"Aseksualnost"
/ Strah od romantičnog
uspeha i zadovoljstva
”Biram sebe, a ne seks. Seks je za mene suviše opasan.” Muškarac, 45
Postoje osobe koje se mogu podvesti pod kategoriju a/antiseksualci. To su ljudi koji izjavljuju da ne osećaju (dovoljno jaku) seksualnu želju za kontaktom sa drugom osobom i često žive sa iskrivljenim uverenjem o sebi da su oni takvi od samog rođenja.
Međutim, kada se malo dublje pogleda cela stvar, ispada da na ovoj planeti ne postoji takva osoba.
Naša energija je seksualna i, kao takva, ne može se uništiti; ona se jedino može transformisati, sublimirati ili, u najgorem slučaju, potisnuti. Potiskivanjem te energije gubite pravi kontakt sa sobom, bez obzira na to iz kojih razloga ste to učinili.
Ljudi su skloni potiskivanju, kako zbog uticaja društva, tako i zbog uslovljenosti da reaguju strahom. Taj odbrambeni mehanizam ponekad pomaže u očuvanju identiteta, ali njegova zloupotreba dovodi do patologizacije ljudske seksualnosti.
Neprepoznavanje straha od uspeha i zadovoljstva
S jedne strane, relativno često srećem klijente koji su spremni da rade na sebi, da istražuju, “da kopaju”, da redovno dolaze na seanse sa željom da promene neke stvari, ali s druge strane, to je više njihova intelektualna želja, nego istinska spremnost da zagrizu do kraja.
Dugo su bili van seksa (mnogi od njih i bez partnera), u smislu realizacije seksualnog čina sa suprotnim polom, te su na taj način, izbegavajućim pristupom, stvorili sliku o sebi da je seks za njih suviše opasan, da je uživanje u njemu nedozvoljeno, da oni ne mogu da dopuste sebi takav "luksuz"(čitaj: rizik) da budu opušteni u seksu, jer smatraju da bi sve to bilo previše za njih.
Mnogi od njih su u prošlosti imali “neuspehe” u krevetu ili su jednostavno stvorili negativan odnos sa seksom.
Strah od uspeha i zadovoljstva za njih nije toliko vidljiv kao strah od neuspeha (koji lakše prepoznaju), jer je duboko potisnut i “neosvešćen“.
Uticaj depresije na pravo viđenje sebe
Pre nekoliko dana, jedan klijent mi je rekao:
“Josife, ja sam dugo razmišljao o sebi na neadekvatan način - mislio sam da sam glup, da nisam dovoljno vredan neke devojke, da ću ispasti smešan kad se budem ljubio,danemam šta da ponudim drugima, ali vremenom sam primetio da me neki uticajni ljudi slušaju sa uvažavanjem dok pričam nešto, pa sam shvatio da sam sve vreme živeo u neznanju zbog svoje depresije.”
Depresija (depresivni tok razmišljanja) često se javlja kao zamagljivač pravog viđenja sebe.
Klijenti izveštavaju ono što je na periferiji: da želja za seksom nije prisutna,često u paketu sa drugim seksualnim disfunkcijama (erektilna disfunkcija, prevremena ejakulacija, anorgazmija, bolni odnos itd), ali retko kada žele da idu dalje u istraživanju tog fenomena, nego je terapeut taj koji “mora”da ih izmesti iz njihove nesvesne komforne pozicije.
Dakle, imamo osobe koje ne osećaju seks na pravi način, kao >sav normalan svet<, već ga doživljavaju na iskrivljeno-perverzno-izbegavajući način.
U prevodu, to podrazumeva da se oni (ne svi) druže sa seksom kroz masturbaciju, pornografiju, razne fetišističke, transvestitske ili sadističke fantazije (dakle, kroz razne vrste seksualno zavisničkih aktivnosti) kada su sami, ali nikako sa stvarnim seksom: kroz intimnost, ljubav, prepuštanje i opuštanje sa drugom osobom.
Čak i kada seks postoji, on je u alternativnoj formi: manuelni ili oralni seks,trljanje pubičnih delova, sa velikim oscilacijama u seksualnoj želji, koja se pre čini isforsiranom nego stvarnom. Ovakvi načini ponašanja nisu istinski, iz “dubine duše”, već predstavljaju način da se veza održi, a motiv za takva ponašanja je strah da veza može propasti ukoliko budu bili totalno “aseksualni”.
Njihovo kretanje je mehaničko, više pasivno, bez prisutnosti, bez verbalizacije, prilično anemično, sa željom da se što pre završi-kao da su u horor filmu, a ne u spavaćoj sobi. Vremenom “požele” da vide sebe kao aseksualne osobe, jer ako toliko dugo imaju problema sa uzbuđivanjem i nemaju pravu želju za seksom, onda mora biti da su aseksualni.
Međutim, ovo je daleko od istine, jer to što drugu osobu doživljavate kao strano telo, ne znači da ona ima preveliku želju, niti da ste vi apsolutno bez seksualne želje.
Uz pomoć terapeuta treba da istražite zašto vidite sebe tako ili, što je još ispravnije, zašto "nesvesno" želite da vidite sebe tako? Kao da na taj način želite da skinete veliko breme koje vam je nametnuto seksom, pa vam izbegavanje deluje kao put ka slobodi?
Zbog čega se ove osobe toliko plaše seksa?
Nešto što bi trebalo da bude izvor uživanja postaje toliko velika smetnja, koja vremenom dovodi do realne patnje u vašim životima. Vi to ne želite, ali ipak to konstantno nesvesno podržavate. Umesto da se suočite - odlažete; pod parolom “ima vremena” činite razne stvari, za koje se čini da imaju veze sa vašim konačnim ciljem, ali, u suštini, vi još uvek ne želite da idete do samog kraja.
Tako se u praksi dešava da neki klijenti stignu do izvesne značajne tačke, gde je potrebno da se napravi zaokret, ali baš tada, iz nekog “čudnog” razloga, krene povlačenje. Počnu da se pojavljuju razne vrste sabotaža: da se ima puno posla, da nema trenutno devojaka u okolini (bar ne onih koje su dopadljive), da partnerka nije dostupna ili da je imala menstruaciju,da oni to jednostavno ne mogu i slično. Takve vrste sabotiranja se održavaju sve dok terapeut ne prozre klijentove nesvesne namere i želje da i sebe i terapeuta ubedi da je to činjenica.
Terapeut strpljivo čeka da se sve te samoobmane i racionalizacije istroše, pa da nastupi mnogo direktivnije, kada klijent bude malo sigurniji, ali prava istina je da se totalna sigurnost ne može postići (niti je potrebna) da biste se kretali napred. Jedna od velikih zabluda, koja se nameće ljudskom umu, jeste da nam je potrebna neka posebna spremnost kako bismo prevazišli svoje barijere.
Terapeuti često koriste razne tehnike da “odvuku” klijenta od njegove opsednutosti krajnim ciljem i da ga razlože na mini ciljeve - sitne zalogaje, koji izazivaju mali stepen anksioznosti, koji se može podneti.
Zašto neki klijenti ne žele da podnesu ni tu vrstu napetosti?
Zato što se plaše da će biti uvučeni u svoje “staro Ja “- onda kada su se osećali zaista nesrećno, bespomoćno, izolovano. Znači, postignut je neki napredak, bolja osećanja su tu, ali ona su sveža i nova i još uvek nedovoljno zrela da ih njihovo biće integriše.
Ako su godinama bili u depresivnom "modu", a sada ušli u lepši doživljaj sebe, oni se toga grčevito drže, kao malo dete koje se dokopa kolača. Put je počeo da se razvija, ali da bi se održali na tom putu i počeli povećavati poverenje u sopstveni proces i egzistenciju, ljudima nedostaju svesni mehanizmi.
Očigledno postoje klijenti koji su otvoreniji ili spremniji da prate i istražuju sugestije terapeuta i zadatke, dogovorene za vreme seanse. Isto tako, postoje i oni koji se nesvesno bore “protiv” terapeuta, jer im se čini da postoji drugi način razrešenja problema, koji ne uključuje njih na pravi način u dovoljnoj meri, već ih ostavlja po strani, onako kako su i navikli, sa svojom patnjom.
“Ljudi se sve više drže svoje patnje. Toliko dugo su oni bili naučeni da pate, tako da oni nastavljaju da se drže nje sve više. I postoji takođe razlog za to: u patnji Ego postoji. Tako da vi nastavljate da se držite patnje sve više, zato što vam patnja omogućava da imate osećaj sebe. Kada ste bedni, Ego je sve više prisutan. Kad ste srećni, Ego se opušta.“
Osho
Ovi prvi postignu veoma dobre rezultate, uprkos tome što njihov uzrok anksioznosti može ponekad biti i veoma dubok. Deluje kao da je Ego sazreo, pa postoji manja želja da ga se drže.
Ovi drugi su u većoj meri podeljeni: oni jednim delom slušaju terapeuta, a drugim sebe, odnosno svoj Ego. Na taj način ne postignu mnogo, jer put promena zahteva apsolutno predavanje i prepuštanje, ostavljanje starih programa, misaonih procesa i identiteta negde iza sebe, tamo gde im je i mesto. Za sve to je potrebna hrabrost; potrebna je smelost da se uskoči u hladnu reku, da se pliva (često i uzvodno) kako bi se stiglo do cilja.
Cilj je postati funkcionalan u seksu, prihvatiti zadovoljstvo i uživanje, zar ne?
Zato se čovek mora otvoriti ka tome, on mora da vežba svesni fokus i da bude iskren sa sobom. U suprotnom, nema načina da se disfunkcionalnost razreši.
Izaberite novog/novu sebe
Kabir je jednom rekao: “Posmatram ljude. Toliko se boje, a ja ne vidim zbog čega – jer nemaju šta da izgube. Oni su kao nag čovek koji se plaši kupanja u reci – jer ne zna posle gde da osuši odelo.”
Goli ste, bez odela, ali još uvek u strahu zbog odela.
Birajući starog/staru sebe, vi dokazujete sebi da vam nema pomoći.
Aseksualnost vam se nameće kao opravdani razlog vaše neuspešnosti.
Zar je to ono što zaista želite?!