Da li se može živeti bez strasti u krevetu?
(Should I stay or should I go?)
Ne mogu više da budem u braku na ovaj način... On/ona ne obraća dovoljno pažnju na sebe, ugojio/la se, samo radi, nije više fizički privlačan/na, ne ljubi mi se s njim/njom, retko kada imamo seks, nema strasti i uzbuđenja... Da li treba ovako da provedem svoj život?
Sve ovo su dileme zbog kojih parovi sve više traže stručnu pomoć. Na početku su stvari bile “OK“, uglavnom pozitivne, prihvatljive i podnošljive, da bi vremenom sve postalo dosadno, tužno i ružno.
Glavno pitanje koje visi nad glavama mnogih je: Da li je moguće da se ponovo vrati ta strast u krevetu, da odnos bude življi i zanimljiviji? I da li se moj partner i ja možemo promeniti u dovoljnoj meri da budemo privlačni i poželjni onom drugom?
Da li se partneri mogu promeniti?
Ono što se prvo mora razumeti jeste da Vaš partner nikada nije bio drugačiji, samo ste ga Vi videli drugim očima, imali “iluzije“ u vezi sa njim, bili ste možda zaljubljeni i veza je bila u inicijalnoj fazi. Kasnije, kako se život i partnerska veza usložnjavaju, otvaraju se karte, ljudi nesvesno pokazuju i svoje negativne aspekte, nešto što nije bilo vidljivo na početku i tako “opterete“ vezu.
Bilo bi poželjno da shvatimo da se naši partneri suštinski ne mogu promeniti. Istraživanja govore da se u partnerskoj vezi oni mogu promeniti nekih 20-30%, a veliko je pitanje da li nas taj procenat može zadovoljiti. Zato u terapiji fokus stavljamo na ličnu promenu i sagledavanje stvari iz drugačije perspektive.
Mnogi klijenti dođu sa idejom da brzinski odgovore sebi da li mogu i treba da nastave da dele zajednički partnerski život jer se osećaju bespomoćno, beznadežno, partnera više doživljavaju kao cimera nego kao ljubavnika u odnosu, koji je u nekim slučajevima korektan, a u drugim narušen i uključuje distancu, gađenje, mržnju, prezir.
Ljudi se mogu promeniti, kažemo mi psiholozi, svesni činjenice da je osoba do 18. godine 95% isprogramirana (svako ima svoju ličnu istoriju razvoja, specifične navike, sklonosti, strahove). To znači da, kada klijent potraži pomoć, mi radimo sa onim “netaknutim“ delom, kome pripada samo 5%, i pokušavamo da ga proširimo, sa idejom da vremenom značajno zameni taj mehanički, uslovljeni, nesvesni deo funkcionisanja, koji dovodi do disharmoničnog življenja.
Proces promene
Cilj terapije je da osoba počne svesnije da funkcioniše jer se ljudi uglavnom nesvesno opuštaju i nesvesno uzbuđuju. Proces osvešćivanja nekih stvari je veoma značajan, jer osoba stiče nove uvide koji ranije nisu bili u njenom vidnom polju, ali za pravo svesno opuštanje i uzbuđivanje potrebno je vreme – jer, ako ste navikli da Vam bude privlačna jedna stvar, npr. animalni i brzi seks, neće odmah u startu da Vas uzbuđuje nešto drugo – spora i lagana seksualna igra. Ako vam je partner odbojan i sklanjate se od njega, istražićemo kako ste došli do takve percepcije i da li ima prostora za drugi ugao gledanja.
Treba dati šansu sebi, partneru i samom procesu promene. Ukoliko ste nestrpljivi, žurite da odmah dođete do odgovora – promašićete. Da Vam je partner totalno neprihvatljiv, Vi biste se odavno “razveli“, tj. ne biste ni bili s njim. Ovde se radi o tome da on ima stvari koje Vama znače (poklanja Vam pažnju i radi stvari za Vas van kreveta, dobar je prema Vama, prema deci, drugim ljudima, finansijski Vas podržava itd.). Sve to Vam prija i hrani Vas i zbog toga je teško napustiti partnera (naravno, pogotovo kada imate i zajedničku decu).
Ta dualnost u Vama, to preispitivanje da li je moguće da nešto bude bolje, da se oboje razvijate kako treba, da on/ona nešto učini u vezi sa Vama i Vašim odnosom, ukazuje na to da još uvek očekujete nešto što bi trebalo da Vam pripada.
Često se klijenti naglas pitaju: Kakav je brak bez seksa? Pa ja to mogu i sa prijateljem. Ono što razlikuje bračni-partnerski odnos od prijateljskog jeste seksualna intimnost. I mnogi je s pravom traže i žele u svom braku. To očekivanje nije iracionalno – isto kao što partneri s pravom očekuju da se obaveze u domu podele, slično je i sa seksom. Dakle, očekivanja nisu nenormalna, neprirodna i neljudska, već su sastavni deo naše egzistencije. Međutim, način na koji pristupamo realizaciji naših očekivanja je veoma značajan, pa ću se malo time pozabaviti.
Priroda strasti je takva da je ona iracionalna, primitivna, nagonska reakcija našeg tela na nešto što percipiramo kao uzbudljivo, vruće, seksi. Duže veze i brak onemogućavaju tako spontano, nesvesno i iracionalno kretanje uzbuđenja i strasti, jer nema više te fantazije o partneru, on više nije novi objekat, što je prirodno i normalno. Znači, fantazija postoji samo kada smo udaljeni, a kada smo suviše blizu, onda bi ona trebalo da pređe u intimnost i bliskost, kroz deljenje sebe sa partnerom. Ali šta se zapravo dešava?
Naša percepcija nije nezavisna od nesvesnih delova naše psihe, od seksualnih i drugih fantazija, pa tako, u konačnoj umstvenoj kalkulaciji i proceni kakav je naš partner, često pogrešno zaključimo da on nije pravi, isto kao što smo na početku veze mislili suprotno. Primećujete da je u pitanju isti nesvesni mehanizam, koji nema veze sa drugom osobom nego sa našim subjektivnim svetom. Tada, kada smo nesigurni da li je istina da se partner toliko promenio na gore, neretko tražimo spoljnu potvrdu od drugih da li je ok biti sa takvom osobom – neki se konsultuju sa prijateljima, neki sa stručnjacima, a neki tiho pate u sebi, nezadovoljni svojim izborom. Naravno, postoje i oni koji se odlučuju na prekid veze ili braka jer smatraju da nisu dobili ono što im je potrebno.
U takvim situacijama, često se javlja fenomen otići ili ostati, isto kao kada ljudi, prilikom suočavanja sa strahom, imaju reakciju da beže ili da se bore. Ako odluče da odu, gube sve lepo što imaju sa tim partnerom. Ako ostanu, moraće da biju jalovu borbu. To je isključiv, crno-beli, ili–ili pristup. Kao da nema srednjeg puta, a to je upravo ono što razvijamo tokom terapijskog procesa.
Partner Vam uglavnom odgovara, ali nedostaje taj seksualno-ljubavni deo kako biste imali „ceo paket“. Najbolje do čega partneri stignu u takvim okolnostima jeste da zajedno potraže stručnu pomoć, psihoseksualnog terapeuta i istraže mogu li stvari biti drugačije u seksu, tj. može li se ponovo zapaliti taj plamen u krevetu jer, ne samo što nedostaje želja za odnosom i seksualnim igrama, već se u međuvremenu akumulirao i dodatni strah zbog seksualnih problema koji su se pojavili prilikom apstinencije od seksa, a možda su postajali i pre (najčešće su to problemi sa erekcijom, prevremenom ejakulacijom, nedostatkom uzbuđenja itd.).
Proces promene zahteva duboku i iskrenu posvećenost obe strane kako bi se došlo do nove zadovoljavajuće seksualne priče. Tu ne pomažu brza i kozmetička rešenja, već osvešćivanje tamnih mrlja, razvijanje strpljivijeg odnosa prema onome što se trenutno dešava, oprost za stvari koje nisu bile dobre u prošlosti, razumevanje i prihvatanje procesa kao postepenog integrisanja svih značajnih delova koji se tiču približavanja, bliskosti i novog načina povezivanja. Ovo poslednje podrazumeva spremnost da se krećete u novom pravcu sa poverenjem da strast i živost ne zavise toliko od druge strane koliko od Vas samih. Zato je bitno da kroz terapiju dođemo do glavnog pitanja: Kako unosim sebe u svaki susret? Koji kvalitet ja dajem u ime lepšeg i boljeg užvanja sa partnerom?
Naravno, da biste došli do toga, potrebno je da prođete kroz važne korake i imate prave alate kako biste osećali samopouzdanje koje će vam usmeriti fokus na vašu odgovornost, upravo u trenucima kada se lomi čitava stvar (na primer kada ste sami u dnevnoj ili spavaćoj sobi i mogli biste da imate dodire, poljupce, lepu predirgu i seks, a vas dvoje uhvatite sebe da svaki slobodan trenutak gledate film, radite neki drugi posao ili ste umorni za seksualnu igru).
Da li ste spremni za taj poduhvat ili biste i dalje da čekate spasioca?
