Seks i smrt
Frojd je govorio da čovekom vladaju dve unutrašnje energije: jedna seksualna - za život (eros), a druga destruktivna, za smrt (tanatos). Obe sile su konstantno na nekoj klackalici, u borbi jedna protiv druge, pa je on sagledavajući ljudski rod tokom svoje dugogodišnje prakse zaključio da je čoveku jedino dostižno stanje nepotpunog zadovoljstva, što bi značilo da uglavnom seksualna energija dominira tokom života kako bi se osoba osećala srećno. Jung je kasnije toj energiji dao šire značenje, ne svodeći je samo na biološki supstrat, već je sublimirao i druge duhovne aspekte i nazvao je životna energija.
Kako god, seksualna energija možda nije isto što i životna energija, ali po mom mišljenju Frojd tu nije mnogo pogrešio jer, kad god se čovek oseća dobro u svojoj koži, kada prihvata svoje telo i ostale psihološke atribute, on tada ima i seksualnu želju, a samim tim i veliki životni entuzijazam. Nasuprot tome, kada je anksiozan i depresivan, nije mu do seksa.
Da li životna energija dovodi čoveka u pravi seksualni mod ili seksualna energija dovodi čoveka do veće životnosti? Koja energija je blokirana pa život i seks postanu sumorni?
Verovatno je to slična priča kao i sa mislima i rečima. Da li prvo pomislimo pa kažemo, ili kažemo pa pomislimo? Da li misao stvara reč ili reč stvara misao?
Možda je previše reći da je cela naša energija seksualna, ali ako nije skroz, onda je sigurno 90% (bar kod mlađe populacije). Pre nekoliko dana bio sam u Zoo vrtu, gde su se u isto vreme parile kornjače, lame i još neke životinje. Ako pratimo Frojda, zaključili bismo da je ta energija pokrenula njih ka seksualnom odnosu, ali da im ista ta energija omogućava i život na ovoj planeti, da ona određuje funkcionisanje, a da je tako i kod čoveka. Mnogi su zamerili Frojdu zbog tog biologističkog stanovišta, ali ne smemo da zaboravimo da smo mi jednim delom životinje, a da nas “samo” svest i inteligencija razlikuju od njih.
Tokom studiranja, imao sam izborni predmet “Osobe sa smetnjama u razvoju”, pa smo išli na jug Makedonije, u jedan sabirni centar gde su u različitim prostorijama bili raspoređene osobe sa teškom, srednjom i lakom mentalnom retardacijom (plus osobe sa Daunovim sindromom i autizmom). Najneugledniji i najjeziviji prizor bio je u delu gde su teško mentalno retardirani (nivo mentalnog uzrasta do 2 godine), koji su se sa malformantnim ekstremitetima vukli po podu.
Ali, upravo u tom delu čuo sam najfascinantniju priču. Naime, muškarac iz jedne prostorije, na neki čaroban način, uspeo je da dođe do žene iz druge sobe i ostvari s njom seksualni odnos. Ona je ostala trudna, a njihovo dete je bilo kasnije u grupi lakše mentalne retardacije. Kako je to uopšte bilo moguće? Šta nam sve ovo govori? Da je seksualni nagon toliko jak da prevazilazi čak i „nesavladive“ prepreke, kao kada smo zaljubljeni.
Kada su ove osobe u pitanju, na zapadu postoji mnogo humaniji odnos prema njihovoj seksualnosti. Postoje čak i medicinske sestre koje pomoću rukavica masturbiraju i pomažu im da zadovolje ono što postoji u svakom čoveku – seksualni nagon. Mi nastajemo kroz njega i normalno je da smo od toga sačinjeni. Zato je priča o aseksualnosti totalno deplasirana.
S druge strane, u nama postoji i nešto mračno, neke antagonističke sile, koje nam kvare raspoloženje, koje nas uvode u tamne prostore i slabe naš seksualni nagon. Te snage nas troše, kvare nam kvalitet života i upropašćavaju ljudsku seksualnost.
Neki ljudi, u situacijama kada se osećaju usamljeno i nezadovoljno, kače se za seks, masturbiraju prečesto, menjaju partnere, neprekidno koriste pornografiju ili upražnjavaju druge vrste seksualno zavisničke aktivnosti.
Ali, pre nego što stignu do te nesvesne zloupotrebe seksa, oni se u nevolji pozivaju na seks, kao što neki to rade sa bogom. I jedni i drugi dođu do utehe, do umirenja, ali ne i do potpunijeg zadovoljstva jer stvaraju zavisničku vezu, u kojoj se ne osećaju slobodno i nezavisno.
Prilikom seksa i orgazma mnogi stignu do boga, kao što neki preko boga stignu do orgazma. Možda bismo mogli da napravimo razliku između orgazama, pa bi tako neki bili više fiziološki, neki psihološki, a neki duhovni, ili njihov miks, ali ako bismo to sve pojednostavili, ispada da je orgazam – orgazam, bio on klitoralni ili vaginalni (što bi rekli Masters i Džonsonova).
Kada čovek doživi orgazam prilikom seksa, on je istovremeno doživeo malu smrt (u originalu franc. la petite mort), pa su se sve negativne vibracije raspršile u nepoznatom pravcu, kao da se svaka veza s njim prekinula, a ostao čist i prazan prostor – u kome caruju ljubav i radost.
Možda ne izgleda simpatično kada dovodimo u vezu sa smrću nešto tako lepo kao što je seks, ali možda nam baš seks pomogne u boljem razumevanju smrti i onog čega se konstantno plašimo i od čega bežimo.
U dobrom seksu energija slobodno teče, nema nikakvih blokada, ne razmišljate o prošlosti i budućnosti, totalno ste obuzeti samim činom, svi oblaci nestaju, a na kraju nema ni vas – vašeg Ega, zbog koga patite. Zato je seks privlačan mnogima, jer se tako spontano dolazi do prekida veze sa svim stvarima koje su se činile “važnim” - a takva je i sama smrt (kada svaka vezanost prestaje).
Smrt možda i nije toliko strašna ako se posmatra kroz prizmu seksa. Zapravo, ko može da se boji smrti kada je u orgazmičnom stanju?
Možda je Frojd i zbog toga dao primat seksu, jer sam život izvire iz seksa. Život jeste šira dimenzija postojanja od samog seksa, ali seks je koren života.
Ako zaboravite ili sasečete koren, onda će se i kvalitet života značajno smanjiti.
Zato seks koristite na ispravan način, a doživljeni orgazam pokušajte da prenesete na ostala životna polja, pa ćete postepeno stići do potpunog zadovoljstva.
