"Prve ljubavi naše dece, prvi seks i poljubac"
1. Koji su prvi znaci seksualnosti kod dece i kada se javljaju, u kom uzrastu?
Prvi znaci seksualnosti se javljaju veoma rano - erekcije su primećene kod muškog fetusa još za vreme trudnoće, a vlaženja vagine kod devojčice u drugom/ trećem mesecu nakon rođenja.
Sve su to rudimentarne forme seksualnosti, koje se kasnije dodatno odslikavaju u dečjim samostimulacijama i istraživanjima kroz normalne socioerotske igre sa drugom decom na uzrastu od pet, šest godina (igre mame i tate, doktora i slične simulacije seksualne igre), da bi pravu formu dobile u pubertetu, gde se jasnije diferencira polni nagon u odnosu na druge potrebe, a koji će kasnije biti polako usmeravan prema suprotnom polu.
2. Kako sa decom razgovarati o prvom seksu (kako sa dečakom, a kako sa devojčicom)? Koji savet im dati i na šta im obavezno ukazati posebnu pažnju?
Priča o prvom seksu treba da bude pokrenuta kada se ukaže prava prilika. To podrazumeva da pratite dečji psihoseksualni razvoj i potrebe deteta i da u skladu s tim reagujete na pravi način. Sve to uključuje vašu zainteresovanost za dečji svet u svim aspektima: gde dete izlazi, s kim se druži, kako se provodi, ima li neke simpatije, itd.
Pokušajte da otvorite priču s njim bez ustručavanja, istražujte zajedno doživljaje koji se javljaju i podelite vaša ili tuđa pozitivna iskustva. Nemojte previše da kontrolišete, zapitkujete ili da držite predavanja, jer time podstičete nepoverenje kod deteta.
Ukažite im na to da ne moraju da žure sa prvim seksom, da prate svoje uslove i potrebe, i da ne forsiraju da što pre budu seksualno aktivni. Umesto toga, korisnije bi bilo da u početku stvaraju povezanost sa nekom osobom, kroz milovanje i ljubljenje, kako bi postepeno išli ka pravoj intimnosti. Uprkos svim postojećim polno prenosivim bolestima, deca se ne smeju zastrašivati, jer svaka negativna asocijacija u vezi sa seksom indukuje strah, koji dovodi do seksualne disfunkcionalnosti.
3. Kakav trag ostavljaju prve ljubavi na svakog od nas? Zbog čega su one toliko važne?
Prve ljubavi su veoma značajan fenomen, jer se osoba po prvi put otvara svim svojim bićem prema partneru, kroz proces zaljubljivanja, u kojem idealizuje drugoga i živi svoje "snove". U paketu s tim stvarima ide i ranjivost, jer uvek postoji mogućnost da se neko odljubi i tako povredi onog drugog.
Ali, taj rizik se ne može izbeći, zapravo on je veoma razvojan za svaku osobu.
Postoje oni koji su zbog razočaranja u prvu ljubav otpisali svoju mogućnost za novu ljubav ili zauvek ostali zaglavljeni u prošlosti. To nije dobar put, jer čovek na taj način značajno osiromašuje sopstveni život.
Mladima treba ukazati na to da se takve stvari svakome dešavaju i da je dobro što je tako, jer će osoba kroz nova iskustva sa novim partnerima sazrevati na pravi način.
4. Kako pomoći tinejdžeru da preboli prvu ljubav i zašto prva ljubav toliko boli?
Isto kao pod 3. Dodatak: Prva ljubav boli jer osoba nije imala takva iskustva u prošlosti koja bi bila racionalni referentni okvir u trenucima "krize", odnosno nije imala dovoljno visok nivo seksualne inteligencije, koji bi amortizovao nepotrebnu patnju.
5. U kom uzrastu se formira seksualna orijentacija kod dece, to jest kada već roditelji mogu da znaju da će im dete biti heteroseksualno ili homoseksualno nastrojeno?
Seksualna orijentacija je zavisna od izgradnje seksualnog identiteta, što kod oba pola podrazumeva prihvatanje sopstvenih anatomsko-telesnih karakteristika kao prirodnu datost sa samim rođenjem i formiranje pozitivne slike o sebi na bazi tih osobenosti.
Ta izgradnja seksualnog identiteta je pod uticajem mnogih faktora, primarno porodice, gde osoba u složenoj transakciji bira model za identifikaciju. Često sve to ide nesvesnim putem dok je dete malo, da bi kasnije u periodu puberteta krenulo polako da usmerava sopstveni nagon ka (u većini slučajeva) suprotnom polu.
Međutim, ponekad se dešava da u porodicama u kojima nisu jasno izdiferencirane polne uloge, u kojima je roditelj suprotnog pola suviše dominantan i kastrirajući, a ovaj drugi previše blag i nežan, ili koje karakteriše nedostatak inputa za nezavisnost, koji vode emocionalnom sazrevanju, dete bude u dilemi, odnosno preispitivanju da li i koliko se može upustiti u intimni kontakt sa suprotnim polom.
Isto tako, može se desiti da dete, nakon par neuspešnih "pokušaja", proceni da mu takva orijentacija ne odgovara, a da pritom ne istraži podsvesni strah, koji se kao razlog krije iza svega toga.
Seksualna orijentacija često nije svesni izbor u ranoj adolescenciji, ali određena emocionalna nezrelost i neadekvatna slika o sopstvenom telu, kao i neprihvatanje činjenice da se mogu izgraditi zadovoljavajući odnosi sa suprotnim polom, vodi osobu do pogrešnog zaključka da se orijentacija dobija rođenjem, da se ne može svesno birati, što je apsolutno pogrešno.
Treba stimulisati ljude da emocionalno sazrevaju i da kroz to sagledavaju sopstvene mogućnosti na planu ljubavi i intimnosti.
Roditelji ne mogu sa sigurnošću da znaju koje će orijentacije da im bude dete, ali ako prate njegov razvoj i primete da se dete gradi u skladu sa ulogom svog pola (kod muškaraca je to izgradnja pozitivnog agresiviteta kroz sportske i druge slične aktivnosti), to će značiti da dete stimuliše muškost i mušku energiju unutar sebe, što je dovoljan preduslov da kasnije bude seksualno privučena od strane osobe suprotnog pola.
I još nešto - ako roditelji primete neki otpor kod svog deteta na planu povezivanja sa osobom suprotnog pola, bilo da ne priča ništa lepo o njima ili da izbegava te teme ili da ne postoje aktivnosti usmerene ka približavanju, onda su to znaci koji mogu biti indikativni, u smislu da postoje neki strahovi, koji bi kasnije mogli usloviti samoću ili istopolnu orijentaciju.
Plezir magazin
Josif Fidanovski: Seks bez ljubavi je nesvesni pokušaj čoveka da stigne do ljubavi
Josif Fidanovski je diplomirani psiholog, kognitivno-bihejvioralni terapeut, psihoseksualni terapeut, savetnik za partnerske odnose, član Evropske Seksološke Federacije (EFS) i zastupnik udruženja Seksin u Beogradu. Primarni predmet njegovog naučnog istraživanja jeste seks, u jednom širem smislu, i to još od diplomskog rada naovamo. Glavno polje djelovanja mu je psihoseksualna terapija, odnosno pružanje pomoći tamo gdje postoji seksualna disfunkcija i narušen partnerski odnos. Svom radu pristupa holistički, zaobilazeći prepreke i predrasude zapadnjačke, strogo pozitivističke i specijalističke nauke.
U intervju-u za Plezir magazin pričali smo o odnosu seksa i ljubavi, predrasudama i zabludama, o seksu kao tabu temi i sličnim pitanjima koja su bitan pokazatelj stanja psihe pojedinca i stupnja razvoja društva.
Nikada mi niko nije rekao da ide na psihoseksualnu terapiju. Da li ljudi zaista ne dolaze masovno jer nisu svjesni problema, ne vjeruju takvom pristupu, i lakše im je da probleme rješavaju “instant” na svoju ruku? Ili zapravo veći broj ljudi dolazi nego što priča o tome?
Ljudi su od pamtiveka tražili instant izlečenja, jer kad čovek ima neki problem on želi da smesta nestane situacija u kojoj se našao. Pa tako i danas, većina pribegava brzim “rešenjima”, ali mnogi od njih se vremenom javi terapeutu, jer je razgovor sa stručnjakom veoma lekovit. Ljudi se boje da učine prvi korak i otvore se u vezi sa najimtimnijim aspektima sebe, ali dosta se toga promenilo. Iz godinu u godinu sve više ljudi traže psihoseksualnu terapiju, jer ne mogu da izdrže “muku” koja ih je snašla, a i psihoterapija ipak sve više postaje “normalna” stvar za većinu ljudi.
Ko Vam zapravo najviše dolazi? Ima li to veze sa godinama, polom, ili tipom seksualne disfunkcije?
Dolaze mi podjednako i muškarci i žene različitih uzrasta, bez obzira na godine ili tip seksualne disfunkcije. Ipak, najčešće su to muškarci i žene u kasnoj adolescenciji ili srednjeg životnog doba, koji imaju probleme sa uzbuđivanjem, seksualnom željom i “bolnim” odnosima. Erektilna disfunkcija, prevremena ejakulacija kod muškarca, kao i vaginizam kod žena su dosta česti u mojoj praksi. Tu su i razne vrste seksualne zavisnosti, depresije, kao i problemi u partnerskom/ljubavnom odnosu.
Šta je zapravo psihoseksualna terapija? Kakvim se sve metodama služite da biste došli do rezultata?
Psihoseksualna terapija je integrativna metoda za povećanje intimnosti između partnera i njihove seksualne funkcionalnosti. U početnom delu upoznavanje se odigrava kroz intervju i upoznavanje sa seksualnom istorijom pacijenata, pa se radi dalje na identifikaciji pozadinskih misli i osećanja kroz različite tehnike i vežbe, koje oni dobijaju za domaći zadatak, od vodjenja dnevnika do različitih tehnika relaksacije itd. U drugom delu terapije, kada postanu stabilniji u odnosu na svoj problem, krećemo da razradjujemo seksualno/ljubavni deo kroz specifično konstruisane genitalne vežbe za smanjenje seksualne anksioznosti i povećanje sigurnosti na tom planu.
Na sajtu Udruženja Seksin piše da je većina seksualnih problema psihičkog porijekla. Budući da seks ima bitnu ulogu u životu svakog pojedinca, da li je moguće frojdovski tvrditi da je i većina psihičkih problema povezana sa seksom?
Seks i psiha su nerazdvojivi, oni se prepliću i utiču jedno na drugo od najranijeg uzrasta. Psihoseksualni razvoj podrazumeva da dete integriše zdrava razvojna iskustva, da bi imalo normalan pogled na svoju seksualnost kroz različite faze odrastanja. Tačno je da psihički status jedne osobe utiče na seksualno funkcionisanje, ali i da problemi u seksualnom razvoju takodje ugrožavaju mentalno stanje osobe. Frojdovo stanovište je danas u neku ruku prevaziđeno, Masters i Džonsonova su pokazali da ne mora postojati dublja neuroza iza neke seksualne disfunkcije. Problemi sa seksom automatski ne znače da imate psihički poremećaj, ali u mnogim slučajevima mogu ukazati na ”dublje” razvojne probleme.
Seksualno devijantna ponašanja poput fetišizma i voajerizma su toliko dio pop kulture da ih ne samo prihvatamo već i veličamo, posmatramo kao nešto kul. Kako je u teoriji ali i u praksi uopšte moguće definisati “pogrešno” u seksu i oko seksa, odnosno koji su kriterijumi za to? U kom trenutku pojedinac treba da se zapita?
To su oblici seksualno devijantnog ponašanja, zavisničkog su tipa, pa te osobe ne osećaju potrebu da seksualno opšte na “odrasli” način. Takva ponašanja su beg od ljubavi i intimnosti, sto predstavlja glavni imenitelj svih seksualnih zavisnosti.
Pa ipak čini se da bi odmah postalo jasno ako se javi neki problem seksualne prirode, vjerovatno zato što se seks na prvom mjestu povezuje sa nagonima i čulnosti, i doživljava kao nešto čija je priroda skoro isključivo fizička. Zbog toga, vjerujem da mnogi nisu ni svjesni da imaju problem. Kako dolazi do osviješćenja problema seksualne prirode?
Ljudi generalno potiskuju svoje probleme. Ne morate da budete potpuno svesni da biste videli ono što je deo vašeg života, već da ne negirate ono što postoji. Pravo osvešćivanje dolazi kad se krene na terapiju, jer tada po prvi put osetite, uz pomoc terapeuta, da ne morate više da bežite od sebe i problema.
Na Vašem sajtu je takođe moguće pronaći i izjavu o tome šta je dobar seks – onaj u toku koga se sa partnerom osjećate dobro prije, za vrijeme, i nakon samog čina. Da li je onda po Vama svaki seks koji ne uključuje partnera (u punom smislu te riječi) nezadovoljavajući? Mislim na masturbiranje, seks za jedno veče, itd…
Seks koji nije u kontekstu ljubavi, može obavljati “posao” izvesno vreme, ali suštinski nikada ne ispuni čoveka. Zapravo, takav oblik seksa je samo nesvesni pokušaj čoveka da stigne do ljubavi.
Pa ipak mnogi ljudi, a posebno muškarci, strogo razdvajaju seks i ljubav. Mnogi čak tvrde da je nemoguće imati dobar seks sa ljubavnim partnerom. Da li bi takvo shvatanje upravo bilo znak nekakvog psihičkog problema, ili prosto predrasuda?
Da, to može biti znak psihičkog problema, posebno kod ljudi koji nikada nisu imali dužu vezu. A kod ostalih je u stvari iskrivljeno uverenje o seksualnosti, zbog površnog pristupa istoj. Da bi razumeli dubinu ljubavi i seksualnosti, oni moraju da se potrude, da investiraju u tom pravcu, a neki ljudi nisu sazreli za taj poduhvat. Mnogi čak ni ne žele da krenu u tom pravcu. Oni se zapravo ponašaju kao mala deca, igraju se jednom igračkom, pa kad ima dosadi, pređu na drugu. Tako, nikada ne spoznaju svoje mogućnosti u integraciji ljubavi i seksa.
Koje su još česte predrasude u vezi sa seksom a sa kojima se često susrećete? Budući da su to uglavnom razmišljanja sa kojima smo suočeni vrlo rano, kako je i da li je uopšte moguće ikada ih se sasvim riješiti?
Postoje mnogi mitovi i predrasude, poput neophodne veličine muškog penisa da bi žena bila zadovoljena, zatim da seks mora biti spontan odnosno bez reči i planiranja, da žene koje su “dobre” u krevetu nisu za brak, da je u redu ako si promiskuitetan (iako nisi tinejdžer), da je seks opasan, prljav, da je pogrešno masturbirati itd…
Psihoseksualna terapija sistematskim pristupom otklanja veliki broj predrasuda, tako što ljudi vremenom shvate da mogu izgraditi drugačiji odnos prema seksualnosti, koji je afirmativan i ne inhibira njihovo funkcionisanje i zadovoljstvo na tom planu.
To insistiranje na međuodnosu i harmoniji seksa i ljubavi moglo bi se nazvati holističkim pristupom, koji Zapadu već dugo vremena nije blizak. Koliko su na Vaše djelovanje i shvatanje seksa uticala istočnjačka učenja ako jesu?
Taj “zapadnjački” pristup ne dovodi čoveka do istine, jer su čoveku potrebni i ljubav i seks da bi bio u balansu. Zapravu, samo u harmoniji između ta dva aspekta čovek može da sazreva optimalno. Istok je upoznao obe strane medalje, ne forsira ni jednu, jer je svaka podjednako važna. Egzistencija se kreće kroz suprotnosti, pa čak i ako vam se čini da su seks i ljubav suprotne stvari, vreme je da ih povežete, konektujete, i da ne forsirate samo jednu. To je za vašu dobrobit.
Budući da ljudi dolaze da bi zaista našli pomoć, ali je seks prilično tabuizirana tema, zanima me da li pacijenti često lažu na seansama? Je li se desila neka naročito simpatična laž koju biste podijelili sa nama? ☺
Većina klijenata se brzo opusti i krene iskreno da se izjašnjava. Naravno, neki sakriju ponešto, ili se ne sete sve da iznesu (niti je moguće u kratkom periodu). Jedan klijent je dugo skrivao svoje pravo ime i prezime, da bi nakon izvesnog vremena (kako se terapija odvijala i išla u pravcu njegove sve veće autentičnosti) došao i rekao mi da mu je to veliko opterećenje, da ne moze vise da laže i potom se ponovo predstavio. Tako sam ja krenuo da radim sa “novom” osobom.
Iako je jasno da knjiga ne može zamijeniti razgovor niti psihoseksualnu terapiju, ipak bih voljela da nam za kraj intervjua preporučite neko kvalitetno štivo na temu seksa, seksa i ljubavi.
Na polju muške seksualnosti inzvanredno je štivo Nova muška seksualnost, autor je Berni Zilbergeld. Takođe cenim Ošo-ve knjige: Seks, Biti zaljubljen, itd… Potom, Formule ljubavi - od Milivojevića. Vreli seks i Vrele veze od Trejsi Koks – za one koji vole novinarski, šaljivi stil pisanja.
Josif Fidanovski: Seks bez ljubavi je nesvesni pokušaj čoveka da stigne do ljubavi
Josif Fidanovski je diplomirani psiholog, kognitivno-bihejvioralni terapeut, psihoseksualni terapeut, savetnik za partnerske odnose, član Evropske Seksološke Federacije (EFS) i zastupnik udruženja Seksin u Beogradu. Primarni predmet njegovog naučnog istraživanja jeste seks, u jednom širem smislu, i to još od diplomskog rada naovamo. Glavno polje djelovanja mu je psihoseksualna terapija, odnosno pružanje pomoći tamo gdje postoji seksualna disfunkcija i narušen partnerski odnos. Svom radu pristupa holistički, zaobilazeći prepreke i predrasude zapadnjačke, strogo pozitivističke i specijalističke nauke.
U intervju-u za Plezir magazin pričali smo o odnosu seksa i ljubavi, predrasudama i zabludama, o seksu kao tabu temi i sličnim pitanjima koja su bitan pokazatelj stanja psihe pojedinca i stupnja razvoja društva.
Nikada mi niko nije rekao da ide na psihoseksualnu terapiju. Da li ljudi zaista ne dolaze masovno jer nisu svjesni problema, ne vjeruju takvom pristupu, i lakše im je da probleme rješavaju “instant” na svoju ruku? Ili zapravo veći broj ljudi dolazi nego što priča o tome?
Ljudi su od pamtiveka tražili instant izlečenja, jer kad čovek ima neki problem on želi da smesta nestane situacija u kojoj se našao. Pa tako i danas, većina pribegava brzim “rešenjima”, ali mnogi od njih se vremenom javi terapeutu, jer je razgovor sa stručnjakom veoma lekovit. Ljudi se boje da učine prvi korak i otvore se u vezi sa najimtimnijim aspektima sebe, ali dosta se toga promenilo. Iz godinu u godinu sve više ljudi traže psihoseksualnu terapiju, jer ne mogu da izdrže “muku” koja ih je snašla, a i psihoterapija ipak sve više postaje “normalna” stvar za većinu ljudi.
Ko Vam zapravo najviše dolazi? Ima li to veze sa godinama, polom, ili tipom seksualne disfunkcije?
Dolaze mi podjednako i muškarci i žene različitih uzrasta, bez obzira na godine ili tip seksualne disfunkcije. Ipak, najčešće su to muškarci i žene u kasnoj adolescenciji ili srednjeg životnog doba, koji imaju probleme sa uzbuđivanjem, seksualnom željom i “bolnim” odnosima. Erektilna disfunkcija, prevremena ejakulacija kod muškarca, kao i vaginizam kod žena su dosta česti u mojoj praksi. Tu su i razne vrste seksualne zavisnosti, depresije, kao i problemi u partnerskom/ljubavnom odnosu.
Šta je zapravo psihoseksualna terapija? Kakvim se sve metodama služite da biste došli do rezultata?
Psihoseksualna terapija je integrativna metoda za povećanje intimnosti između partnera i njihove seksualne funkcionalnosti. U početnom delu upoznavanje se odigrava kroz intervju i upoznavanje sa seksualnom istorijom pacijenata, pa se radi dalje na identifikaciji pozadinskih misli i osećanja kroz različite tehnike i vežbe, koje oni dobijaju za domaći zadatak, od vodjenja dnevnika do različitih tehnika relaksacije itd. U drugom delu terapije, kada postanu stabilniji u odnosu na svoj problem, krećemo da razradjujemo seksualno/ljubavni deo kroz specifično konstruisane genitalne vežbe za smanjenje seksualne anksioznosti i povećanje sigurnosti na tom planu.
Na sajtu Udruženja Seksin piše da je većina seksualnih problema psihičkog porijekla. Budući da seks ima bitnu ulogu u životu svakog pojedinca, da li je moguće frojdovski tvrditi da je i većina psihičkih problema povezana sa seksom?
Seks i psiha su nerazdvojivi, oni se prepliću i utiču jedno na drugo od najranijeg uzrasta. Psihoseksualni razvoj podrazumeva da dete integriše zdrava razvojna iskustva, da bi imalo normalan pogled na svoju seksualnost kroz različite faze odrastanja. Tačno je da psihički status jedne osobe utiče na seksualno funkcionisanje, ali i da problemi u seksualnom razvoju takodje ugrožavaju mentalno stanje osobe. Frojdovo stanovište je danas u neku ruku prevaziđeno, Masters i Džonsonova su pokazali da ne mora postojati dublja neuroza iza neke seksualne disfunkcije. Problemi sa seksom automatski ne znače da imate psihički poremećaj, ali u mnogim slučajevima mogu ukazati na ”dublje” razvojne probleme.
Seksualno devijantna ponašanja poput fetišizma i voajerizma su toliko dio pop kulture da ih ne samo prihvatamo već i veličamo, posmatramo kao nešto kul. Kako je u teoriji ali i u praksi uopšte moguće definisati “pogrešno” u seksu i oko seksa, odnosno koji su kriterijumi za to? U kom trenutku pojedinac treba da se zapita?
To su oblici seksualno devijantnog ponašanja, zavisničkog su tipa, pa te osobe ne osećaju potrebu da seksualno opšte na “odrasli” način. Takva ponašanja su beg od ljubavi i intimnosti, sto predstavlja glavni imenitelj svih seksualnih zavisnosti.
Pa ipak čini se da bi odmah postalo jasno ako se javi neki problem seksualne prirode, vjerovatno zato što se seks na prvom mjestu povezuje sa nagonima i čulnosti, i doživljava kao nešto čija je priroda skoro isključivo fizička. Zbog toga, vjerujem da mnogi nisu ni svjesni da imaju problem. Kako dolazi do osviješćenja problema seksualne prirode?
Ljudi generalno potiskuju svoje probleme. Ne morate da budete potpuno svesni da biste videli ono što je deo vašeg života, već da ne negirate ono što postoji. Pravo osvešćivanje dolazi kad se krene na terapiju, jer tada po prvi put osetite, uz pomoc terapeuta, da ne morate više da bežite od sebe i problema.
Na Vašem sajtu je takođe moguće pronaći i izjavu o tome šta je dobar seks – onaj u toku koga se sa partnerom osjećate dobro prije, za vrijeme, i nakon samog čina. Da li je onda po Vama svaki seks koji ne uključuje partnera (u punom smislu te riječi) nezadovoljavajući? Mislim na masturbiranje, seks za jedno veče, itd…
Seks koji nije u kontekstu ljubavi, može obavljati “posao” izvesno vreme, ali suštinski nikada ne ispuni čoveka. Zapravo, takav oblik seksa je samo nesvesni pokušaj čoveka da stigne do ljubavi.
Pa ipak mnogi ljudi, a posebno muškarci, strogo razdvajaju seks i ljubav. Mnogi čak tvrde da je nemoguće imati dobar seks sa ljubavnim partnerom. Da li bi takvo shvatanje upravo bilo znak nekakvog psihičkog problema, ili prosto predrasuda?
Da, to može biti znak psihičkog problema, posebno kod ljudi koji nikada nisu imali dužu vezu. A kod ostalih je u stvari iskrivljeno uverenje o seksualnosti, zbog površnog pristupa istoj. Da bi razumeli dubinu ljubavi i seksualnosti, oni moraju da se potrude, da investiraju u tom pravcu, a neki ljudi nisu sazreli za taj poduhvat. Mnogi čak ni ne žele da krenu u tom pravcu. Oni se zapravo ponašaju kao mala deca, igraju se jednom igračkom, pa kad ima dosadi, pređu na drugu. Tako, nikada ne spoznaju svoje mogućnosti u integraciji ljubavi i seksa.
Koje su još česte predrasude u vezi sa seksom a sa kojima se često susrećete? Budući da su to uglavnom razmišljanja sa kojima smo suočeni vrlo rano, kako je i da li je uopšte moguće ikada ih se sasvim riješiti?
Postoje mnogi mitovi i predrasude, poput neophodne veličine muškog penisa da bi žena bila zadovoljena, zatim da seks mora biti spontan odnosno bez reči i planiranja, da žene koje su “dobre” u krevetu nisu za brak, da je u redu ako si promiskuitetan (iako nisi tinejdžer), da je seks opasan, prljav, da je pogrešno masturbirati itd…
Psihoseksualna terapija sistematskim pristupom otklanja veliki broj predrasuda, tako što ljudi vremenom shvate da mogu izgraditi drugačiji odnos prema seksualnosti, koji je afirmativan i ne inhibira njihovo funkcionisanje i zadovoljstvo na tom planu.
To insistiranje na međuodnosu i harmoniji seksa i ljubavi moglo bi se nazvati holističkim pristupom, koji Zapadu već dugo vremena nije blizak. Koliko su na Vaše djelovanje i shvatanje seksa uticala istočnjačka učenja ako jesu?
Taj “zapadnjački” pristup ne dovodi čoveka do istine, jer su čoveku potrebni i ljubav i seks da bi bio u balansu. Zapravu, samo u harmoniji između ta dva aspekta čovek može da sazreva optimalno. Istok je upoznao obe strane medalje, ne forsira ni jednu, jer je svaka podjednako važna. Egzistencija se kreće kroz suprotnosti, pa čak i ako vam se čini da su seks i ljubav suprotne stvari, vreme je da ih povežete, konektujete, i da ne forsirate samo jednu. To je za vašu dobrobit.
Budući da ljudi dolaze da bi zaista našli pomoć, ali je seks prilično tabuizirana tema, zanima me da li pacijenti često lažu na seansama? Je li se desila neka naročito simpatična laž koju biste podijelili sa nama? ☺
Većina klijenata se brzo opusti i krene iskreno da se izjašnjava. Naravno, neki sakriju ponešto, ili se ne sete sve da iznesu (niti je moguće u kratkom periodu). Jedan klijent je dugo skrivao svoje pravo ime i prezime, da bi nakon izvesnog vremena (kako se terapija odvijala i išla u pravcu njegove sve veće autentičnosti) došao i rekao mi da mu je to veliko opterećenje, da ne moze vise da laže i potom se ponovo predstavio. Tako sam ja krenuo da radim sa “novom” osobom.
Iako je jasno da knjiga ne može zamijeniti razgovor niti psihoseksualnu terapiju, ipak bih voljela da nam za kraj intervjua preporučite neko kvalitetno štivo na temu seksa, seksa i ljubavi.
Na polju muške seksualnosti inzvanredno je štivo Nova muška seksualnost, autor je Berni Zilbergeld. Takođe cenim Ošo-ve knjige: Seks, Biti zaljubljen, itd… Potom, Formule ljubavi - od Milivojevića. Vreli seks i Vrele veze od Trejsi Koks – za one koji vole novinarski, šaljivi stil pisanja.
Josif Fidanovski, psihoterapeut i psihoseksualni terapeut, već je nekoliko puto gostovao u emisijema na bh. televizijama. Svaki put izazavao je veliki interes gledalaca jer su teme o kojima on stručno govori, očito, vrlo intreresantne. I ovoga puta otvoreno je govorio o svom pozivu…
- Prvi put su me gledaoci upoznali prije više od tri godine, na “Pinku” u emisiji “Zabranjeni forum”, pa sam onda imao ciklus edukativnih emisija sa dr. Savom Bojovićem na BN TV… Tako da, imam dosta kiljenata iz BiH, i nije im teško da dolaze na seanse kako bi riješili neke svoje probleme, bez obzira na udaljenost.
Odakle Vam se javljaju klijenti iz regiona, a da li ima i onih iz Evrope i svijeta?
- Imao sam klijente iz svih bivših jugoslovenskih republika, a takođe i neki naši ljudi iz zapadnoevropskih zemalja. Moj blog www.fidanovski.blogspot.com gdje pišem o partnerskim relacijama i seksualnoj funkcionalnosti posećuju ljudi sa svih kontinenata.
Ko se javlja više: žene ili muškarci?
- Nema pravila. Javljaju se i jedni i drugi. Muškarci traže instant varijante, pa im na početku teže pada ova vrsta terapije. Žene su otvorenije za razgovor, međutim ne javljaju se tako često kao muškarci zbog kulturoloških stereotipa. Do sada sam imao više muškaraca od žena jer, na primjer, izostanak erekcije je vidljiv problem vezan za muškarca, iako su često zajednički odgovorni za razvoj sopstvenog seksualnog (ne)zadovoljstva.
Šta je najčešći problem Vaših klijenata?
- Najčešće se javljaju zbog problema sa erekcijom. Nakon toga slijede preuranjena ejakulacija, smanjena seksualna želja, kod žena je to vaginizam, nedostatak uzbuđenja i sl. Postoje i fetišisti, seksualni zavisnici, homoseksualci, muškarci koji nikada nisu imali intimni kontakt sa ženama, koji se plaše žena, nepoznatih ljudi i slično. Česta su i razna depresivna stanja, anksioznost, fobije, koje ne moraju uvijek da budu vezane za seksualnu funkciju zbog koje se ljudi javljaju meni.
Koja je starosna struktura vaših pacijenata?
- Radim sa svim uzrastima, profesionalci ne postavljaju tu vrstu barijera. Seksualnost prati čovjeka od početka pa do kraja života. Naravno, postoje stadijumi kada je ona značajnija za ljude, od puberteta pa do srednjeg doba, ali ona nikada ne umire, samo mijenja svoj oblik i intenzitet. Postoji jedno nepisano pravilo koje glasi: Sve dok čovijek može da se kreće i nema neku tešku hroničnu bolest, on može da bude funkcionalan u seksu, što bi značilo do pozne starosti. Seks često pomaže da se opšte fizičko i mentalno zdravlje pojedinca poboljša. Zato se savetuje upražnjavanje seksualnih aktivnosti 2-3 puta nedeljno.
Da li Vam se javljaju klijenti su iz manjih ili većih sredina?
- I tu nema pravila. Imao sam klijenata iz velikih evropskih gradova ali i iz naših sela. Problemi su dio životnog funkcionisanja i tipične su za sve ljude, bez obzira na mjesto življenja. U svakom slučaju, prognoze su pesimističnije za velike gradove, metropolise, gdje ljudi neprestano žure, rade pod pritiskom, gdje su sve manje i manje opušteni.
Ima li onih koji dolaze tajno?
- Naravno, postoje ljudi koji nemaju partnera, ili ne žele njega da uključe u program, ili da mu kažu za problem. Cjelokupni program podrazumjeva diskreciju, iako ima mnogo klijenata koji su svoju situaciju predhodno podijelili sa roditeljima, partnerom ili nekim dobrim prijateljem. Ja im savetujem da svoj problem “ne zalijepe na čelo”, ali da ga bar podijele sa partnerom u koga imaju poverenje i time smanje sopstvenu anksioznost.
Vaša klinika je u Beogradu. Da li će se otvoriti nešto slično i u BiH?
- Psihoseksualnu terapiju obavljam u svojoj ordinaciji u Beogradu, a dobro sarađujem i sa ordinacijom Plodnost iz Novih Banovaca (gde sam dva puta nedeljno). Takođe, imam saradnju i sa ostalim stručnjacima iz ove oblasti, iako moram priznati da ih je malo na ovim prostorima. Ovo je senzitivna problematika, čak i mnogi sturčnjaci-psihoterapeuti nesvjesno ili svjesno “bježe” od seksa. Ja se nadam da će se pojaviti više entuzijasta, kako bi svi zajedno mogli raditi na očuvanju seksualnog zdravlja ljudi. Što se tiče BiH, vjerujem da će se stvari vremenom kretati u tom pravcu.
Neka anegdota iz ordinacije?
- Ima ih dosta, jer pokušavam u saradnji sa klijentima da čitav program učinim zabavnim. Sjećam se jednog para, koji je dolazio na seanse, kako se jednom prilikom dok sam otišao u toalet, prijatno opustio, počeli su da se dodiruju, pa kad sam izašao rekli su mi:
- Doco, mogli ste još malo da se zadržite u toaletu!
Na to sam im ja odgovorio:
- Nije da ja i izađem iz stana, samo da se vi osjećate bolje!
Takođe, dešavalo se da neka ženska osoba pita:
- Josife, kad ćemo krenuti sa fizičkim vježbama (seksualni zadaci)?
Na to ja odgovaram:
- Samo polako, budite strpljivi, najljepše dolazi na kraju!
(Doznajemo.com/Express)
