Poverenje i psihoterapija
Zašto neki ljudi prerano otpisuju sebe?
Zašto je nekima lakše da "prespavaju" život?
Zašto sebi "obećaju" da će uraditi nešto korisno, a onda ne urade?
Ono što trenutno vide kod sebe jeste "neuspeh"/strah, baziran na prošlim iskustvima i negativnim mislima o sebi, da ne mogu biti dobri za potencijalnog partnera, da neće uspeti da se uzbude u seksu, da niko ne želi njih da zaposli, da ne mogu biti samo sa jednim partnerom itd.
Kako reče jedan moj klijent: "Ja nisam glup, samo sam depresivan".
Depresija se leči, postepeno, često uz pomoć stručnjaka, ali morate dati šansu sebi i terapeutu, da se postepeno razvijate u drugom pravcu. Budete li usmereni samo na rezultat, promašili ste misiju.
Jer depresija se izmedju ostalog i javlja zbog opterećenosti ciljem/rezultatom. Toliko ste željni instant promena, da zaboravljate na važnije stvari.
Pokušajte da radite na trenutnim doživljajima, budite zahvalni na male korake koje činite, jer ne biste umeli da podnesete konačni cilj/rezultat u ovom trenutku.
Potrebno je vreme da sazrete, da budete u "igri" da bi prepoznali krajni benefit. Ali, to se neće desiti ukoliko stalno žurite i ne uživate u putovanju.
Psihoterapija i jeste putovanje, bez unapred date garancije da će vam biti bolje nakon nje. Šta vas onda održava na tom putovanju?
Trunčica poverenja. Pronadjite je u sebi, svako je ima, rodjeni ste s njom.
Nek vam ona za početak bude zvezda vodilja. Ne tražite više, ni od sebe ni od terapeuta.
Pustite um, zaboravite na cilj i samo putujte!
