motivacije pacijenta da istraje u lečenju, i najzad, rano započinjanje lečenja. Takođe, socioekonomski status, religiozne, etničke i kulturne varijable (Bach, Wincze i Barlow,2001)