Picture
"EKSTREMNE" SEKSUALNE PRAKSE





​







​
Nedavno sam bio kontaktiran od strane BDSM organizacije, udruženja koje popularizuje novi model seksualnog izražavanja u kojem su vezivanje, sadomazohistički kontakt, kao i submisivnost/dominacija osnovni atributi u toj igri.

Želja im je bila da održim predavanje na tu temu i afirmišem njihova zalaganja. S obzirom na to da sam na "suprotnoj strani", odnosno da sam pobornik za pravu, a ne kvazi bliskost i intimnost, predložio sam im da pokušaju sa nekom drugom, "liberalnijom" osobom.
​
Seksualno uzbuđivanje u kome penetracija, ljubljenje i blizak odnos sa partnerom nisu ključne stvari, “sakati” prirodnu mogućnost da čovek istraži puteve "normalnog" uzbuđivanja kroz bliskost i intimnost. I ne samo to. Ovakav način postizanja seksualnog uzbuđenja stvara zavisnički odnos jer, ako je neko inferioran u ljubavnom povezivanju, a vi mu ponudite model u kome on može da gratifikuje seksualne nagone bez potrebe da bude ljubavno involviran, stvarate mu kontekst sigurnosti za koji se može zakačiti, ali ne i unaprediti svoju seksualnu spoznaju.

Jedan moj klijent, koji je prethodno bio u "vezi" sa domino devojkom, izjavio je:
“Ta devojka mi je rekla da nemam zašto sebe da krivim jer me uzbuđuje to da budem podređen. Ali ja sada zbog toga imam problem sa uzbuđivanjem u novoj vezi, sa devojkom koju volim, i koja nije iz tog BDSM sveta.”


 Picture















​
Dobro je znati

"EKSTREMNE" SEKSUALNE PRAKSE BDSM ("bondage & discipline", "dominance & submission", "sadism & masochism") su, u suprotnosti sa forenzički relevantnim "teškim" sadističkim poremećajem, okarakterisane kao saglasne seksualne aktivnosti i preferencije.

Patologizacija BDSM prakse i dalje postoji i može biti shvaćena kao izraz nedostatka prihvatanja u društvu.
Kritika je praćena zahtevom da se eliminišu kriterijumi iz dijagnostičkih sistema i prihvati BDSM kao seksualna praksa.

U relevantnoj australiskoj studiji, 1.8% (2.2% muškaraca, 1.3% žena) seksualno aktivnih individua je bilo uključeno u BDSM prakse u prošloj godini.
BDSM praktikanti nisu pokazali povećano nezadovoljstvo, anksioznost ili seksualne probleme.
Rezultati ostalih istraživanja takođe sugerišu da BDSM nužno ne ide ruku pod ruku sa kliničkim/mentalnim poremećajem u opštoj populaciji.
​
Iz pregleda literature u vezi sa seksualnim sadizmom, Kruger je zaključio da se ta dijagnoza pojavljuje u skoro svim studijama samo kod forenzičke populacije i stoga je podvukao relevantnost sadizma za forenzički kontekst.