Smanjena seksualna želja
Osećam se veoma loše. Prosto ne želim da vodim ljubav sa svojom suprugom.Ona se oseća ružno, misli da imam ljubavnicu, a nemam, i osećam se kriv, osećam se grozno.Zašto mi se više ne diže na nju? - Muškarac, 45
Seksualna želja se danas smatra bazom seksualnosti. U njenom razumevanju i bližem shvatanju, ometaju nas mnogo direktnih i indirektno povezanih činilaca, u čijoj identifikaciji je često neophodno i učešće terapeuta. Sada seksualni terapeuti znaju da bez zadovoljavajuće seksualne želje nema dobrog seksa.
Statistika pokazuje da je hipoaktivna seksualna želja češća kod ženske populacije, u nekim istraživanjima u Americi čak 22% žena ispoljava taj poremećaj, nasuprot 5% muškaraca (Lauman i sar., 1999) U drugim istraživanjima registruje se manji postotak slabosti seksualne želje – 1%-7%, (Simons i Carey,2001). Medjutim, ono što je prilično tačno jeste da sa starenjem seksualna želja polako opada kod svih, bez obzira na pol, s tim što se kod muškaraca ovaj poremećaj češće javlja u starijim godinama, dok se kod žena javlja u mlađem uzrastu.
Smanjena seksualna želja ili njeno odsustvo nastaje iz psiholoških i telesnih razloga i njihovih kombinacija. Kaplanova je smatrala da je strah povezan sa seksualnom aktivnošću, ali i strah koji nastaje iz drugih razloga ključan faktor koji dovodi do slabosti ili gubitka seksualne želje.
Da bi razumeli seksualnu želju, potrebno je da ustanovimo njen sadržaj. Kao i samo seksualno ponašanje, i seksualna želja je proizvod 3 unutrašnje psihičke komponente: intelekt ili razum, seksualni nagon ili potreba i volja ili motivacija za seks. Dodajmo joj samo usmerenje i onda ćemo pričati o predmetu seksualne želje kao njenom spoljašnjem elementu.
Intelekt podrazumeva naše shvatanje seksualnosti.Tu spadaju različite misli, mitovi, stereotipi, predrasude, pozitivna i negativna tumačenja seksa, stavovi povodom neke vrste seksualnih aktivnosti, poruke vezane za seks koje smo dobili u toku socijalizacije itd.
Kod osoba koje imaju smanjenu seksualnu želju, česta su negativna razmišljanja o sebi, o sopstvenom životu, o trenutnom partneru, ili o seksualnom funkcionisanju. Promeniti ili izbaciti ta uverenja, iziskuje dosta vremena.Te osobe su poprilično osetljive i svaki, pa i najmanji stres može da ih izbaci sa koloseka. Kod mnogih osoba, problemi u vezi, u situaciji kad osećaju bes, ili ih partner “odbacuje”, dovode do gubitka libida. Čest je slučaj da se iza smanjene seksualne želje kriju razna depresivna osećanja, osećaja stida, krivice, besa, bespomoćnosti. Sva ta osećanja ne moraju direktno biti povezana sa seksualnim životom, ali ona postoje u samoj osobi, pa je potrebno smanjiti njihov uticaj i uspostaviti odredjenu kontrolu nad njima.
Seksualni nagon za vođenje ljubavi je biološka dimenzija seksualnosti. Odredjuje je uglavnom nivo testosterona u krvi, kao osnovni seksualni hormon. Ovaj hormon je veoma promenljiv u zavisnosti od toga koju hranu unosimo, pa do toga kako trošimo našu energiju. Kod muškaraca, česte ejakulacije tokom masturbacije ili seksa dovode do njegovog pada. Kod žena, takodje se čini da ovaj hormon ima uticaj na seksualnu želju.
Biološki deo psihe, koji kao gorivo za seks ima testosteron, nam šalje signal za vodjenje ljubavi. On može da se kreće od gladi za seksom – kao posledica duže apstinencije, pa sve do prezasićenje seksom - ako smo ga upražnjavali suviše često u skorije vreme.Mnoge osobe koji imaju smanjenu seksualnu želju postale su distancirane od svojih tela, nisu zadovoljne kako izgledaju, ne brinu o njima ili im smeta izgled partnera. Mnogi muškarci izjavljuju da im se seksualna želja smanjila kada se partnerka ugojila ili je dobila strije usled trudnoće.
Zapažanja seksualnih terapeuta Sandre Lejiblum i Rejmonda Rouzena govore da je u većini sluačajeva kod muškaraca seksualni apetit postojaniji u odnosu na žene, možda zato što žene automatski isključuju erotska interesovanja kad nisu u vezi sa nekim, iako se to danas postepeno menja. Kod žena se seksualna želja povećava i smanjuje u zavisnosti od menstrualnog ciklusa, pa mnoge nisu željne seksa neposredno pre i prva dva-tri dana tokom periode.Takodje, većina žena nema seksualni apetit u poslednja tri meseca trudnoće, kao i neko vreme posle porođaja.
Motivacija t.j. volja je aktivacioni deo psihe koji nas tera da uradimo nešto povodom naše seksualne želje
Motivacioni aspekt govori nam o tome koliko smo mi aktivni u odnosu na ono što se dešava u našem mozgu i telu, koliko zapravo reagujemo u skladu sa odredjenim vibracijama organizma. Ukoliko zauzmemo proaktivnu ulogu, sigurno je da ćemo pokušati da vodimo ljubav čak i ako nije naš um totalno “čist” od negativnih misli ili naše telo skroz “izgladnjeno”.Partneri koji su dobro seksualno uskladjeni, vode ljubav i kada nisu bas previše zainteresovani za to. Oni znaju, da je vredno pokušati, jer se mozak i telo “zagreju”, i na kraju ponovo iskuse zadovoljstvo. Koliko puta nam se nije išlo na neki trening, ali nakon njega smo se vratili nasmejani kući. Volja je motor ogranizma, a svakom motoru je potrebno vreme da se zagreje i postigne “radnu temperaturu”.
Predmet seksualne želje je objekt naše seksualne pažnje. On se svodi na pitanje želeti, ali šta? Seks sa samim sobom ili sa partnerkom, sa punijom ili mršavijom osobom, sa ženom ili ljubavnicom, sa sportistom ili intelektualcem. Medjutim, često taj predmet može biti jako neodređen. Mnogi ljudi vode ljubav da ne bi razočarali partnera, ili ne znaju da izraze neseksualna osećanja na neseksualni način, pa im seks predstavlja sredstvo da izraze sve – oduševljenje, bes, glad, razočarenje, uvređenost, čak i zaprepašćenost.
Kako je dobar odnos izmedju partnera van seksa glavni preduslov da stvari funkcionišu u krevetu, postavlja se pitanje šta je to što dovodi do boljeg odnosa?
Primer iz prakse.
Sećam se jednog para koji je došao kod mene sa smanjenom frekfencijom seksualnih aktivnosti, zbog smanjene seksualne želje kod muškarca. Taj problem ih je mučio duže vremena, ali su posle odredjenih zdravstvenih problema u njihovim životima, odlučili da konačno potraže pomoć. Ona je već išla na seanse kod drugog terapeuta zbog prevelikog stresa u braku i van njega, a on je pokušao da sa uključivanjem u terapeutski proces kod mene nekako nju “prati”. Njena najveća zamerka je bila to što je on oduvek imao smanjenu seksualnu želju. Seksualni život gotovo da nije ni postojao između njih dvoje u periodu kad su došli kod mene. Dogovorili smo se da ja krenem da radim s njim, a da kasnije uključimo i nju (jer se osećala dobro kod “svog” terapeuta), što je ona prihvatila, nadajući se da ću mu ja nekako probuditi seksualnu želju bez njenog učešća.
Početni cilj u terapiji nam je bio da on malo bolje razume sebe, sopstveni svet kao i njene reakcije. Medjutim, bio je jako osetljiv na njeno verbalno i neverbalno izražavanje, koje je bilo često plačljivo i sažaljavajuće, i nije mogao kvalitetno da radi domaće zadatke. Nismo ni stigli do seksualnih zadataka kada je on izgubio motivaciju za rad.Verujem da je i u prošlosti njegova smanjena seksualna želja bila pogrešno protumačena od partnerke, kao napuštanje ili slično., pa je ona reagovala sa paničnim napadima ili različitim izlivima nezadovoljstva. Takva reakcija u želji da se kontroliše partner, udaljila je njega još više od seksualne bliskosti.
Moguće je da smo njega bezrazložno “označili kao pacijenta“ kome je potrebno “lečenje“ i pored toga što je i sam priznao da je u prošlosti zbog sopstvenih kompleksa (dlake na leđima) imao smanjenu seksualnu želju. Zato sam pozvao i nju da još jednom procenim o čemu se radi, ali tada sam shvatio da se ona još uvek “ljuti” na njega. Nisam video kod nje neki značajniji pomak, i pored toga što je išla več neko vreme kod drugog terapeuta, “traume” iz prošlosti su još uvek uticale. Smatrala je da je na njemu sada da se potrudi da joj “vrati” seksualni život koji je izgubila.Govorila je: "Nisam ja šugava i ružna da ne oseća ništa prema meni"… "U prošlosti sam samo ja preuzimala inicijativu, i sve je to bilo oskudno"… "On će uvek biti takav, a ja ne znam da li bi mogla da se zadovoljim s tim"… "Ja ga volim, ali mi je potreban seks"…"Počela sam da gledam druge muškarce, poceli su da me drugi privlače"…
Moje zadatke je smatrala suvišnim, dovoljno joj je bilo da priča o sopstvenim problemima sa njenim terapeutom, bez preuzimanja lične odgovornosti.
U gorepomenutom slučaju, seksa je bilo premalo u predhodnim godinama. Ali, taj nedostatak se nije mogao rešiti osvetom, ili stvaranjem krivice kod drugoga, na čemu je partnerka nesvesno insistirala. Predlagao sam joj da pokuša da učestvuje u stvaranju nove seksualne priče, u kojoj će ona imati takodje aktivnu participaciju.
Bilo je potrebno dati sebi i partneru “drugu šansu”. Ali, kao da je njoj to bilo previše. Htela je da se samo on suštinski promeni, da nakon terapije sa mnom postane “gotov proizvod”, međutim takvi zahtevi su najčešće kontraproduktivni, jer muškarac upija partnerkino razočarenje i nestrpljenje.
Opširniju verziju teksta pronađite na blogu.
