Erektilna disfunkcija
Iako postoji mnogo različitih oblika seksualnih disfunkcija, jedna se izdvaja kao posebno značajna. Reč je o erektilnoj disfunkciji, koja nastaje zbog inhibicije u fazi seksualnog uzbuđenja za vreme seksualnog odgovora muškarca, i definiše se kao stalna, povremena ili povratna nesposobnost da se dostigne i održi erekcija koja bi bila primerena za uspešno obavljanje seksualnih aktivnosti i kompletiranja seksualnog odnosa.
Frojd je impotenciju kategorisao u grupi neuroza, a tek kasnije sa pojavom Mastersa i Dzonsonove, kao i Kaplanove, impotencija dobija lepši naziv, oslobodjen pežorativnosti i negativne samoprocene, a to je erektilna disfunkcija. Tada, se takodje saznalo, da svaki čovek koji ima seksualne probleme, ne mora po pravilu da bude neurotičan, da ima poremečaj ličnosti ili drugi psihopatološki poremečaj. Može da budete sasvim „normalni“, a da ne postignete ili održite erekciju, i da to ne znači ništa drugo, nego (najčešće) da u jednoj fazi seksualne igre niste uspeli da inicirate ili održite seksualno uzbudjenje. Znači, bez pozitivnog seksualnog uzbudjenja nema zadovoljavajuće erekcije, iako u retkim slučajevima i odredjeni strahovi mogu da dovedu do erekcije (na primer, kada su za vreme rata terali ljude s pištoljem na glavi da siluju žene.) Generalno govoreći, strahovi nepovoljno utiću na seksualnu funkciju, ali retki strahovi kao na primer strah da nas ne otkriju drugi ljudi ( na pr. dok mi razmenjujemo seksualne dodire u toaletu na nekoj žurci kod prijatelja) mogu pospešiti uzbudjenje.
Prva istraživanja svih oblika impotencije, sproveli su Kinsi i sar., 1948, kada su na više od 6000 muškaraca ustanovili relativno visok postotak „totalne impotencije“, i psihogene i organske. Na uzrastu od 35 godine utvrdili su da je postotak od 2-4%, dok na uzrastu od 80 godina bio 77%.Kasnije su napravljena metodološki validnija istraživanja, pa je postotak bio 7-10% (Hawton, 1985). Godine 1993, nacionalni institut za zdravlje u SAD izdao je saopštenje da je erektilna disfunkcija veoma raprostranjena u toj zemlji, i da izmedju 10 i 20 miliona muškaraca starijih od 18 godina ispoljava taj poremećaj.
Primer iz prakse 1.
Jedan deda, od 85 godina, koji je bio 3 godine u seksualnoj apstinenciji posle smrti njegove žene, zahtevao je od nas, nakon par neuspeha sa ženom koja je pristala da ima seks s njim (najviše zbog finansijske pomoći s njegove strane), da ima krut penis kad se skine, da ga ona vidi da je u “pripravnosti”, da je “pravi” muškarac. Nije prihvatao moje sugestije da stvari tako ne funkcionišu ni kod mnogo mladjih muškaraca, ali se svejedno on nadao onako pomalo luckasto da će ga neki lek dići iz “mrtvih”. Predrasude tog tipa, nisu neuobičajene za muškarce, oni često očekuju da im penis funkcioniše bez obzira na njihovo psihofičko stanje, a upravo na takvim mitovima se oslanja farmaceutska industrija kada proizvodi lekove za potenciju. Priča o potrebnim uslovima, o dobrim odnosima sa partnerom, o erotskom okruženju smatra se nevažnom iz te perspektive.
Više o uslovima za dobar seks čitajte na: https://psihoseksualnaterapija.wordpress.com/308-2/
Može vaša partnerka da bude Monika Beluči ili Klaudija Šifer, ali ako vi niste „tu“, niste prisutni, niste obezbedili vaše potrebne uslove, nemate pozitivno seksualno uzbuđenje, niste u dobrim odnosima sa partnerkom, onda nećete imati ni zadovoljavajuću erekciju. Nijedan lek vam to ne može obezbediti.
Tako da, erekcija samo znači da vam se penis ukrutio. Da li zaista želite seks, da li ste stvarno pravi muškarac, i da li vam je partnerka privlačna itd., to najviše zavisi od vaše procene, vaših osećanja i trenutnih okolnosti. Sigurno je da ne bi bilo pametno ukoliko dobijete erekciju ugledavši ćerku vašeg najboljeg prijatelja, da želite da uradite nešto povodom toga.
Primer iz prakse 2.
Imao sam jednog klijenta koji je imao problema sa erekcijom. Došao je kod mene izvestan period nakon razvoda, koji se desio izmedju ostalog i zbog njegove pasivne uloge u braku i patološke ljubomore. Njegova tadašnja supruga ga je na kraju prevarila (samoispunjavajuće proročanstvo), a on je teško mogao da to preboli. I pored osećanja besa i ogorčenosti, nije hteo da prihvati racionalnije shvatanje ljubavi i seksa. Ostao je žrtva svog nezrelog razmišljanja, a to se prenosilo i na seksualnom planu. Pokušavao je nakon razvoda da ima seks sa mlađim devojkama, ali mu nije uspevalo – osim uz cijalis, ali i tada nije bilo baš sjajno.
Njegovo loše funkcionisanje u seksu nije bilo samo zbog “ožiljka” nakon prevare i razvoda – u smislu nepoverenja prema ženama, več i zbog njegovih pogrešnih očekivanja.
I pored toga što smo radili nekoliko seansi, nije uspeo da prihvati odgovornost za sopstvenu seksualnu razmenu. Imponovalo mu to što ga “jure” klinke, nije imao više panične napade, uzimao je malo aksiolitika, antidepresiva, i osećao se samopouzdano što se tiće verbalnih komunikacija.
Medjutim, seks je još uvek bio problem.Sugerisao sam mu da nadje neku ozbiljniju žensku osobu, koja će da razume njegovo stanje i imati toleranciju za trenutnu erektilnu disfunkciju.
Medjutim, nisam uspeo da “izlečim” njegov ego, koji ga sve više i više vukao u “provaliju”. Na kraju se zaljubio u ćerku svog prijatelja, govoreći mi kako su njih dvoje imali bliži susret bez seksa, pa je zahtevao od mene instant rešenje u seksu. Kako psihoseksalna terapija ne nudi takvu vrstu pomoći, rekao sam mu da samo injekcija može da ukruti njegov penis, bez obzira na sve i uputio ga kod urologa. Kasnije mi se javio da mu taj urolog nije dao injekciju, samo cijalis i neki prašak kao anksiolitik, i priznao mi da to nije dobar put, ali takodje da ne može da "ispusti" tu devojku – jer suviše dobro izgleda.
Sve ovo govori, da problemi sa erekcijom nisu tako naivni i često se ispostavi da mnogim muškarcima nije želja da uspostave prave odnose s partnerkama, gde će da ispolje svoje pravo lice, već da stvaraju krive, površne odnose, puni laži i prevare, samo da bi ispunili društvene ideale i zadovoljili svoj ego. Možda veruju da žene više cene i poštuju takve muškarce, ali to nije opravdanje. Iste te žene kad shvate da oni nisu takvi, pre će da se razočaraju i da ih napuste.Zato ja savetujem muškarcima da rizikuju, da budu iskreniji u susretima, zato što na kraju uvek dobiju više. Možda neće dobiti toliko seksualnih partnera, ali sigurno je da će ono što dobiju biti sadržajnije i potpunije.
Opširniju verziju teksta pronađite na blogu.
