Zašto bi to radili? (Da gledate vašu ženu sa drugim muškarcem)
Postoje različiti putevi seksualnog uzbudjivanja. Najčešće, nijedan nije sam po sebi loš ili pogrešan, ali, kontekst u kome se sve zbiva, način na koji se sve odvija i osobu/objekat koji se koristi za povećanje seksualnog naboja mogu biti u najmanju ruku sporni, antirazvojni, a ponekad i veoma opasni (kada uključuju moralne i pravne konsekvence).
Šta ima uzbudljivo u tome da gledate kako vaša žena seksualno opšti sa drugim muškarcem?
Nije retko da žene i muškarci imaju ovakve fantazije (gde njihov partner ima seks sa drugom osobom), ali ih nikada glasno ne izgovore, ili ponekad ih prizovu prilikom masturbacije ili seksa sa svojim partnerima. Neki su stigli dotle da podele takve fantazije sa partnerom i time povećaju strast u spavaćoj sobi. Ali da požele da to gledaju u stvarnosti - e to je već druga priča.
Uprkos težnji zapadnih stručnjaka da se normalizuje svako ponašanje na seksualnom planu, postavlja se pitanje da li to čoveka više oslobadja ili zarobljava?
Priče o trojkama i grupnom seksu nam često govore da je uzbudjenje i dalje najveće u fantaziji, dok se stvari krčkaju u glavi, dok se zamišljaju nove interesantne osobe, a u stvarnosti je to najčešće neka “mehanika“, pražnjene genitalija novim objektom koji okupira pažnju. Kada bi se govorilo u procentima, neretko je uzbudjenje u stvarnom činu oko 30%, nasuprot preostalih 70% koji pripadaju fantazmatskom delu i očekivanjima tokom pripreme za sam čin. Ispada da čovek nije prirodno koncipiran da seksualno deli sebe na taj način, jer nedostaje kontekst bliskosti i intimnosti.
Kada bi govorio psihoanalitički, rekli bi da fantazija i želja da naš partner ima seks sa drugom osobom, bilo da se dešava u našoj fantaziji ili u stvarnosti (iako postoji velika razlika izmedju ova dva) proizilazi iz neke traume, zapravo seksualizacija te traume – partner vas je povredio, prevario, ili se jednostavno bojite neverstva od strane partnera, pa dolazi do erotizacija straha, čime se značajno smanjuje napetost kroz takvu seksualnost, sve dok se ne pretvori u seksualni fetiš.
Ali uprkos zavodljivom psihoanalitičkom objašnjenju, postoje i drugi motivi.
Klinički psiholog David J. Ley govori malo više o tome i navodi sledeću listu takvih motivacija:
Voajerizam. Živimo u “pornografskoj“ kuluturi, mnogi muškarci prečesto gledaju pornografiju, pa naviknu sebe na voajeristički proces koji ugradjuju u bračnu seksualnost. Gledanje supruge kako se seksa sa drugim muškarcem može biti sledeći korak ili progresija, prvo gledanje sebe tokom seksa sa ogledalom na plafonu, zatim korišćenjem video kamere tokom seksa i na kraju gledanjem supružnika sa nekim drugim.
Biološko (sperm) takmičenje. Neki auotori smatraju da nakon gledanja svoje žene sa drugim muškarcem, suprug je biološki “isprovociran“ da ima duži, energičniji seks, kraći refraktorni period izmedju erekcija, da ejakulira jače, i da njegov ejakulat sadrži više sperme.
Uzbudjenje zbog tabua. Istorijski gledano, muškarci kome je žena bila neverna su bili ismejavani i proglašavani za slabiće. Ovaj tabu je za neke muškarce jako uzbudljiv zbog elemenata zabrane i nestašnosti.
Žensko osnaživanje. Mnogi muškarci su opisali svoju radost kao rezultat ženine povećane nezavisnosti, samopouzdanja, i asertivnosti koje proizilaze iz slobode da se ima seks sa drugim muškarcem. To je na neki način svesno suprostavljanje socijalnom pristisku da se supresira ženska seksualnost kroz monogamiju i patrijarhat.
Biseksualnost. Ponekad je dovođenje muškarca u krevet sa suprugom izgovor - mamac i prelazak ako želite - da se muž tada seksualno uključi sa drugim muškarcem. Čovek koji je fokusiran na veličinu penisa drugih muškaraca prilikom traženja muškarca za svoju suprugu zaista ne može biti kvalifikovan kao strejt.
Pitanja fizičkog zdravlja. Jedan broj muškaraca su prijavili da zbog fizičkih tegoba nisu u stanju da budu tako živahni u krevetu koliko bi želeli i njihove žene. Iako su supruge uglavnom bile zadovoljne stvarima kakve jesu, muževi su često osećali da je supruga izgubila ono “pravo“ seksualno zadovoljstvo, i bili su motivisani da ohrabre suprugu da spava sa drugim muškarcima.
Žensko seksualno ispunjenje. Ženska seksualna sposobnost daleko je veća od muške. Svetski rekord u muškim orgazmima je oko 26 u periodu od 24 sata. Prema Šerfejevom istraživanju, žene su dokumentovale čak 60-65 orgazama u jednom satu. Mnogo muškaraca su izvestili da su njihove supruge izrazito seksualna bića, sa većim seksualnim kapacitetom i to je jednostavno aktiviralo njih i obradovalo da mogu videti svoje žene seksualno zadovoljne, u meri u kojoj jedan muškarac ne može to da pruži.
Mazohizam. Leopold fon Saher-Masoch bio je obožavatelj bičevanja iz 19. veka koji je Veneru napisao u Fursu o dominantnim ženama. Mazohizam je dobio ime po njemu. Leopold je oglašavao oglase u nemačkim novinama tog dana, tražeći "energične mladiće" da se sprijatelji i udovolji svojoj ženi. Leopoldovo interesovanje za iskustvo bilo je posebno u ponižavajućem aspektu - biti rogonja, tretiran kao slab, manji i ne kao pravi čovek. Kao i oni koji traže tabu, i ove rogonje često traže snažan SM (sado-mazo) miris u kojem muževi dominiraju, omalovažavaju i degradiraju.
Finansijski razlozi. Većina žena koje rade u bordelima u Nevadi imaju muževe i momke kod kuće, koji imaju koristi od seksualnog iskorištavanja supruge za platu. Ne radi se uvek o novcu.
Žena intervjuirana za moju prvu knjigu rekla mi je da je, kad je radila kao menadžer u bordelu, jedna od žena uvek zvala svog supruga na svoj mobilni telefon pre nego što je muškarca vratila u svoju sobu na "zabavu". Njen muž je slušao preko telefona kako ona ima seks sa drugim muškarcem, koji nije bio upoznat s tim.
Kraljevski honorar. Mnogi muškarci su imali uzbuđenje, osećaj da su “kraljevi“ da imaju ženu koja je bila toliko seksi da su drugi muškarci želeli da budu s njom, ali koja se na kraju uvek vraćala kući sa njim, sa svojim suprugom. Muškarci su se osećali moćno i uspešno što imaju takvu seksi ženu.
Mizoginija. Nažalost, postoje neki parovi u kojima je suprug ohrabrivao suprugu da se seksa sa drugim muškarcima zbog degradiranja žene. Neki od ovih muškaraca razgovarali su o tome da tretiraju ženu kao kurvu, kao komad mesa, i "skidajući je sa klina".
Uprkos mnogim objašnjenjima moje zapažanje je sledeće:
Ljudi se razlikuju, koliko, šta, i zbog čega nešto žele, jer svako ima složenu istoriju razvoja koja pogoduje ovakvom ili onakvom uzbudjivanju. Sada se fokus skreće na normalizaciju ljudskih sklonosti, osim kada dovode do vidljivih posledica. To bi značilo da se uzima u obzir koliko neko nešto praktikuje i šta praktikuje, pa se traže utemeljenja u spoljnoj stvarnosti. Taj put dovodi do toga da vi uvek nadjete opravdanje za svoje ponašanje ukoliko kultura dopušta različite slobodne forme seksualnosti.
Često srećem klijente koji nisu mogli da pretpostave da konzumacija pornografije i prečeste masturbacije uz nju mogu dovesti do slabljenja erektilnih sposobnosti tokom seksualnog čina sa partnerom. Zavisnost od pornografije i masturbacije su na najnižem nivou, jer ne donose nikakve pravne konsekvence. Često nisu toliko ni vidljiva forma, jer se obično skrivaju od partnerke, pa o posledicama govorimo tek kada klijent dodje na terapiju, i to najčešće zbog problema sa erekcijom,uzbudjivanjem i seksuanom željom.
Zašto o ovome govorim?
Jer sve seksualne prakse nisu podjednako razvojne, neke zamagljuju dublju seksualnu spoznaju t.j. ne omogućavaju da upoznate istinske autentične potrebe, pošto ste zatočenici spoljne ekscitacije, koja vas nikada potpuno ne zadovolji.
Kada muškarac želi da njegova žena opšti sa drugim muškarcem, bilo da je on gleda ili sluša sa licu mesta (preko telefona), ili mu ona donese taj snimljeni klip, možemo da se zapitamo zbog čega je njemu to potrebno da bi se on adekvatno uzbudio? Da li zato što je gledao previše pornografije, ili se sam oseća neadekvatnim kao muškarac, ili ima seksualnih problema ili bio prevaren itd. – pa je sada to jedini način da se uzbudi, jer je uz to i zabranjeno, perverzno i prkosi svim “pravilima“ igre i prosto jedina opcija koja dovodi do efekta?!
Gde vodi takvo seksualno uzbudjivanje? U seksualnost koja nema veze sa bliskosću i intimnošću. Neki bi sada rekli, mora li prilikom seksa da uvek postoji bliskost i intimnost, ili to može biti samo perverzni spoljni nadražaj koji daje reakciju?
Tu dolazimo do ključnog pitanja: Šta mi uopšte želimo, da upoznamo sebe, naše autentično seksualno Ja, ili da se izgubimo u “mračnim ulicama nesvesnih nagona“?
Svako ponašanje utiče na stvaranju i jačanju odredjenog identiteta – tako i u seksu, ako se ponašate nesvesno, bez pokušaja da istražite šta vas sprečava da upoznate dublje sosptveno uzbudjivanje, vi se onda vezujete za neki spoljni kontekst, situaciju koja je neuobičajena, nova, u neku ruku neprirodna i “zabranjena“, pa vas to loži jer postoji i strah.
Nije li to veza koja je već davno uspostavljena sa samim seksom (uključujući i masturbaciju), da mora biti neke negativne napetosti pa je seks “razrešenje“ iste. Stvar je u tome što se tu ne radi o seksualnoj napetosti (kako već izgleda na prvi pogled), već o unutrašnjoj nelagodi koja potiće iz drugih izvora, pa se čini da se negativna hemija u telu može smanjiti samo specifičnim seksom – jer onaj sandardni ne pali više ili nikada nije ni palio ( ako ste bili “navučeni“ na nešto drugo).
Tako da, dolazimo do paradoksalne stuacije: potrebna je sve veća spoljna seksualna ekscitacija neuobičajenog tipa da bi se čovek seksualno uzbudio i pokrenuo (a time i “umirio“ sebe), jer nikada nije istražio kako da to uradi na svestan način, kroz njegovu aktivnu ulogu, ljubavnu povezanost i intimnost.
Deluje da je ljubav postala zastrašujuća i teška, pogotovo kada treba da se i seksualnost integriše s njom, jer je zapad razdvojio seks i ljubav, što je u neku ruku bilo oslobadjajuće, ali u drugu je iz pandorine kutije (potisnute seksualnosti zbog religije) izašlo raznih “demona“ kojima se ne nazire kraj. Sve perverznije forme seksualnosti se javljaju i podržavaju, ali s njim i sve više ukupnog nezadovoljstva.
Povraćaj na nešto primarno, na upoznavanje sebe kroz bliskost sa partnerom čini se da je jedini način da čovek razvija svoje kapacitete. Ali u početku verovatno mora da stigne do “zida“ - da istroši uzbudjenje kroz razne “dopingovane“ forme seksa, da bi shvatio da tako ne može biti srećan i zadovoljan.
Na kraju, ako dobro pratimo sebe i ako smo iskreni, uvek dolazimo (često uz pomoć terapeuta) do pitanja: Od čega mi zaista bežimo? Šta je to što nas plaši, što ne možemo da podnesemo, što nam smeta, pa nam je lakše da se tome ne obratimo?
To su ključne stvari koje bi trebalo da se dese na putu ličnog i seksualnog razvoja.
