Muška orgazmička disfunkcija
(Odložena ejakulacija)
U savršenom svetu, muškarac nema problema, pogotovo ne u seksu. Međutim, u realnosti stvari stoje malo drugačije. Savremeni muškarac ne može i ne sme da misli samo na sebe, preko puta njega je partnerka koja treba biti zadovoljena. Ali kakve to veze ima sa njegovim vrhuncem u seksu?
Nažalost, ili bolje rečeno na sreću, zadovoljstvo muškarca u seksu itekako zavisi od odnosa koji uspostavi sa partnerkom. Ako iz bilo kog razloga mu to ne polazi za rukom, onda dolazimo do problema: sa erekcijom, prevremenom ejakulacijom (PE), smanjenom/povećanom seksualnom željom, a u najmanjem broju slučajeva i do orgazmičke disfunkcije.
Od svih seksualnih disfunkcija, ova je najmanje tipična za muškarca, jer je fiziologija njegova takva da relativno lako postiže vrhunac/ejakulaciju.
Međutim, orgazam kod muškaraca može biti i bez ejakulacije (iako se u većini slučajeva podrazumeva izbacivanje sperme i orgazmički doživljaj kao istovremeni proces). Ali,dobro je znati da muškarac može da ejakulira bez orgazma, kao i da ima orgazam bez ejakulacije, pa zato seksolozi razdvajaju ova dva stanja.
Orgazmička disfunkcija je veoma retka kod muškaraca, ali u zadnje vreme beležimo porast broja muškaraca koji ne uspevaju da ostvare vrhunsko zadovoljstvo u susretu sa svojim partnerkama.
Na stranu medicinski, t.j.organski faktori koji mogu da sudeluju u stvaranju ove disfunkcije, i koji se relativno lako mogu sanirati, kao i oni koji se odnose na situacije u kojima se sam seks zbiva, mnogo zanimljiviji, a istovremeno mnogo složeniji su psihološki uzroci. Ovi zadnji su gotovo primarni, i najteže ih je otkloniti.
Obratiću pažnju na neke važne karakteristike koje mogu biti jako povezane i tipične za ove muškarce:
- Gotovo svi imaju veliko nepoverenje u sopstvenu vrednost koje se projektuje na sam seksualni odnos. Seksualni odnos se može posmatrati kao vrh ledenog brega, a ispod se kriju svi strahovi, ružna sećanja, traume, loše interpretirane poruke iz detinjstva, predstave o sebi, ljubavi, seksu. Osoba sve to nosi u sebi, ali boji se da verbalizuje ispred partnerke, kao da to ne sme biti izloženo u javnosti i po ceni života. To stalno kalkulisanje šta sme, a šta ne sme biti izrečeno ne otvara prostor za oslobadjanje energije. Tako na površini, u seksu, imamo finu, uglađenu osobu, koja pokušava da odradi ceo “posao”, ali unutar sebe je kao “tempirana bomba”.
- Neki pate od depresije. Depresija je najćešća savremena duševna bolest koja "kumuje" negativnim seksualnim transakcijama.To znači da ako ste depresivni, vi nemate prave uslove za seks, jer niste u stanju da dopustite bilo kakvo uživanje. Kako bi onda vrhunac bio dostižan?
- Neki imaju zavisnički stil ponašanja, u seksu ili van njega. Zavisnički stil govori da vam je potrebno da se za nešto zakačite, vežete, bilo da je to partner, seks,pornografija ili neka druga “droga”. Zavisnost vam još više povećava utisak da ste bezvredni, ono od čega vas je sramota i konstantno bežite. Tako upadate u zavisnički ciklus, začarani krug, gde sva loša osećanja pokušavate da razrešite na krivi način. Kako zavisnost podrazumeva skrivanje, laž, prevaru, to vam ne dopušta da budete celoviti, jedni sa partnerom u seksualnom činu.
- Emotivno su nedovoljno zreli. Emotivna zrelost podrazumeva da smo spremni da volimo, ali i da dopustimo da nas vole. Ona uključuje emocionalnu inteligenciju, veštinu ophodjenja sa sobom u neprijatnim situacijama. Na primer, emotivno zrela osoba je spremna da relativno lako predje preko neke stvari koje joj smetaju kod partnerke, jer je voli, t.j. da ne dozvoli da zbog toga odnos strada duže vreme, ili dodje do raskida. Na taj način se stvara klima u osobi koja je potrebna za opuštanje i prepuštanje sa partnerkom.
- Neki su bili dugo u apstinenciji (bez partnera), pritom su često koristili pornografiju. Pornografija ume da osakati seksualno "Ja" jedne osobe, ali samo ukoliko osoba to dopusti. To bi značilo da nesvesno korišćenje iste može dovesti do velikih problema u bliskosti i intimnosti, jer muškarac postaje zavisan od jedan model seksa koji ne postoji u stvarnosti. Zapravo, on sa jednim klikom dobija bezbroj najrazličitijih seksualnih stimulacija, koje mu ne može ponuditi njegova partnerka (na taj način), pa se stvara lažan utisak da mu ona ne može obezbediti pravo uživanje u seksu. Istina je sasvim drugačija, seksualni susret sa voljenom osobom ume da bude mnogo dublji i lepši od svih filmova koji su snimljeni, jer je on stvaran, a filmovi su snovi. Snovi nisu naša stvarnost, i što smo nezadovoljniji sa sobom, imamo veću potrebu da sanjamo. U ovom slučaju na jedan iskrivljeni način. Zato se pornografija mora koristiti svesno i dozirano.
- Neki suviše kontrolišu sebe u seksu, pa ne dozvoljavaju sopstveno zadovoljstvo partneru (jer može nekako biti zloupotrebljeno). Ovo se ponovo tiče nepoverenja, i nosi sa sobom poruku: Ako ja uživam do kraja sa tobom, onda to znači da si posebna,da si izvor mog uživanja, ali ako to priznam, bojim se da ću biti odbačen. Ovako ti ne dopuštam to zadovoljstvo, pa tako ćeš morati još da se trudiš, a ja ću te gledati, sve dok ne budem siguran da si prava osoba za mene. Problem sa nepoverenjem je što se ono gotovo uvek projektuje na partnera, i tako zaboravljamo da se ono nalazi isključivo u nama samima.
- Suviše su spolja fokusirani, na tehniku, na reakcije partnera, zavisni od njenog prihvatanja. Ovo govori u prilog njihovog begstva, od stvari, iskustva koji su im neprijatne, pa potiskuju ih tako što zanemaruju pravi susret, sa sopstvenom tamnom stranom, da je istraže, upoznaju i prevaziđu.Umesto da iskoriste partnera za sopstveni razvoj, podele unutrašnju patnju i strahove, on im se nameće kao smetnja.
- Imaju slabu introspekciju. Često ovo stanje muškarci ne prepoznaju kao problem, neki potraže pomoć po nagovoru partnerke, ili ako se dodatno pojave smetnje sa erekcijom. Smetnje sa erekcijom najviše "zabole" muškarca, iako ove druge disfunkcije mogu biti podjednako mučne za njih i njihove partnerke. Introspekcija je pogled u sopstvenu unutrašnjost, spremnost da se vidi i upozna veza koja postoji između nas samih i živote koje živimo. Ovi muškarci zbog nerazvijene introspekcije često smatraju da nemaju na šta da se nadaju, da su jednostavno takvi, nepopravljivi. Dobra strana je ta što se u introspekciju, kao i u ljubavi i u seksu može investirati, da bi se od njih dobilo najviše.
- Seksualni strahovi. Neki muškarci su uvek osećali nesigurnost prilikom izvedbe seksualnog čina, pa nakon par neuspešnih situacija, gde nisu uspeli da dožive orgazam, postali su opsesivno fokusirani na taj deo, opterećeni i svaki naredni susret sa partnerkom im izaziva strepnju koja urušava seksualno uzbudjenje.
Ali postavlja se pitanje, zašto u ovoj (a takodje i kada je PE u pitanju) situaciji muškarac dopušta da problem postoji, a neki su spremni da žive tako i čitavog života, pritom dodajući :”KADA PARTNERKI TO NE BI SMETALO”?!
Često ih u toj situaciji pitam da li bi njima nekako koristilo da imaju više uživanja u seksu, da mogu da dožive vrhunac kada to žele (ili da ga prolongiraju u slučaju PE), bez obzira na želje i očekivanja partnerke?
U prevodu, da li smatrate da možete postići onu razinu seksualnog zadovoljstva sa partnerkom(čak i veću vremenom) kao kada opušteni masturbirate sami uz uzbudljivu seksualnu fantaziju ili omiljeni erotski film? Da li možete naći sopstveni motiv zbog čega bi ste želeli da se menjate?
Najčešće nemaju dobar uvid u svoja emocionalna stanja i prave motive za njihovu promenu tek treba biti osvečćeni. Svoja unutrašnja stanja nerado dele, jer nemaju dovoljno poverenja u sebe, i u partnerku,pa se često osećaju otsečeno, pogotovo u seksu,koji na neki način traži od njih da se ogole, prepuste, budu prisutni i dopuste da drugi udje u njihov prostor.
Često izveštavaju da su postali neosetljvi dole, kao da ne osećaju ništa prilikom penetracije, čak i kada se partnerka baš trudi ili da im mesto vodjenja ljubavi nije bilo adekvatno (u slučaju tranzitornih stanja orgazmičke disfunkcije).
Medjutim, prava istina jeste da su oni nekako podeljeni u sebi, imaju bezbroj otpora, koji mogu vešto skrivati od spoljnog sveta, ali kako seksualni čin traži autentičnost, oni ne uspevaju da se do kraju predaju partnerki.
Ljubav i seks jesu predavanje, prepuštanje i dopuštanje da zadovoljstvo bude spodeljeno, udruženo i povećano u intimnim susretom sa voljenom osobom. Da li ponekad ovo zadnje nije prepoznato u drugoj osobi, ili naprotiv, došlo je do idealizacije, do zaljubljenosti, a otuda i strah od odbacivanja koji aktivira stare ''rane''?
