Šta je to što nam je potrebno u partnerskoj ljubavi?
Seksualni odnosi, bračne veze i želja za potomstvom često se prepliću i sapliću.
Imam klijente koji nikada nisu imali seksualne odnose, a dugo su u braku i žele decu, kao i klijente koji su se razveli i imaju decu, a žele ih još. Tu su i samci koji žele decu, ali imaju probleme u održavanju veze ili u seksu. Takođe, srećem osobe koje su u braku, imaju decu, svađaju se, ali ostaju zajedno zbog dece.
Sigurno se pitate šta je ovim ljudima zajedničko?
I sigurno naslućujete - DECA.
Gotovo svima nama su važna deca. Kulturološki i genetski smo kodirani na takav način, ali u gorenavedenim slučajevima deca služe kao "beg od realnosti".
Recimo da imamo partnera sa kojim nam nije dobar odnos ili s njim nemamo seksualni život, zbog čega bismo koristili veštačku oplodnju (osim kada je biološki sat baš otkucao, što je retkost) za stvaranje potomstva kada osnovnu stvar - zadovoljavajući seksualni život - nismo obezbedili?
Zašto bi neko ko ima decu, ali i seksualnu zavisnost ili probleme sa seksualnom željom ili uzbuđivanjem, želeo još dece u braku ili sa novom ženom? Zašto neko ko je sam, pod pritiskom sredine, krene na terapiju jer je vreme za stvaranje porodice? Zbog čega mnogi u današnje vreme zloupotrebljavaju medicinu pa eliminišu prirodni tok kretanja kroz život?
Zato što je tako lakše. Ne upuštati se u razmatranje sopstvene odgovornosti za život koji živimo je jednostavnije. Tu odgovornost imamo i pre što nego postanemo roditelji. Prvenstveno prema sebi, a kasnije i prema partneru.
Ne treba da nam deca budu “spas” od samačkog života, dosade u braku, nerazumevanja sopstvenih problema, strahova, mogućih konflikta tokom upoznavanja ili od razvoda.
Deca to jesu, jer mi mislimo pogrešno, pa se držimo njih kao alibija za naše živote.
Bilo bi korisno da istražimo zašto želimo decu, odnosno šta je potrebno da obezbedimo kao bazu kako bi naša deca imala pravo mesto u ovom svetu.
Ljubavni i seksualni susreti ne postoje samo zbog reprodukcije. Kada ljudi imaju neki problem u intimnom povezivanju, njima se deca nametnu kao rešenje, kao način da se veza/brak osigura još na samom početku, a sve to iz potrebe da se izbegne suočavanje sa seksualnom ili bračnom neusklađenošću ili da bi se prolongirao mogući prekid veze/razvod.
Ipak, treba znati da se bračni i seksualni problemi rešavaju seksualnom terapijom, a ne detetom.
Josif Fidanovski, dipl.psiholog
psihoseksualni terapeut,
kognitivno-bihejvioralni terapeut
www.seksin.net
