„Muškarac na potezu” 
 

Seksualno samopouzdanje 
 

​Seksualno samopouzdanje je mnogo širi i dublji termin od onoga kako ga većina ljudi opaža – kroz ponašanje genitalija. Sigurno da one nešto govore o Vama, ali rešavanje problema dole (tamo gde on nije ni nastao) sprečava fokusiranje na to kako se osećate u situacijama kada stvari ne idu onako kako ste ih zamislili, kao i šta možete da uradite da biste se bolje osetili bez obzira na trenutni odgovor genitalija. 
Uspešan seks jeste značajan, ali on se ne može dostići ako ne dopustite neuspeh. I to svesno. Tako se polako dolazi do pravog opuštanja, do bazičnog mira. 
 
 Redefinisanje uloga 
 
Jednom sam gledao emisiju Opre Vinfri u kojoj je svoje gošće pitala kakvog bi muškarca želele za sebe, tj. ko bi za njih bio Gospodin Pravi.    
Sve su se načelno složile da mora biti dobar, pouzdan, duhovit, pametan, da ume da sasluša itd... Međutim, Opra im je postavila potpitanje: „A zar nije istina da, kada dobijemo takvog muškarca, mi nekako ne umemo s njim, vrlo brzo nam dosadi i želimo nešto drugačije?“ 
 
Ovo je vreme izazova, i za žene i muškarce. Polne uloge se redefinišu, muškarci postaju sve više žene, a žene muškarci i čini se da su oba pola nezdovoljna intimnim životom. U poslednje vreme, sve više mi se javljaju parovi u kojima je prvenstveno žena nezadovoljna seksualnim životom, jer je partner nedovoljno prisutan, izbegava ili ima probleme u seksu, a muškarac nerado priznaje tu činjenicu. Obično njihova seksualna istorija pokazuje nedostatak prave seksualne komunikacije i  adekvatne seksualne spoznaje (osim u retkim slučajevima, u kojima je bilo “dobrih” perioda na samom početku veze ili braka), a često uz to i probleme sa erekcijom, prevremenom ejakulacijom,  nemogućnost da se doživi orgazam ili nedostatak seksualne želje.   
Žena je očekivala i želela više, a dobila tako “malo”. Na početku je krivila sebe, preispitivala svoju odgovornost, da bi na kraju shvatila da nije do nje, da nešto nije u redu sa njenim mužem i odnosom koji on ima prema sosptvenoj seksualnosti. Dešava se da su ti muškarci bili skloniji isključivanju, a ne uključivanju stvari koje su važne za jednu vezu, na primer zadovoljavajućeg seksualnog života. Čini se da je svako od njih bio spreman da tako živi do kraja svog života, sa potisnutim osećanjima i nesvesnim samozavaravanjem da je to u redu. Da se u životima tih muškaraca nije pojavila žena koja „prodrmava kavez“, oni bi pristali da doživotno brzo svršavaju, nemaju želju za seksom i slično.  
 
(Ne)razmišljanje o problemu 
 
Kažu da, kada čovek ima problem, ne treba o njemu da razmišlja jer se razmišljanjem problem samo produbljuje i stvari postaju gore nego što su bile.   
Ponekad čujem od svojih klijenata: „Josife, seks je instinktivna radnja, zar ne bi trebalo da smo u stanju da to izvedemo bez da razmišljamo, prorađujemo, produbljujemo? Zar treba da postanem stručnjak da bih imao seks? Toliko ljudi na planeti ima seks bez pripreme, planiranja i pričanja o tome, jednostavno to urade, a ne pričaju nešto posebno o tome, ne dele sa partnerom itd...?“   
Iako ovakva razmišljanja u prvi mah mogu delovati logično i smisleno jer smo predstavnici životinjskog sveta, ona zapravo više govore o mitovima i predrasudama koji postoje kada je seks u pitanju, nego o stvarnoj seksualnoj dinamici.   
Bez obzira na to što je seksualni nagon primaran, on može biti poremećen na različite načine. Primarni nagoni, pod uticajem čovekovog uma, mogu dobiti patološku dimenziju, pa tako imamo različite poremećaje sa ishranom, alkoholom i seksom.   
Kada se osoba susretne sa problemom u seksu, ona počinje da razmišlja na drugačiji način od one koja nema taj problem. Jednom je u našu ordinaciju ušla gojazna žena, koju je ginekolog savetovao da smrša kako bi povećala šanse da ostane u drugom stanju. Ona je pokušala da odbaci tu sugestiju braneći se time da je u jednom dokumentarnom filmu videla ženu koja se porodila, a imala je 240 kilograma. Nije netipično da ljudi razmišljaju na ovakav način, odnosno da, ako je neko uspeo uprkos negativnim aspektima, zašto ne bi i oni, a sve to sa ciljem da ne ulože nikakav napor kako bi postigli rezultat.  

Dakle, kada imamo problem, razmišljanje o sebi i problemu postoji, pa taj pokušaj da ga nema ukazuje na odbrambeni mehanizam zvani potiskivanje. Iako je normalno da se neke stvari potiskuju, nije normalno da se problem, koji već postoji, gura pod tepih. Iako je to ljudski i na trenutak deluje da problema nema, osoba ne može da pobegne od onoga što stvarno jeste: činjenice da nešto nije u redu sa funkcionisanjem na seksualnom planu.   
Jedan moj klijent, kome se brak raspadao zbog odlaganja da nešto preduzme dugi niz godina, rekao je sledeće: „Mene je nerazmišljanje dovelo ovde gde sam sada.“ To znači da, iako Vam se čini (ili vas neko savetuje) da treba što manje da razmišljate, to nije adekvatno suočavanje sa problemom. Čak Vam ponekad i neki doktori mogu sugerisati da ne treba da postanete stručnjaci da biste seksualno funkcionisali. Ja se ne slažem sa takvim stavom. Smatram da apsolutno treba da rasčlanite sve kako treba i posložite na pravi način da bi stvari funkcionisale. Potrebno je da postanete stručnjak za ono što se dešava u Vama samima, kako se stvara određena klima napetosti ili uzbuđenja, kako emocije utiču na seks, kako odnos sa partnerom utiče na Vaše opuštanje u seksu.   
Da biste došli do zadovoljavajuće seksualne priče, bitno je da se sve istraži. Ponekad se dešava da klijenti izopšte seks, kao da je on tamo negde, u genitalijama, pozama, konkretnoj radnji... Iako Vas problemi u seksu mogu odvesti u pravcu takvog razmišljanja, razrešenje se ne dešava samo kroz bihejvioralnu promenu, već i promenu Vašeg pristupa, odnosno uslovljenosti da reagujete na specifičan način u samoj situaciji. Postoji puno muškaraca koji pokreću sebe kroz mehaničku stimulaciju genitalija ili žure da što pre stave svoj penis u vaginu (čim ga nekako podignu, bez posebne predigre), ali se uzbuđenje ne može stvoriti i održati na takav način. Njemu je potrebna unutrašnja potpora, potrebni ste mu Vi, da se uključite na pravi način, a ne da zaobiđete sebe. 
Vama nije potrebno da ne razmišljate, nego da naučite da razmišljate na drugačiji način, iz drugačije perspektive, nezasićeni istorijom problema i iz druge pozicije. Pre nekoliko dana, jedan klijent je na moje pitanje kako se odvažio da izrazi svoja ljutita osećanja prema partnerki jer ga je naglo probudila, odgovorio: „Pa, eto, Josife, ti me ovde sa tim tvojim potpitanjima, stavom, naočarima i pogledom mudraca provociraš da ja nešto kažem, iako to u stvarnosti sa drugim ljudima ne radim, pa nekako dobijem drugačiju perspektivu, novu spoznaju... Ohrabrim se da više rizikujem iako mi se prethodno u glavi uvek okreće negativni scenario: doći će do nekog konflikta i eskalacije istog, ali to se nije desilo sada i osetio sam se nekako superiornije.“   
Obično se muškarci koji su zavisni od odobravanja druge strane boje konflikta. Zbog toga često biraju da se ne izraze, da sakriju, zataškaju kako se osećaju i šta im smeta. Time akumuliraju bes u sebi iako se na površini trude da ostanu smireni. Umesto da nauče kako da se nose sa kriznim situacijma, oni ih izbegavaju u širokom luku. Premda se čini da su tu za drugu stranu, da žele da poprave i razreše nešto, oni su zapravo emotivno nedostupni. Često, zbog takve postavke, imaju i seksualne probleme, pa se može desiti da razviju kompulsivnu seksualnost.  
 
Pomoć partnerke 
 
Žene su te koje nagovaraju muškarca da nešto preduzme, ali mnogi, zbog straha i sramote, dopuštaju sebi da ne potraže pomoć čekajući da se nešto samo od sebe razreši. To se, naravno, nikada ne dogodi, i na kraju dođu kod mene, kada su „sve lađe potonule“ i kada je žena spremna da ih napusti ako ne urade nešto.   
U toj fazi, žena je prepuna negativnih osećanja, besa, nezadovoljstva, frustracije, zbog čega postoji dodatna tenzija u vazduhu, koja nikako ne prija muškarcu. Neretko se dešava da je žena u početku gurala, inicirala, i sada joj je dosta – sve prepušta muškarcu, da sam, i uz pomoć terapeuta, reši problem i dođe njoj kao „gotov proizvod“.   
Iako muškarcu prija da ga ona više „ne gnjavi“ oko seksa, on nije oslobođen tenzije, jer je sada lopta potpuno prebačena na njegovu stranu, i ostavljen je sam, bez njene pomoći. Da li je muškarcu potreban takav kontekst, da bez podrške partnerke iskorači i uradi nešto za sebe i vezu?   
Iako deluje da to nije idealan kontekst, uzimajući u obzir koliko je dugo muškarac bežao od sebe, deluje da je sada na njemu da preuzme veću odgovornost i uradi nešto. Međutim, ovi muškarci su naučeni da motivaciju za rad na sebi i promenu crpe spolja, kroz partnerku, pa je za njihovo suočavanje sa problemom ipak potrebno da partnerka pruži podršku i ne pokazuje konstantno nestrpljenje i razočaranje u vezi sa njihovim seksualnim životom. Zato je dobro da i partnerka povremeno poseti psihoseksualnog terapeuta, kako bi se lakše izborila sa svojim negativnim osećanjima i razvila zdravu fleksibilnost.  
Ovim muškarcima su potrebni stručna pomoć i podrška, kako bi kroz jedan sporiji i složen proces postepeno integrisali sve važne aspekte i stvorili drugačiji odnos prema sebi i drugim ljudima, a posebno prema ženama, u seksu i van njega.  

---