Dva "najveća" seksualna straha kod muškaraca
Kada govorimo o seksualnoj funkcionalnosti muškarca, najizraženija su dva straha:
1. Da li će se moj penis podići za vreme predigre?
2. Da li ću održati erekciju tokom seksualnog čina?
Oba straha ukazuju na fiziološki aspekt seksualnosti.
Mnogi muškarci su veoma uznemireni što im penis zakazuje, a da se pritom ne zapitaju: „Kada bi moj penis mogao da progovori, šta bi mi rekao?“
Ponekad postavim ovo pitanje klijentima, sa namerom da svom penisu „ugrade dušu“ koja ume da oseća i doživljava stvari.
Deluje suviše apstraktno i zbunjujuće, zar ne? Penis treba da odrađuje "posao" , a ne da ima "nepotrebnu" ljudskost?
Fiziološki aspekt seksualnosti
Urolozi i medicinari su dodatno uneli zabune gledajući stvari suviše površinski –kroz mehaničke aspekte stimulacije i fiziološke reakcije tela.
Ali, čovek je mnogo više od njegove fiziologije. Zapravo, fiziologija često zavisi od emotivnog i/ili doživljajnog dela ličnosti, kojima neki stručnjaci ne pridaju nikakav značaj tokom dijagnostike i terapije.
Primer iz prakse
Jedan moj mladi klijent, koji ima psihogenu erektilnu disfunkciju, godinama je bio pogrešno tretiran. U prvoj intervenciji su mu podvezali vene u penisu pod izgovorom da mu ne ostaje dovoljno krvi tokom erekcije. Međutim, rezultata nije bilo. Drugi urolog mu je ugradio semirigidnu protezu, ali to mu je još i pogoršalo situaciju. Na kraju, kod trećeg lekara, ugrađena mu je proteza na naduvavanje(rezervoar sa tečnošću u trbuhu, a pumpica se nalazi u mošnicama) - nepovratno rešenje, koje je indukovano da se upotrebi u slučaju teških vaskularnih ili neuroloških bolesti, traume u predelu pubisa i povrede kičmene moždine, dakle u izuzetno retkim slučajevima - a ne kod mladog i zdravog čoveka.
Išao je i kod par psihologa/terapeuta, ali nije bilo vidljivijeg pomaka. Kod mene je došao suviše kasno, ali ne zbog erekcije, već zbog teškoće da doživi orgazam sa devojkom u koju se prvi put istinski zaljubio. Dok smo zajedno analizirali njegovu seksualnu istoriju, setio se da je, na odmoru, u seksualnoj igri sa tadašnjom devojkom, imao erekciju 45 minuta, ali da je seksualni odnos bio problem. Složio se da je to dokaz njegove uredne fiziologije i da su rešenja koja je tražio bila ishitrena i besmislena.
Umesto da njegov strah od odbacivanja od strane partnerke bude prepoznat i tretiran i da se radi na njegovoj individuaciji i seksualnoj zrelosti, on je završio kao "invalid". Da stvari budu gore po njega, najveći strah mog klijenta, strah od raskida, se obistinio.
Sjajno je radio sa mnom, slušao je moje savete. Postigli su čak i orgazam (to je bio njen uslov da za ulazak u brak s njim) - ali ni to nije bilo dovoljno. Njihova istorija je obilovala konfliktima zbog lošeg seksa, pa je on glavom bez obzira išao svuda u potrazi za spasonosnim rešenjem. Više puta ju je "nasilno" vraćao u vezu, sa obećanjem da će se stvarno potruditi da reši problem. I zaista se potrudio kada je došao kod mene, ali opet iz pogrešnih razloga - samo da bi održao vezu. To se ispostavilo kao nedovoljno jer se ona, u međuvremenu, odljubila.
Psihološki aspekt seksualnosti
Ako ignorišemo faktore koji određuju osećanje i emotivnu reakciju, gubimo iz vida ljudske i duhovne kvalitete koji život čine smislenim. Velika važnost seksualne funkcije za ljudsku sreću zahteva da se ona proučava u pogledu emotivne važnosti, a ne kao mehanički ili fiziološki čin opuštanja ili pražnjenja.
U tom svetlu, pogrešno je prepisivati lekove za potenciju ili uključivati hirurgiju bez osnove (posebno ne mladim ljudima), čime se nepotrebno implicira da je moguće brzinski osigurati zdravu seksualnost.
Često, tokom terapeutskog rada, naglasim klijentima da obezbeđivanje "penetrativne" forme u seksu (ono što ponekad uspeju lekovi kroz placebo efekat- a to ste Vi), ne obezbeđuje kvalitet seksualnog zadovoljstva na duge staze.
„Vama je, nadam se, potrebno dugoročno rešenje“, često im kažem. Generalno se svi slože, ali nekima deluje da je funkcionisanje u seksu bez straha nedostižan ideal - pa je besmisleno zalagati se, jer su se celog života branili od iskrenog i autentičnog prikazivanja sebe u ljubavnim vezama.
Tokom terapije, iz njihove opsednutosti stanjem penisa i ženske percepcije njihovog stanja, pomeram ih na "aseksualni" deo, na dublje razumevanje sebe i sopstvenog ponašanja, na viđenje sebe kao muškarca, na odnos koji grade sa partnerkom.
Time želim da obezbedim kontekst ljubavi i samoprihvatanja, bez uslova - da penis uvek bude ukrućen kada se skinu pred partnerkom itd...
Taj pristup se pokazao veoma delotvornim, jer se i žena i muškarac "izbezume" kada stvari u seksu ne funkcionišu, pa dođe do podeljenosti u njima i između njih. Zato je potrebno integrisati mnoge aspekte intimnog spajanja i prihvatanja i u tim uslovima dodatno razusloviti strahove kroz različite seksualne vežbe, koje stimulišu seksualnu spoznaju, poboljšavaju ljudski fokus i povećavaju samopouzdanje u seksualnim susretima.
Zbog čega su lekovi (pa i biljni preparati, a sada i ovi "medići") nepotrebni, a ponekad i veoma štetni po Vas?
Zato što vas ne nauče ništa o seksualnom uzbuđenju, o održavanju istog, o potpunom orgazmu.
Tako ne postajete bolji ljubavnici već vremenom, takvim veštačkim pristupom, još više gušite svoju seksualnu želju i gurate partnerku od sebe.
Josif Fidanovski, dipl.psiholog
psihoseksualni terapeut,
kognitivno-bihejvioralni terapeut
