Kvazi “intimnost” – prevara i “haj-tek” seks

 KVAZI “INTIMNOST” – PREVARA I “HAJ-TEK” SEKS
 
Zbog čega varamo svoje partnere? I kako uopšte definišemo prevaru?

Na putu seksualnog rasta i razvoja, svako od nas biva suočen sa brojnim dilemama i problemima. Odnosi u primarnoj porodici često stvaraju bazu poverenja/nepoverenja na koju će se nadograđivati kasnija iskustva. Tendecija ka istinskoj ljubavi i seksualnom zadovoljstvu duboko je ukorenjena u čoveku. Ipak, ona može biti sprečena zbog iskrivljenih saznanja, nedostatka prave komunikacije, kao i seksualne “neosvešćenosti”. Ovo poslednje se u savremenim uslovima življenja može tumačiti na različite načine i imati snažne reperkusije na partnerski i bračni odnos.

Da li su oni koji su skloni očuvanju monogamije više ili manje “osvešćeni” od seksualnih nevernika? Ko na kraju više dobija, a ko gubi? I da li tehnologija posreduje u stvaranju nove vrste neverstava u kojima nema fizičkog kontakta, nego su posredi prolazni flertovi sa osobom s kojom se dopisujemo ili, pak, duboko lične i seksualne razmene poruka tokom dužeg vremenskog perioda. Sve ovo nas navodi na to da se zapitamo sta čini vernost u čvrstoj vezi, ali i šta, zapravo, čini sam seks.

Istraživanja sugerišu da preljube nisu retke. Mnoge nove studije potvrdile su tačnost Kinsijevih prvobitnih procena: približno polovina oženjenih muškaraca i približno četvrtina udatih žena upustilo se u jednu ili više vanbračnih prevara u nekom trenutku svoje veze. Kasniji istraživači su pravili i kategorizacije vanbračnih prevara, i prema jednoj od njih prevare se mogu svrstati u jedan od tri tipa:

     1.      prevashodno seksualne prevare
     2.      prevashodno emocionalne prevare (bez genitalnog kontakta)
     3.      kombinovani tip prevare (sa fizičkim i emocionalnim vezivanjem)

Postoje, takođe, i tri dodatne kategorije:
 1.      “tradicionalne“ prevare, u kojima se neverstvo svesno krije od bračnog druga;
 2.      “paralelne“ prevare, u kojima bračni drug toleriše ili prašta neverstvo, a možda se i sam upušta u sličan vanbračni izlet;
 3.      “rekreativne“ prevare, u kojima oba bračna druga slobodno učestvuju u “otvorenom“ braku.

Očigledno je da ne postoji jasan šematski plan za savremeni bračni zivot. Osoba (kao i njen partner) može ostati potpuno verna, a može biti povremeno ili serijski neverna. Svojim ponašanjem ona kod partnera može izazvati bes, toleranciju ili, čak, podršku. Drugim rečima, svaki par uređuje bračni život na svoj način.

Na osnovu kliničkog istraživanja nevernih osoba, američki psiholog dr Don-Dejvid Lasterman primetio je da normativni životni događaji mogu predstavljati trenutni okidač za prevaru. Na primer, kriza srednjeg doba, gubitak roditelja, sindrom „praznog gnezda” kada deca napuste kuću, ili čak gubitak posla, mogu biti „faktori rizika” koji povećavaju izglede da se osoba upusti u prevaru. On takođe tvrdi i da prevara može da vrši nekoliko funkcija, pa tako postoje najmanje četiri različita tipa prevare:

     1.      “istraživacke prevare”, kojima ispitujemo izdržljivost vlastite bračne veze, kao i njenu poželjnost, proveravajući da li sa strane možemo pronaći bolji seks, razgovor, druženje, ili kuhinju;
   2.    “tronožac prevare”, pomoću kojih se činom neverstva umanjuje strah od psihološke bliskosti i od toga da nas potencijalno nadmoćan partner ne proguta;
    3.      “osvetničke prevare”, kojima se nanosi osveta partneru, kao odgovor na neku opaženu uvredu ili povredu;
     4.      “izlazne prevare”, gde vanbračna prevara postaje odskočna daska za izlazak iz braka, koji nosi sve više razočaranja.

Svesni smo da je  internet životna činjenica, ali još uvek nije toliko veliki broj onih koji ga koriste za “seksualne” veze. 
Ljude koji “čvrsto” stoje na nogama pornografija na internetu nije “osakatila”. Ona je dodatno začinila njihov ljubavni i seksualni život. Onim drugim, koji su već imali put popoločan traumama, razvojnim problemima, raznim anksioznim stanjima, konfuzijom identiteta ili snažnim osećanjem usamljenosti, internet dođe kao “melem” na ranu. Međutim, to se dešava samo na početku. Kasnije, taj isti “melem” razara  ranu mnogo dublje i, umesto da je trajno zaleči, on je produbi. Ispostavi se da to nikada nije bio pravi melem i da ljudi gutaju prvu “pilulu” na koju naiđu. Ispada da ljudi, bežeći od bola, nesvesno stvaraju sebi još veći bol, i to kroz: zavisnost od pornografije, paralelnu vezu ili flertovanje preko interneta. Taj začarani krug ima tendenciju da blokira njihove razvojne potencijale i da ih udalji od pravog povezivanja sa partnerom.

Pornografija je posredno uticala na stvaranje novog modela seksa u kome momenat ličnog odnosa nije važan, nego su važni: tehnika, veličina, dužina trajanja odnosa, genitalno pražnjenje i dokazivanje. Takođe, ona je „dopingovala“ nekreativne ljudske umove perverznim sadržajem, na koji je lako “navući se”, a ljudi su, kao posledicu toga, stvorili nerealna očekivanja od sličnog nivoa ekscitacije i u realnom životu. Ali, to naprosto nije moguće, jer u realnom svetu morate da se potrudite, da investirate u svoj ljubavni i seksualni život, za razliku od cyber sveta, u kome ste pasivni i u kome, uz par klikova, promenite mnogo žena, seksualnih poza i situacija. Zapravo, realni život je mnogo lepši, sadržajniji i potpuniji za one koji žele da zauzmu proaktivnu ulogu u sopstvenom životu i da budu odgovorni za stvaranje sopstvene seksualne priče.

Današnje žene se oslobađaju lažne moralnosti, žele da uživaju u seksualnim igrama, i tu nema ništa loše. Međutim, ako posmatramo kontekst u kom se sve to zbiva, dolazimo do zaključka da motivi ovakve igre više nisu ljubavne prirode kao što je to bilo ranije. Žene kao da su počele da imitiraju muškarce: seks bez ljubavi je postao moguća opcija i za njih. Tako su, odbacujivanjem onoga što ih je ranije “krasilo” i što je davalo neku čar muško-ženskim odnosima, sabotirale sopstvenu žensku prirodu, koja se ipak bazira na nekom nivou emocionalnog povezivanja. Odgovornost za takvo ponašanje snose oba pola. Muškarci, koji su vekovima suptilno limitirali žensko seksualno zadovoljstvo, doprineli su tome da su današnje žene pune potisnutog gneva, koji se oslobađa kroz razne društvene tokove, a ogleda i u sve češćoj imitaciji muškog seksualnog (i ne samo seksualnog) ponašanja. Tako današnje žene žele što više partnera, što više seksa i što manje obaveza, porodičnih i partnerskih. One od partnera očekuju mnogo, a nesvesno “povređuju” ženski rod time što koriste ružnu terminologiju za one koje imaju više partnera ili više seksa od njih.

Seks sam po sebi nije pogrešan, ali kontekst u kom se zbiva i motivi koji utiču na seksualno spajanje su ti koji su veoma problematični u današnjim uslovima. Svedoci smo jedne seksualne robotike gde emocije, komunikacija i predigra prestaju da budu značajni, a seks postaje trenutni relaksator.

Seksualna inteligencija podrazumeva seksualnu empatiju, sto znači da ste u stanju da živo zamislite kako bi se vaš partner osećao ukoliko biste ga prevarili. To podrazumeva da ste jako povezani s njim, da ste u “stalnom” kontaktu i da možete da prepoznate moguća iskušenja, kao i posledice koje prevara stvara vama, njemu i vašoj vezi. Ljudi sa seksualnom empatijom često komuniciraju sa svojim partnerima o onome šta se dešava u njihovom intimnom svetu, o fantazijama, iskušenjima i raznim izazovima. Oni ne pokušavaju da sakriju sebe, nego svoje potrebe otvoreno dele sa partnerom. Njihov kontakt sa sopstvenim seksualnim Ja je mnogo dublji, snažniji i potpuniji. Oni sebe ne kontrolišu na veštački način: razmišljanjima da je prevara greh, ružna i nemoralna stvar, već su svesni da je ona moguća, razgovaraju o tome, ali ne odlučuju da stimulišu situacije koje bi trasirale put neverstvu. Oni to ne rade na silu ili zato što su slabi, nego zato što smatraju da seks sa drugom osobom (dok su u vezi ili braku) može naneti veću štetu nego korist i njima i njihovoj vezi.

Savremeni globalni trendovi brišu razlike među polovima. Ako smo ranije govorili da muškarci varaju zbog želje da probaju nešto novo, neku drugu neistraženu teritoriju, a žene zbog neispunjene emocionalne potrebe, danas možemo slobodno reći da razlika između polova gotovo i da nema. Tačno je, međutim, da žena i dalje više naginje ka ličnijem seksu, dok muškarac i dalje više biva zaveden fizičkom lepotom neke žene. Ali, prave razlike gotovo da ne postoje. Muškarac, koji nema zadovoljene emocionalne potrebe u braku, može potražiti rešenje sa ženom koja nije toliko atraktivna, ali ima više razumevanja za njega. Isto tako, žena koja nije zadovoljna fizičkim aspektima svog muža, može pasti u iskušenje da proba seksualni odnos sa osobom koja je više fizicki “uglađena”.

Ljudi koji varaju često zanemaruju moguću štetu koju prevara ima po sam odnos. U tome prednjače muškarci, koji često prevari ne daju negativni predznak, jer veruju da ih to osvežuje i da ne utiče suštinski na njihovu vezu. Međutim, dublja analiza uvek pokaže da su to iskrivljena verovanja, jer paralalni svet koji grade značajno troši njihovu energiju, vreme i novac, koje mogu uložiti u partnerski život. Žene su, s druge strane, deklarativno uvek protiv prevare, ali u stvarnosti neretko podležu iskušenjima.

Lako je zaključiti da su ljudi licemeri ili nedovoljno moralni, jer čine ono što sami osuđuju, a kada bi se ponovo našli u istoj situaciji, isto bi postupili.

I muškarci i žene neverstvo doživljavaju kao izdaju, ali žene su još uvek u našoj kulturi spremnije za oproštaj. Međutim, nemali broj današnjih zena, koje izjavljuju da su prešle preko toga, kasnije ima potrebu da se “sveti” za ono što im je učinjeno. U takvoj konstelaciji one više gube jer, poravnjavajući račune i “kažnjavajući” partnera, zapravo ne dobijaju ono što suštinski žele.

Oni koji varaju često ne vide bol partnera dok je preljuba u tajnosti. Međutim, kada se preljuba otkrije i kada partner krene da reaguje kroz ljutnju, bes, očaj, osvetu, osbe koje varaju se malo “probude”. Neki od njih imaju osećaj krivice i pre nego što se neverstvo otkrije. Ali, istinsko buđenje je jedino moguće ukoliko osveste motive zbog kojih su učinili neverstvo i obave kvalitetan razgovor sa sobom i sa partnerom. Na tom putu buđenja, često je uloga terapeuta veoma značajna.


                                  Koliko ste seksualno inteligentni?

Razmislie kako biste postupili u sledećoj situaciji:

Zamislite da ste pre pet godina imali strasnu vezu sa čovekom ili ženom koji je bio najbolji ljubavnik koga ste ikada imali. Veza se završila kada je on ili ona napustila grad bez ikakvog objašnjenja. U međuvremenu, venčali ste se, ili stupili u ozbiljnu vezu sa nekim ko je divan- osobom koja predstavlja sve što ste uvek želeli u ozbiljnoj vezi. Uprkos činjenici da je vaš sadašnji partner veoma privlačan i da je seks uglavnom zadovoljavajući, među vama nikada nije bilo iste „hemije“ kao između vas i vašeg bivšeg ljubavnika. Zapravo, u poslednje vreme, vi i vaš partner prolazite kroz jedan od onih perioda kada veza – i seks – izgledaju bajato, rutinski. Zamislite da vas je vaša stara ljubav pozvala, iz čista mira, i predložila da se ponovo vidite – samo na kafi.

Pitanja za razmatranje


1.  Da li biste se videli sa svojom starom ljubavi? 
2.  Da li biste rekli svom partneru da se sastajete sa starom simpatijom?
3.  Šta ako biste se sreli sa svojim bivšim partnerom na kafi i otkrili da je ista   hemija i dalje prisutna – ona vrsta privlačnosti zbog koje se po prvi put posle dugo vremena osećate ponovo živim. Da li biste imali seksualni odnos sa njim ili njom?
4.  Šta biste uradili kada bi vam vaša bivša ljubav rekla da je to što se nije venčala sa vama najveća greška u njegovom ili njenom životu - i da je očigledno voljna da to ispravi?
Da li biste uzeli u obzir mogućnost da ostavite svog sadašnjeg partnera?

---