"Prve ljubavi naše dece, prvi seks i poljubac"       
​                         

​
1. Koji su prvi znaci seksualnosti kod dece i kada se javljaju, u kom uzrastu?

Prvi znaci seksualnosti se javljaju veoma rano - erekcije su primećene kod muškog fetusa još za vreme trudnoće, a vlaženja vagine kod devojčice u drugom/ trećem mesecu nakon rođenja. 
Sve su to rudimentarne forme seksualnosti, koje se kasnije dodatno odslikavaju u dečjim samostimulacijama i istraživanjima kroz normalne socioerotske igre sa drugom decom na uzrastu od pet, šest godina (igre mame i tate, doktora i slične simulacije seksualne igre), da bi pravu formu dobile u pubertetu, gde se jasnije diferencira polni nagon u odnosu na druge potrebe, a koji će kasnije biti polako usmeravan prema suprotnom polu. 

 
2. Kako sa decom razgovarati o prvom seksu (kako sa dečakom, a kako sa devojčicom)? Koji savet im dati i na šta im obavezno ukazati posebnu pažnju?

Priča o prvom seksu treba da bude pokrenuta kada se ukaže prava prilika. To podrazumeva da pratite dečji psihoseksualni razvoj i potrebe deteta i da u skladu s tim reagujete na pravi način. Sve to uključuje vašu zainteresovanost za dečji svet u svim aspektima: gde dete izlazi, s kim se druži, kako se provodi, ima li neke simpatije, itd.
Pokušajte da otvorite priču s njim bez ustručavanja, istražujte zajedno doživljaje koji se javljaju i podelite vaša ili tuđa pozitivna iskustva. Nemojte previše da kontrolišete, zapitkujete ili da držite predavanja, jer time podstičete nepoverenje kod deteta. 
Ukažite im na to da ne moraju da žure sa prvim seksom, da prate svoje uslove i potrebe, i da ne forsiraju da što pre budu seksualno aktivni. Umesto toga, korisnije bi bilo da u početku stvaraju povezanost sa nekom osobom, kroz milovanje i ljubljenje, kako bi postepeno išli ka pravoj intimnosti. Uprkos svim postojećim polno prenosivim bolestima, deca se ne smeju zastrašivati, jer svaka negativna asocijacija u vezi sa seksom indukuje strah, koji dovodi do seksualne disfunkcionalnosti.

 
3. Kakav trag ostavljaju prve ljubavi na svakog od nas? Zbog čega su one toliko važne?

Prve ljubavi su veoma značajan fenomen, jer se osoba po prvi put otvara svim svojim bićem prema partneru, kroz proces zaljubljivanja, u kojem idealizuje drugoga i živi svoje "snove". U paketu s tim stvarima ide i ranjivost, jer uvek postoji mogućnost da se neko odljubi i tako povredi onog drugog.
Ali, taj rizik se ne može izbeći, zapravo on je veoma razvojan za svaku osobu.
Postoje oni koji su zbog razočaranja u prvu ljubav otpisali svoju mogućnost za novu ljubav ili zauvek ostali zaglavljeni u prošlosti. To nije dobar put, jer čovek na taj način značajno osiromašuje sopstveni život.
Mladima treba ukazati na to da se takve stvari svakome dešavaju i da je dobro što je tako, jer će osoba kroz nova iskustva sa novim partnerima sazrevati na pravi način. 
 

4. Kako pomoći tinejdžeru da preboli prvu ljubav i zašto prva ljubav toliko boli?

Isto kao pod 3. Dodatak: Prva ljubav boli jer osoba nije imala takva iskustva u prošlosti koja bi bila racionalni  referentni okvir u trenucima "krize", odnosno nije imala dovoljno visok nivo seksualne inteligencije, koji bi amortizovao nepotrebnu patnju. 
 

5. U kom uzrastu se formira seksualna orijentacija kod dece, to jest kada već roditelji mogu da znaju da će im dete biti heteroseksualno ili homoseksualno nastrojeno?  

Seksualna orijentacija je zavisna od izgradnje seksualnog identiteta, što kod oba pola podrazumeva prihvatanje sopstvenih anatomsko-telesnih karakteristika kao prirodnu datost sa samim rođenjem i formiranje pozitivne slike o sebi na bazi tih osobenosti. 
Ta izgradnja seksualnog identiteta je pod uticajem mnogih faktora, primarno porodice, gde osoba u složenoj transakciji bira model za identifikaciju. Često sve to ide nesvesnim putem dok je dete malo, da bi kasnije u periodu puberteta krenulo polako da usmerava sopstveni nagon ka (u većini slučajeva) suprotnom polu.

Međutim, ponekad se dešava da u porodicama u kojima nisu jasno izdiferencirane polne uloge, u kojima je roditelj suprotnog pola suviše dominantan i kastrirajući, a ovaj drugi previše blag i nežan, ili koje karakteriše nedostatak inputa za nezavisnost, koji vode emocionalnom sazrevanju, dete bude u dilemi, odnosno preispitivanju da li i koliko se može upustiti u intimni kontakt sa suprotnim polom.
Isto tako, može se desiti da dete, nakon par neuspešnih "pokušaja", proceni da mu takva orijentacija ne odgovara, a da pritom ne istraži podsvesni strah, koji se kao razlog krije iza svega toga. 

Seksualna orijentacija često nije svesni izbor u ranoj adolescenciji, ali određena emocionalna nezrelost i neadekvatna slika o sopstvenom telu, kao i neprihvatanje činjenice da se mogu izgraditi zadovoljavajući odnosi sa suprotnim polom, vodi osobu do pogrešnog zaključka da se orijentacija dobija rođenjem, da se ne može svesno birati, što je apsolutno pogrešno.

Treba stimulisati ljude da emocionalno sazrevaju i da kroz to sagledavaju sopstvene mogućnosti na planu ljubavi i intimnosti. 

Roditelji ne mogu sa sigurnošću da znaju koje će orijentacije da im bude dete, ali ako prate njegov razvoj i primete da se dete gradi u skladu sa ulogom svog pola (kod muškaraca je to izgradnja pozitivnog agresiviteta kroz sportske i druge slične aktivnosti), to će značiti da dete stimuliše muškost i mušku energiju unutar sebe, što je dovoljan preduslov da kasnije bude seksualno privučena od strane osobe suprotnog pola. 

I još nešto - ako roditelji primete neki otpor kod svog deteta na planu povezivanja sa osobom suprotnog pola, bilo da ne priča ništa lepo o njima ili da izbegava te teme ili da ne postoje aktivnosti usmerene ka približavanju, onda su to znaci koji mogu biti indikativni, u smislu da postoje neki strahovi, koji bi kasnije mogli usloviti samoću ili istopolnu orijentaciju.dit.