MLADALAČKA SEKSUALNOST

                                               MLADALAČKA SEKSUALNOST

 
Na koji način adolescencija utiče na osobu? Šta je seksualnost? Sa kojim pritiscima se mladi danas suočavaju, kako ih razrešiti, kao i koja je uloga roditelja u ovoj fazi detetovog razvoja, pročitaćete u narednom tekstu.
 
Seksualnost je važan segment ljudskog života. Iako biološki utemeljena, ona se u svom pravom obliku manifestuje tek u adolescenciji. Predstavlja kompleksnu pojavu jer ne obuhvata samo seksualno ponašanje, nego se ispoljava i kroz misli, osećanja, znanja, stavove, vrednosti, želje, fantazije, ponašanja, navike, uloge i odnose jedne osobe.
Uopšteno, seksualnost možemo podeliti na četiri komponente: biološku, kognitivnu, emocionalnu i ponašajnu.

Biološku komponentu čini pol, koji je određen genima. On predstavlja razliku u biološkim karakteristikama muškaraca i žena. Tako postoje muški i ženski pol. Uz pojam pola najčešće se asocira i pojam roda, koji nije određen genima, već time kako se pojedinac oseća i kako ga prihvataju u okruženju. Tako osoba, prema rodu, može biti: muškarac, žena ili transrodna (koja se više oseća kao pripadnik suprotnog pola, kao da ne pripada nijednom polu ili kao da istovremeno ima karakteristike oba pola).

Kognitivna komponenta obuhvata polni identitet i socijalnu ulogu pojedinca. Polni identitet predstavlja znanje o pripadnosti svom polu. On počinje da se formira od samog rođenja: davanjem imena detetu, njegovim oslovljavanjem, odevanjem deteta, karakterističnim za određeni pol i slično. Formiranje polnog identiteta uslovljava i razvoj socijalne uloge, koja podrazumeva socijalna očekivanja, odnosno očekivanja koja društvo ima kada su u pitanju dužnosti, obaveze i prava određenog pola.
Sve ove ove manifestacije izazivaju kod osobe karakteristične emocionalne reakcije. Tako kod nje društvena očekivanja ili polni identitet mogu izazvati različite vrste osećanja, koja se ispoljavaju u širokom rasponu: od zadovoljstva do neprihvatanja.

Ponašajna komponenta obuhvata ostale segmente seksualnosti kao što su:  seksualni identitet, seksualna sigurnost i seksualna orijentacija. Seksualna orijentacija zavisi od izgradnje seksualnog identiteta. Ona podrazumeva prihvatanje anatomskih i telesnih karakteristika koje su dobijene rođenjem, kao i formiranje pozitivne slike o sebi na osnovu tih karakteristika. Na formiranje seksualnog identiteta utiču brojni faktori, a jedan, posebno značajan, je porodica, u kojoj dete (nesvesno) bira model s kojim će se identifikovati.
 
 
Romantični odnosi
Adolescencija nosi sa sobom mnoštvo burnih promena, a jedna od najintenzivnijih dešava se na polju socijalnih odnosa. Osoba se u ovom periodu sve više okreće vršnjacima, koji vrše ključni uticaj na nju, što dovodi i do formiranja prvih romantičnih odnosa.
Prilikom prvog zaljubljivanja, mlada osoba obično stvara nerealnu sliku svog partnera tako što ga idealizuje i u njega projektuje svoje fantazirane predstave, želje i očekivanja. Celokupno njeno funkcionisanje postaje zavisno od partnera. Zbog toga prve ljubavi obično karakteriše emocionalna zavisnost, koja je inače odlika nezrele ličnosti.
Kada se idealizovanim predstavama suprotstave stvarne činjenice vezane za partnera i osoba postane svesna njegove realne slike, javljaju se i negativna osećanja poput: tuge, razočaranosti, ranjivosti i povređenosti. Mlada osoba teško doživljava ta stanja jer joj se ona prvi put dešavaju. Ono što adolescentu u ovoj fazi nedostaje jeste kapacitet za bliskost, koji podrazumeva formiranje realne, a ne imaginarne slike o partneru. Imati kapacitet za bliskost znači biti u vezi sa stvarnom osobom, biti svestan partnera i njegovih potreba, ali i zadržati sopstvenu autentičnost. To je novi razvojni zadatak, koji se postavlja pred mladu osobu i koji ona tek treba da ispuni.
 
 
Seksualnost

Prvi romantični odnosi i, uopšte, doba adolescencije, nose sa sobom i zadatke na polju seksualnosti. Tada dolazi do sazrevanja tela u seksualnom smislu, javljaju se prve seksualne želje, formira se seksualno ponašanje i određeni stavovi, vrednosti i navike u vezi s njim. Javljanje seksualnih želja obično izaziva divljenje kod većine mladih, mada neki mogu da osećaju nesigurnost i stid u vezi sa njima. Javlja se potreba za eksperimentisanjem u seksualnom ponašanju. Ona se manifestuje kroz istraživanje sopstvenog tela, odnosno masturbaciju. Povećava se motivacija za ulazak u seksualne odnose i počinju da se javljaju prve seksualne aktivnosti.
Prvo seksualno iskustvo je naročito važno, jer ono u velikoj meri može uticati na kasniji seksualni život osobe. Zbog toga je bitno na kom uzrastu će se odigrati, kao i koji su motivi za ulazak u seksualni odnos. Često se dešava da u osnovi ostvarivanja seksualnog čina leže pogrešni razlozi poput: izražavanja otpora prema roditeljima, želje za eksperimentisanjem, uticaja vršnjaka, načina da se pridobije ljubav ili zadrži partner i slično.
Tu dolazimo do različitih vrsta pritisaka kojima su mladi danas izloženi. S jedne strane, dešava se da porodica, obrazovne i religijske institucije šalju negativne poruke vezane za ulazak u seksualni odnos. S druge strane, pojedinac, od strane medija, vršnjaka i partnera, može biti izložen pritisku da ostvari seksualni kontakt. I razlike među polovima često mogu determinisati smer pritisaka. Tako, momci mogu biti pod pritiskom da uđu u seksualni odnos, jer “nisu dovoljno muškarci” ako to već nisu uradili, a onda ti isti mladići dalje vrše pritisak na devojke. Devojke mogu popustiti kako bi zadržale partnera, a ne zbog autentične želje i potrebe da to urade. Ovde uviđamo prisustvo (ne)svesnih manipulacija vezanih za forsiranje na seksualni odnos. Nekada su te manipulacije vrlo suptilne, u smislu ucena upakovanih u “emocionalnu priču”, a nekada mogu poprimiti i ekstremni oblik kao što je korišćenje fizičke sile. Naravno, postoje i situacije u kojima su mladići žrtve u smislu da pristaju na seksualni odnos samo da ne bi bili drugačiji od vršnjaka, koji se već uveliko hvale svojim iskustvom i veštinama na seksualnom planu. Tako se može desiti da mladić, kako ne bi odudarao od okruženja, pristaje da uđe u seksualni odnos iako u tom trenutku nije spreman i nema stvarnu želju za njim. Pogrešni motivi za ulazak u prvi seksualni kontakt mogu rezultirati neuspehom, zbog čega se dešava da mladi stvore blokadu i razviju strah od upuštanja u naredne odnose. Česta reakcija je i okretanje ka pornografiji koja, ako se upražnjava prečesto i ako je jedini izvor satisfakcije, može da bude veoma štetna za pojedinca i njegov dalji seksualni razvoj.
 
 
Kako se izboriti sa pritiscima?

U skladu sa prethodno rečenim, možemo primetiti da se mnogi mladi danas grupišu oko dva ekstrema: ili su preterano posvećeni ulasku u česte seksualne odnose (koji na ovom uzrastu vrlo često uključuju samo seksualnu, ali ne i emocionalnu komponentu), ili su se od straha zbog (potencijalnog ili realizovanog) neuspeha opredeli za izbegavajuću priču. Da bi se ovakvi problemi prevenirali, mladima je potrebno pružiti adekvatnu seksualnu edukaciju. Neophodno je izneti im stvarna znanja i činjenice iz oblasti seksa. Mladi poseduju informacije, ali mnoge od njih nisu bazirane na činjenicama, nego su dobijene od nepouzdanih izvora. Tako se dešava da znanja prikupljaju od strane vršnjaka koji su, zapravo, u istoj situaciji kao oni. Takođe, veliki uticaj vrše i mediji, koji sve češće i agresivnije izlažu eksplicitne seksualne sadržaje. Pritom, takve scene nisu scene iz stvarnog života, nego sadrže plasiranje seksa iz fantazije koji, kod mladih, dovodi do stvaranja nerealnih očekivanja. Pred njih se postavljaju nerealni standardi, koji izazivaju razočaranje nakon stupanja u stvarne seksualne odnose.
Zbog celokupne mešavine informacija koje dopiru do adolescenata, potrebno je pomoći im, informisati ih o načinima zaštite, polno prenosivim bolestima, trudnoći, kao i tome kome mogu da se obrate ukoliko do nje dođe.
 
 
Saveti za roditelje

Roditelji imaju veliku ulogu u pružanju tačnih i pouzdanih informacija svom detetu. Često se kod njih javlja strah od vođenja ovakvih razgovora, a razlozi za to su višestruki. Prvo, neki roditelji smatraju da započinjanje takvog razgovora može da dovede do ranog ulaska u seksualne odnose, što nije tačno. Praksa pokazuje da ne postoji povezanost između započinjanja razgovora o prvom seksu i ranog ulaska u seksualne aktivnosti. Rani ulazak je više znak da je osobi potrebno više prihvatanja i ljubavi iz okruženja, a da ona nesvesno pokušava da dođe do toga putem seksa. Drugo, roditelji prolaze kroz težak period u fazi detetovog odrastanja. Do perioda adolescencije, oni su bili centar detetovog sveta – brinuli su se o njima, rešavali njihove probleme i dete je zavisilo od njih u svakom smislu. Sada ono počinje sve više da se okreće vršnjacima, u određenim aspektima postaje samostalnije ili bar ulazi u fazu razvoja lične autonomije i sopstvenog načina mišljenja, što roditeljima teško pada. Dalje, mnogi roditelji imaju nerazrešene lične situacije, pa se može desiti da zbog svojih loših iskustava i negativnih stavova prema seksu, kreiraju atmosferu u kojoj je sramota povesti razgovor o seksu, jer je seks nešto što je “loše i neprimereno”. Ako roditelj autoritativno nametne detetu moralne vrednosti, one će u pubertetu izgubiti na značaju baš zato što su nametnute, a ne prirodno integrisane u detetovu ličnost. Tada će se ono pobuniti protiv njih ulaskom u potencijalno rizične situacije. Zbog toga je važno ostvariti prisan odnos sa detetom, jer samo na taj način dete može integrisati moralna načela u svoju ličnost, koja će poštovati ne iz straha, nego iz moralne obaveze prema roditeljima, koji će im biti uzor.
Ne postoji precizno vreme kada treba povesti prvi razgovor o seksu. To je individualno i zavisi od psihosocijalnog razvoja svakog pojedinca ponaosob. Prilagodite se detetovom ritmu i, u skladu s tim, započnite razgovor sa njim direktno i otvoreno, bez ustručavanja. Neophodno je da kreirate atmosferu bliskosti i poverenja, atmosferu u kojoj će dete moći slobodno i otvoreno da razgovara sa Vama o seksu i svemu što ga zanima na tom polju. Veoma je značajno pokazati detetu pozitivan stav prema seksu, zauzeti poziciju lišenu bilo kakvog zastrašivanja i zadojenosti ličnim: negativnim stavovima, osećanjima i iskustvom. Podelite sa detetom svoja iskustva i zajedno istražite doživljaje kroz koje ono prolazi. Nemojte previše da zapitkujete ili da držite predavanja – u ovom razgovoru dete treba da bude ravnopravno sa Vama. Na taj način ono stiče poverenje i osećaj da može da se osloni na Vas. A bolje je da vas pita nego da uči iz neproverenih izvora. Iako postoji stvarni rizik od polno prenosivih bolesti i rane trudnoće, decu ne treba zastrašivati negativnim asocijacijama, jer one mogu izazvati strah, koji kasnije utiče na javljanje seksualne disfunkcionalnosti. Zato je potrebno zauzeti stav da je seks zdrav, normalan i da nije sramota pričati o njemu. Takođe, bitno je predočiti adolescentu da je važno da zna da kaže: “Ne” i da seks treba da ima samo onda kada on to želi. Sa prvim seksom ne treba da žuri i prioritet treba da mu bude osluškivanje sebe, svojih uslova i potreba.
 
Zaključak

Seksualnost je sastavni deo ličnosti, koji se razvija i menja od rođenja do kraja života, dok su seksualne aktivnosti vezane za određeni period našeg života. Za ulazak u seksualne odnose nije dovoljno biti samo biološki zreo. Neophodna je i psihološka zrelost, a dostići tu vrstu zrelosti znači steći kapacitet za bliskost, intimnost i otvorenost prema partneru i njegovim potrebama, ali uz istovremeno postojanje svesti o sopstvenim potrebama. Ovo je novi razvojni zadatak koji se postavlja pred adolescenta a roditelji, između ostalih, su ti koji im svojim ličnim primerom i otvorenošću za razgovor mogu pomoći u njegovom savladavanju.
 

AUTOR:
Jovana Jović, diplomirani psiholog
edukantkinja psihoseksualne terapije
saradnica udruženja Seksin