Nedostatak ili gubitak seksualne želje
Smanjena ili odsutna seksualna želja, koja se danas smatra bazom seksualnosti, najčešći je seksualni poremećaj kod žena, ali se može javiti i kod muškaraca. Kod smanjene seksualne želje osoba ima manje seksualnih misli, fantazija, razmišljanja ili želja nego što ih je imala ranije, dok kod odsutne seksualne želje osoba više uopšte ne razmišlja o seksu.
Sa starenjem seksualna želja polako opada kod svih, bez obzira na pol, s tim što se kod muškaraca ovaj poremećaj češće javlja u starijim godinama, dok se kod žena javlja u mlađem uzrastu.
Kako objašnjava Josif Fidanovski, psiholog, kognitivno-bihejvioralni terapeut, psihoseksualni terapeut i savetnik za partnerske odnose, smanjena seksualna želja, koja može biti primarna i sekundarna, ili odsustvo seksualne želje nastaje iz psiholoških i telesnih razloga i njihovih kombinacija.
Primarna slabost seksualne želje je veoma retka - osoba nikada nije ispoljila seksualnu zainteresovanost, niti fantaziranje, libido je uvek slab, želja za masturbacijom nikada nije postojala.
Stečena ili sekundarna slabost seksualne želje - nastaje u jednom trenutku u životu posle perioda odgovarajućeg ispoljavanja seksualnih podsticaja.
Oba navedena oblika slabosti mogu da budu opšta i situaciona.
Kod opšteg oblika slabosti postoji mala zainteresovanost za seksualne nadražaje u svim situacijama i sa svim partnerima, kao i mala frustracija kada je osoba lišena prilike za seksualno izražavanje, retko se postiže orgazam, kod muškaraca mogu nestati i jutarnje erekcije.
Kod situacionog oblika slabosti ne oseća se želja samo u određenim situacijama ili sa određenim seksualnim partnerima. Ovaj oblik slabosti može da se odnosi na specifičnu situaciju, kad treba obaviti seksualni odnos, ali je normalna karakteristika kada je u pitanju masturbacija. Takođe, ona je odsutna u situacijama u kojima najveći broj ljudi ispoljava seksualnu želju, a javlja se samo u kontaktu sa određenim objektom - nepoznatom ženom, prodavačicom ljubavi, ženama ili muškarcima koji se ponašaju agresivno, koji su nižeg obrazovnog i higijenskog nivoa i slično.
- Da bi razumeli seksualnu želju potrebno je da ustanovimo njen sadržaj. Kao i samo seksualno ponašanje i seksualna želja je proizvod tri unutrašnje psihičke komponente: intelekta ili razuma, seksualnog nagona ili potreba i volje ili motivacije za seks. Dodajmo im samo usmerenje i onda ćemo pričati o predmetu seksualne želje kao njenom spoljašnjem elementu – navodi Fidanovski.
Intelekt podrazumeva naše shvatanje seksualnosti. Tu spadaju različite misli, mitovi, stereotipi, predrasude, pozitivna i negativna tumačenja seksa, stavovi povodom neke vrste seksualnih aktivnosti, poruke vezane za seks koje smo dobili u toku socijalizacije.
- Kod osoba koje imaju smanjenu seksualnu želju česta su negativna razmišljanja o sebi, o sopstvenom životu, o trenutnom partneru ili o seksualnom funkcionisanju. Promeniti ili izbaciti ta uverenja iziskuje dosta vremena. Te osobe su poprilično osetljive i svaki, pa i najmanji, stres može da ih izbaci iz koloseka. Kod mnogih osoba problemi u vezi, u situaciji kad osećaju bes ili ih partner “odbacuje”, dovode do gubitka libida. Čest je slučaj da se iza smanjene seksualne želje kriju razna depresivna osećanja, osećaj stida, krivice, besa, bespomoćnosti. Sva ta osećanja ne moraju direktno biti povezana sa seksualnim životom, ali ona postoje u samoj osobi, pa je potrebno smanjiti njihov uticaj i uspostaviti određenu kontrolu nad njima – naglašava psiholog.
Seksualni nagon za vođenjem ljubavi je biološka dimenzija seksualnosti, a određuje je uglavnom nivo testosterona u krvi kao osnovni seksualni hormon. Ovaj hormon je veoma promenljiv u zavisnosti od toga koju hranu unosimo, pa do toga kako trošimo našu energiju.
- Biološki deo psihe, koji kao gorivo za seks ima testosteron, nam šalje signal za vođenje ljubavi. On može da se kreće od gladi za seksom, kao posledica duže apstinencije, pa sve do prezasićenje seksom, ako smo ga upražnjavali suviše često u skorije vreme. Mnoge osobe koje imaju smanjenu seksualnu želju nisu zadovoljne svojim izgledom, postale su distancirane od svojih tela, ne brinu o njima ili im smeta izgled partnera. Mnogi muškarci izjavljuju da im se seksualna želja smanjila kada se partnerka ugojila – ističe Fidanovski.
Motivacija, odnosno volja, je aktivacioni deo psihe koji nas tera da uradimo nešto povodom naše seksualne želje. Motivacioni aspekt govori nam o tome koliko smo mi aktivni u odnosu na ono što se dešava u našem mozgu i telu, koliko zapravo reagujemo u skladu sa određenim vibracijama organizma.
- Partneri koji su dobro seksualno usklađeni vode ljubav i kada nisu baš previše zainteresovani za to. Oni znaju da je vredno pokušati, jer se mozak i telo “zagreju” i na kraju ponovo iskuse zadovoljstvo. Koliko puta nam se nije išlo na neki trening, ali nakon njega smo se vratili nasmejani kući. Volja je motor ogranizma, a svakom motoru je potrebno vreme da se zagreje i postigne “radnu temperaturu” – objašnjava psiholog.
Psihološki uzroci slabosti seksualne želje
Originalno shvatanje o psihološkim uzrocima slabosti seksualne želje saopštila je Helen Singer Kaplan. Ona je smatrala da slabost seksualne želje najćešće izaziva strah povezan sa seksualnom aktivnošću, ali i strah koji nastaje i iz drugih razloga. Kaplan strah razvrstava u tri grupe: blag, srednje izražen i izražen.
Blag strah nastaje kao neposredna posledica dešavanja “sada i ovde” tokom seksualne igre. Ispoljava se kao strah od neuspeha, osećanje krivice ili prisilna preokupacija seksualnim aktivnostima.
Srednje izražen strah Kaplan povezuje sa razvojnim konfliktima i opisuje njegove pojavne oblike - strah od uspeha i strah od bliskosti i intimnosti.
Najintenzivniji oblik straha nastaje kao posledica postojanja nesvesnih intrapsihičkih konflikata - Edipov konflikt i strah od kastracije.
Osim straha Kaplanova posvećuje pažnju i besu ili ljutnji koji se javljaju u interpersonalnim oblicima i razvrstava ih po intenzitetu u tri grupe:
Blaga ljutnja - posledica svakodnevnih sukoba koja retko dovodi do slabosti seksualne želje
Srednje izražene ljutnje - nastaju zbog psihološke borbe za prevlast i dominacije u vezi, posledice razočaranja u partnera, straha od uspeha i bliskosti i intimnosti.
Intenzivna ljutnja - u direktnoj vezi sa ranijim osećanjima prema roditeljima, koje se sada prenose na partnera.
Lečenje smanjene seksualne želje
Kako objašnjava Josif Fidanovski, pre odluke o najboljoj metodi lečenja u određenoj situaciji potrebno je doznati informacije od oba partnera, nakon čega se radi na identifikaciji negativnih misli, njihovoj promeni, razvijanju pozitivnog stava prema sebi i svojoj seksualnosti.
- Za to vreme prisutna je permanentna seksualna edukacija, koja traje tokom čitave terapije, koja dodatno pomaže u prihvatanju sebe i partnera, radi se na razvijanju pravog seksualnog Ja, na asertivnoj komunikaciji u seksualnoj sferi i van seksa, ukoliko odnos ne funkcioniše.
Pored toga, koriste se i različite tehnike relaksacije, kao i određene meditacije i emocionalne tehnike opuštanja. Psihoseksualna terapija uključuje i posebne fizičke vežbe u domenu seksualnosti koje osoba radi sama, a kad dostigne određeni nivo seksualne spoznaje uključuje se i partner. Vežbe se obavljaju minimum 2-3 puta nedeljno.
Sve te vežbe pomažu pacijentima da razviju i poboljšaju čulni fokus, da integrišu nova saznanja na planu intimnosti, da se direktno suoče sa svojim strahovima, da bi kasnije zadovoljavajući seksualni odnos bio moguć – naglašava psiholog i dodaje da psihoseksualna terapija, za razliku od drugih terapeutskih modaliteta, ne traje previše dugo, u proseku 10-15 seansi, u zavisnosti od godina starosti, trajanja problema, lične motivacije, želje za aktivnom participacijom oba partnera, drugih psihopatoloških stanja ili tipa seksualne disfunkcije.
Kad je smanjena seksualna želja u pitanju, problem je veći ako se radi o primarno smanjenoj seksualnoj želji, kod osoba koja je oduvek na neki način bila “aseksualna”. U tim slučajevima potrebno je individualno lečenje, koje je često puno dugotrajnije nego u slučajevima sekundarne smanjene želje.
