ZAŠTO ME “POVREĐUJEŠ” – TO ME “BOLI”
Neko vas je uvredio i to je izazvalo reakciju ljutnje, besa. Osećate se povređeno. Ali, da li ste se nekad zapitali koja je vaša odgovornost u tome što se tako osećate?
Predstave
Potrebno je da razmotrite na koji način i zbog čega vas tako jako pogađaju tuđe reči, jer smo i mi sami odgovorni za svoju uvređenost, samo što to nikada ne istražujemo.
Problem nastaje u trenutku kada se identifikujemo sa svojim predstavama o tome kako bi trebalo da izgleda „idealna“ veza, „idealan“ partner i „idealan“ odnos.
U takvim situacijama treba da se zapitamo na osnovu čega smo stvorili takve predstave? I da li je to što smatramo idealnim zaista idealno (ili bar dobro) za nas?
Predstave koje stvaramo su produkt misli. One zamagljuju našu svesnost. Svako definisanje, svrstavanje u kategorije nas ograničava. Sprečava naš lični razvoj. Zato je potrebno da prepoznamo trenutke u kojima tok misli i iracionalnih uverenja počinju da određuju naša delanja i upravljaju našim osećanjima. Da shvatimo da su to stvari koje nas suštinski ne određuju.
Potrebno je da se izdvojimo iz “sebe”, da sebe posmatramo sa strane, drugačijim očima i iz jedne nove, neuslovljene perspektive. Onda kada budemo preuzeli odgovornost za ono što osećamo i konvertovali to u nešto povezujuće bićemo spremni za autentična ljubavna iskustva.
Recimo, smeta nam neko ponašanje koje primećujemo kod partnera i želimo da ga koriguje, ali kod njega nailazimo na otpor. Ako priđemo na način koji nije egocentričan, koji je lišen bilo kakvih kalkulacija i predstava kako bi komunikacija dalje trebalo da se odvija, onda ćemo stvoriti prijateljski kontekst, koji će odavati dobronamernu i iskrenu želju da nam je stalo do te osobe.
Biti “niko” i “ništa”
Za nešto takvo potrebni su strpljenje, razumevanje i istraživački duh kao način da otvorimo nešto što nije otvoreno do sada. Uz visok stepen svesnosti, sigurnosti i ljubavi prema sebi možemo da pokušamo da budemo tu, prisutni u datoj situaciji i da damo šansu sadašnjosti.
Da dozvolimo i sebi i partneru da budemo praznina (bez predstava, bez misli, bez ega - više o tome na: https://www.seksin.net/blog/tantra-zavrsni-udarac-vasem-egu).
Da budemo “niko i ništa”. Taj put je mogućnost da se čovek, što “prazniji”, suoči sa drugom osobom. Što smo prazniji i ljubavniji, pre ili kasnije, interesovanje za promenu će i u drugom čoveku proraditi.
Jer, kada se ne osećamo dobro, onda se to odslikava i u drugim ljudima. I obrnuto, kada postignemo sklad sa samim sobom i kada ga prepoznamo, bićemo u stanju da ga prenesemo i na druge ljude. To nas dovodi do sledećeg zaključka: put promene je u nama.
A kada je tako, zašto bismo onda sebe smatrali žrtvom?
Priča iz ordinacije – “bol koji ne prolazi”
Jednom je kod nas došao pacijent koji se žalio na bolove u penisu koji su se vremenom širili u predelu perineuma.
Kroz razgovor smo saznali da je prevario suprugu i da je žena s kojom je to uradio u jednom trenutku nenamerno tokom odnosa povredila njegov penis. Osetio je jak bol koji se vremenom premestio malo niže.
Iako smo delimično dijagnostikovali povredu kao znak fizičke traume, nisam mogao, a da se ne osvrnem na psihološki fenomen koji je bio prisutan kod ovog pacijenta.
Delovao je jako uznemireno i pokazivao osećanje krivice za to što je uradio. Iako nam nije eksplicitno rekao da je supruzi priznao prevaru, govorio je da ona zna šta se desilo. Dugo nakon toga sam se pitao koliko je njegov fizički bol bio uslovljen stvarnim događajem, a koliko je osećaj krivice bio pravi uzrok bola.
Nakon toga smo porazgovarali i sa suprugom oko uzroka njegove patnje i bola. Ali, zanimljivo je to što se kod ove žene (iako je znala da je muž prevario) dala primetiti takva mirnoća i blagost duha, što je bio odraz njenog mentalnog stanja i stava da se stvari moraju prihvatiti, da smo tu i kada nam ide dobro i kada nam ide loše.
Ta žena je zračila ljubavlju. I želela je da i partner oseti taj njen životni optimizam. Hrabrila ga je da gleda tako na život. Nisam mogao, a da se ne zapitam: Nije li to prava ljubav? Zar nije dovoljno što se čovek pokajao i što nije bio srećan zbog tog događaja?
Za mnoge od nas to nije dovoljno. Za ovu ženu jeste. Zato što ima razumevanja. Zato što ima ljubavi u sebi. Zato što zna da voli. Ona je velika u ljubavi, zna da prašta i prihvata stvari koje joj se dešavaju. Ona je srećna žena. Ona jeste ljubav.
Ako želite da budete srećni i zadovoljni, stvarajte uslove u kojima će vaš partner da procveta. Ako i to nije dovoljno za njega, to nema veze sa vama. On vas možda i dalje voli, ali vas ne poštuje dovoljno. Sa aspekta seksualne inteligencije, nedostaje mu seksualna empatija. Pomozite mu da je razvije, ako želi, a ako ne, nema veze. Vi ste voleli i bili ste jaki. Nemojte ništa na silu jer nećete uspeti. Budite puni ljubavi i volite čak i kada vas partner manje voli (ili vam se tako čini), jer mu je ljubav tada najpotrebnija.
AUTORI:
Josif Fidanovski,diplomirani psiholog,
psihoseksualni terapeut,
predsednik udruženja Seksin
Jovana Jović, diplomirani psiholog,
edukantkinja psihoseksualne terapije,
saradnica udruženja Seksin
