Razvoj ili stagnacija- da li svesno biramo?
Mi psiholozi stalno naglašavamo značaj razvoja, a neki to danas toliko napadno plasiraju, da su mnogi odustali od pokušaja popravke sebe - jer je i to postalo dobro upakovana "laž" koja se prodaje širokoj masi.
Sve češće se naglašava rad na sebi kao nešto važno, ali koliko tu ima stvarnog rada, a koliko potrebe da se dobije naklonost "publike", veliko je pitanje.
Pretspostavljam da bi u budućnosti trebalo da postanemo obazriviji sa korišćenjem tog termina, jer će on možda odgurnuti od sebe nove poklonike duhovnosti.
Kao što smo počeli da sve manje verujemo u sertifikate, diplome društvene mreže i ono što se tamo plasira (kao i na stranicama za upoznavanje), vremenom može da nam presedne i rad na sebi - jer ga sve više plasiraju oni koji imaju najmanje prava da o tome govore.
Pored ovih, nazovimo ih lažno “budnim”, postoje i oni koji su uspavani i koji podsvesno smatraju da nije loše ostati u tom modu. Josife, šta fali onima koji se smeškaju i idu kroz život bez neke potrebe da se menjaju - koji talasaju i “zadovoljni” su takvim životom, jer ne znaju za bolje? - Zateče me na trenutak jedan klijent s takvim pitanjem... U prevodu, šta predstavlja taj rad na sebi i koliko on dobrog zaista donosi i našim životima?
Odmah sam se setio muškaraca koji brzo svršavaju, koji nisu bili svesni tog problema u mnogim vezama, da bi naposletku se pojavila neka koja im je ukazala da se na tome treba poraditi - da potraže pomoć. Njihovo dolaženje na terapiju ne predstavlja toliko svesni momenat, jer je više motivisan strahom od raskida, nego iskrenom željom za sopstvenom promenom. Kad dođu kod mene, moj zadatak je da im pomognem da uvide ličnu korist koju će imati od bolje kontrole ejakulatornog refleksa - da će kroz duži seksualni odnos i oni više uživati u seksualnim susretima sa partnerkom. Da li je to njima zaista potrebno u životu, da se promene?
Kako me ti brzo ubediš u nešto - reče mi. Nije moja uloga da te brzo ubedim već da razumemo bolje zašto nam koristi da postanemo svesni onoga što se dešava u našim životima.
Da li je i koliko potreban rad na sebi?
Život sam po sebi vam stvara prilike da se razvijate, u poslu, u ljubavi, sa prijateljima, u seksu... Mnogi pokušavaju da izbegnu tu mogućnost razvoja, jer on zahteva da se prodju “bolne“ tačke, da uđete u mračnim odajama sopstvene duše i priznate sebi da vas nešto plaši.
Kako možete pobeći od onoga što vas plaši, kad je to postalo deo vas?
Mnogi su postali vešti o odbrani sebe, do te mere da ne uspevaju da uhvate šta se istinski u njima zbiva – po nekom mehanizmu skreću pažnju samo na spoljašnje fenomene, pa je unutrašnjost totalna nepoznanica. Ti ljudi kada su sami, u nekim trenucima osete svoju neadekvatnost, ali vrlo brzo to maskiraju nekom aktivnošću, pa zaborave šta treba da rade. To je život koji oni poznaju, nešto što je njihova komforna zona, kojoj se stalno vraćaju.
Međutim, ukoliko im nešto znači, partnerski odnos koji ne žele da izgube, ili ne mogu više da trpe patnju koju su dugo potiskivali, onda oni pristanu na terapiju.
Tada polako krećemo u susret sa nepoznatim svetom, pa postepeno kroz učenje o sebi dolazimo do novih uvida.
Josife, ja nisam znao šta se dešava sa mnom u trenucima kada gubim erekciju, a sada si mi ti dao alate i saznanja pa se sada mnogo sigurnije osećam – reče mi jedan klijent. Kao dobri mehaničar koji poznaje sve delove automobila, kako su oni povezani i kako funkcionišu kao celina, tako i klijenti uče o povezanosti misli, emocija, želje i telesnih aspekata koje utiču na njihovo krajnje funkcionisanje.
U poslu, ako blago ne napredujemo, onda regresiramo. Tako je i u partnerskom životu, čovek mora da se postepeno razvija i uskladjuje sa svojim partnerom, jer u suprotnom dolazi do stagnacije, a vremenom i do propadanja. Sve što se ne koristi ili pogrešno koristi, propada. Partnerski odnos je prilika da se čovek razvija na novi način, ne kroz egocentričnost i narcizam, već kroz otkrivanje i priznavanje svojih manjkavosti i pročišćenje istih kroz pravu bliskost i intimnost.
Prepreka svemu tome je strah, ali kada dopustimo da se otkrijemo polako kreće nova spoznaja sebe - do koja se ne stiže brzinski i kroz jedan uvid, već kroz mukotrpan rad na sticanju novog identiteta. Zato ljudi izbegavaju rad na sebi, jer to zahteva napor i istrajnost u novim poduhvatima da bi se konačno otkrilo ono što postoji duboko u svima nama – a to je izvorna radost od čega smo satkani.
