“Nevini ljudi”: Samci i seks
“Lakše mi je da se popnem na Himalaje, nego da se udvaram devojci”
Muškarac, 38
Kod mene, kao psihoseksualnog terapeuta , dolaze uglavnom muškarci koji su potrošili svoj život na izbegavanje mogućih “opasnosti” u susretima sa ženskim osobama. Uobičajeno imaju negativan tok razmišljanja o sebi, životu koji vode, kao i o nadi u budućnost. Obično su to ljudi koji su prešli trideset i neku godinu, pa nemaju više gde i kako da se “kriju”. Pritisak sredine je suviše jak da bi oni i dalje racionalizovali svoje stanje. Potrebno je da nadju devojku ili ženu s kojom će imati zdrav i ispunjen život i seks.
Medjutim, oni su dugo investirali u svoju bol i patnju, dugo su bežali od intimnog kontakta, dugo su gajili pogrešna uverenja poput toga da će se stanje promeniti nakon fakulteta, da će se i devojka koja im se dopada potruditi oko zbližavanja, da su preopterećeni poslom, da su devojke koristoljubive itd. Zapravo, oni su našli različita opravdanja za svoje stanje, zbog stidljivosti, straha od žena, straha od seksa, straha od bliskosti i sl.
Zbog svih tih uticaja, ovi ljudi su stvorili “udoban” svet u kojem žive, bez neprijatnosti, rizika i mogućnosti odbacivanja. Ali, taj svet ih nikako ne može ispuniti, ne može ih učiniti srečnim i ponosnim na sebe.
Kad dodju kod mene, s obzirom na dužinu trajanja njihovog problema, iskreno ih obavestim da će nam biti potrebno dosta zajedničkog rada i ulaganja, da bi promenili njihovu situaciju.
Potrebno je ustanoviti trenutnu razvojnu fazu i opšti mentalni status i kreirati jasan plan i program dostizanja postavljenih ciljeva.
Kakvi su ovi muškarci?
Ono što je karakteristično za ove muškarce je što ne žele da ništa “izgube”, da se posramote, da budu ismejani, odbačeni, pa čak se boje i da budu prihvaćeni. A takva mogućnost uvek postoji kad se udvarate, kad treba da poljubite devojku prvi put, kad treba da se skinete i budete uzbudjeni.
Njihovi roditelji preterano “kasno” primete šta se zapravo zbiva, a u večini slučajeva oni “kumuju” njihovoj pogrešnoj socijalizaciji. Ta socijalizacija nikada nije bila usmerena ka ljubavi i seksu, ove osobe nisu imali prave modele pored sebe, od koga bi naučile veštine ophodjenja sa sobom i drugim osobama. Kod njih nije problem samo ljubavni i seksualni život, već i ostali aspekti socijalnog i emocionalnog izražavanja. Ne umeju da ispravno pročitaju sopstvene i tudje emocije i reakcije i u skladu s tim odgovore na spoljašne nadražaje. Njihovi roditelji su često bili zabrinuti za njih, njihovo zdravje i uspeh u školi, pa su pokušali da ih zaštite od surovog sveta. Preplašili su sopstvenu decu, pre nego što su oni uopšte krenuli da žive. Deca, s druge strane, nisu uspela da se odupru roditeljskim zabludama. Želela su slobodu, podršku roditelja, ali su dobili zabranu i kontrolu. Da paradoks bude veći, sada roditelji žele da njihovo dete ima ženu i porodicu, nesvesni da su umnogome oni odgovorni za njihovu nesamostalnost i nemogućnost da dožive pravu ljubav.
Njihov nesvesni deo psihe ih uvek vodi ka “sigurnoj bazi”, koja isključuje druge osobe, a posebno žene i intimu . Neko od njih je doživeo i odredjenu “traumu” tokom odrastanja, kada je potencijalna devojka otišla s drugim momkom, ili neka žena koja ih je postidela u javnosti, ili na neki način izneverila njihova očekivanja, ali sigurno je da to nije jedini pravi uzrok.Oni su ceo svoj život izbegavali intimnije kontakte, tako da su se njihovi strahovi samo povećavali.
Vilijam Dzejms, otac psihologije jednom je rekao: Mi ne bežimo zato što se bojimo, već se bojimo zato što bežimo.
Neki od njih su nekada poljubili devojku, ili čak pokušali da imaju seksualni kontakt, ili bili kod par prostitutki, ali sve se uglavno završavalo neuspehom. Ili nisu dobili erekciju, ili su je brzo izgubili, ili su brzo ejakulirali. Svima njima je zajedničko da sebe vide veoma slično, kao nedovoljno dobrim za intimni kontakt sa ženom.
Veoma su egocentrični, kao mala deca, pa im je bitno ko i koliko im ugadja. Njihov svet je kalkulantski, samo ljudi koji ih bezuslovno vole i prihvataju su dobrodošli, ali se takvi teško nalaze u spoljnom svetu. Sa takvom politikom možda i može da se prodje ukoliko ste devojka koja dobro izgleda, ali ukoliko ste muškarac koji ne izgleda savršeno i koji se uprkos tome nedovoljno trudi da osvoji devojku, da se zabavlja u njenom društvu, da duže komunicira i sl., onda se postavlja pitanje žašto to radi, kada želi da ima partnera, kada želi da ima seksualno iskustvo i da uživa sa nekom osobom.
Odgovor je veoma jednostavan. Količina njihovog straha je veći od same želje. I kako je rekao jedan moj klijent koji već duži period dolazi kod mene: “čini mi se da što je veći strah veči je i ego, t.j. da velićina ega ide uporedo sa količinom straha”. Bio je potpuno u pravu, i taj njegov uvid pokazuje da se treba osloboditi straha i ega, ali on nije znao kako.
Dobro obučeni terapeuti znaju kako se to radi. I pored toga što pokušavamo da smanjimo strah koji postoji i koji inhibira ceo proces razvijanja intimnosti sa nekim, preko različitih tehnika i metoda koje povećavaju ljubav prema sebi, mnogo više pokušavamo da povećamo želju. Zbog svega toga dajemo različite vežbe koje osnažuju pacijenta, savet da pokušava uprkos strahovima, u nadi da će doživeti pozitivno iskustvo-uspeh koji će ga silno gurati napred ka cilju. U svim tim nastojanjima, klijent polako stiće novi identitet, da nije previše različit od drugih, da i on može da se dobro zabavlja i provodi i da više prihvata i voli samog sebe. To u suštini predstavlja sublimirani asertivni trening na polju ljudske seksualnosti.
Opširniju verziju teksta pronađite na blogu.