 Zašto bi to radili? (Da gledate vašu ženu sa drugim muškarcem) Postoje različiti putevi seksualnog uzbudjivanja. Najčešće, nijedan nije sam po sebi loš ili pogrešan, ali, kontekst u kome se sve zbiva, način na koji se sve odvija i osobu/objekat koji se koristi za povećanje seksualnog naboja mogu biti u najmanju ruku sporni, antirazvojni, a ponekad i veoma opasni (kada uključuju moralne i pravne konsekvence). Šta ima uzbudljivo u tome da gledate kako vaša žena seksualno opšti sa drugim muškarcem? Nije retko da žene i muškarci imaju ovakve fantazije (gde njihov partner ima seks sa drugom osobom), ali ih nikada glasno ne izgovore, ili ponekad ih prizovu prilikom masturbacije ili seksa sa svojim partnerima. Neki su stigli dotle da podele takve fantazije sa partnerom i time povećaju strast u spavaćoj sobi. Ali da požele da to gledaju u stvarnosti - e to je već druga priča. Uprkos težnji zapadnih stručnjaka da se normalizuje svako ponašanje na seksualnom planu, postavlja se pitanje da li to čoveka više oslobadja ili zarobljava? Priče o trojkama i grupnom seksu nam često govore da je uzbudjenje i dalje najveće u fantaziji, dok se stvari krčkaju u glavi, dok se zamišljaju nove interesantne osobe, a u stvarnosti je to najčešće neka “mehanika“, pražnjene genitalija novim objektom koji okupira pažnju. Kada bi se govorilo u procentima, neretko je uzbudjenje u stvarnom činu oko 30%, nasuprot preostalih 70% koji pripadaju fantazmatskom delu i očekivanjima tokom pripreme za sam čin. Ispada da čovek nije prirodno koncipiran da seksualno deli sebe na taj način, jer nedostaje kontekst bliskosti i intimnosti. Kada bi govorio psihoanalitički, rekli bi da fantazija i želja da naš partner ima seks sa drugom osobom, bilo da se dešava u našoj fantaziji ili u stvarnosti (iako postoji velika razlika izmedju ova dva) proizilazi iz neke traume, zapravo seksualizacija te traume – partner vas je povredio, prevario, ili se jednostavno bojite neverstva od strane partnera, pa dolazi do erotizacija straha, čime se značajno smanjuje napetost kroz takvu seksualnost, sve dok se ne pretvori u seksualni fetiš. Ali uprkos zavodljivom psihoanalitičkom objašnjenju, postoje i drugi motivi. Klinički psiholog David J. Ley govori malo više o tome i navodi sledeću listu takvih motivacija: Voajerizam. Živimo u “pornografskoj“ kuluturi, mnogi muškarci prečesto gledaju pornografiju, pa naviknu sebe na voajeristički proces koji ugradjuju u bračnu seksualnost. Gledanje supruge kako se seksa sa drugim muškarcem može biti sledeći korak ili progresija, prvo gledanje sebe tokom seksa sa ogledalom na plafonu, zatim korišćenjem video kamere tokom seksa i na kraju gledanjem supružnika sa nekim drugim. Biološko (sperm) takmičenje. Neki auotori smatraju da nakon gledanja svoje žene sa drugim muškarcem, suprug je biološki “isprovociran“ da ima duži, energičniji seks, kraći refraktorni period izmedju erekcija, da ejakulira jače, i da njegov ejakulat sadrži više sperme. Uzbudjenje zbog tabua. Istorijski gledano, muškarci kome je žena bila neverna su bili ismejavani i proglašavani za slabiće. Ovaj tabu je za neke muškarce jako uzbudljiv zbog elemenata zabrane i nestašnosti. Žensko osnaživanje. Mnogi muškarci su opisali svoju radost kao rezultat ženine povećane nezavisnosti, samopouzdanja, i asertivnosti koje proizilaze iz slobode da se ima seks sa drugim muškarcem. To je na neki način svesno suprostavljanje socijalnom pristisku da se supresira ženska seksualnost kroz monogamiju i patrijarhat. Biseksualnost. Ponekad je dovođenje muškarca u krevet sa suprugom izgovor - mamac i prelazak ako želite - da se muž tada seksualno uključi sa drugim muškarcem. Čovek koji je fokusiran na veličinu penisa drugih muškaraca prilikom traženja muškarca za svoju suprugu zaista ne može biti kvalifikovan kao strejt. Pitanja fizičkog zdravlja. Jedan broj muškaraca su prijavili da zbog fizičkih tegoba nisu u stanju da budu tako živahni u krevetu koliko bi želeli i njihove žene. Iako su supruge uglavnom bile zadovoljne stvarima kakve jesu, muževi su često osećali da je supruga izgubila ono “pravo“ seksualno zadovoljstvo, i bili su motivisani da ohrabre suprugu da spava sa drugim muškarcima. Žensko seksualno ispunjenje. Ženska seksualna sposobnost daleko je veća od muške. Svetski rekord u muškim orgazmima je oko 26 u periodu od 24 sata. Prema Šerfejevom istraživanju, žene su dokumentovale čak 60-65 orgazama u jednom satu. Mnogo muškaraca su izvestili da su njihove supruge izrazito seksualna bića, sa većim seksualnim kapacitetom i to je jednostavno aktiviralo njih i obradovalo da mogu videti svoje žene seksualno zadovoljne, u meri u kojoj jedan muškarac ne može to da pruži. Mazohizam. Leopold fon Saher-Masoch bio je obožavatelj bičevanja iz 19. veka koji je Veneru napisao u Fursu o dominantnim ženama. Mazohizam je dobio ime po njemu. Leopold je oglašavao oglase u nemačkim novinama tog dana, tražeći "energične mladiće" da se sprijatelji i udovolji svojoj ženi. Leopoldovo interesovanje za iskustvo bilo je posebno u ponižavajućem aspektu - biti rogonja, tretiran kao slab, manji i ne kao pravi čovek. Kao i oni koji traže tabu, i ove rogonje često traže snažan SM (sado-mazo) miris u kojem muževi dominiraju, omalovažavaju i degradiraju. Finansijski razlozi. Većina žena koje rade u bordelima u Nevadi imaju muževe i momke kod kuće, koji imaju koristi od seksualnog iskorištavanja supruge za platu. Ne radi se uvek o novcu. Žena intervjuirana za moju prvu knjigu rekla mi je da je, kad je radila kao menadžer u bordelu, jedna od žena uvek zvala svog supruga na svoj mobilni telefon pre nego što je muškarca vratila u svoju sobu na "zabavu". Njen muž je slušao preko telefona kako ona ima seks sa drugim muškarcem, koji nije bio upoznat s tim. Kraljevski honorar. Mnogi muškarci su imali uzbuđenje, osećaj da su “kraljevi“ da imaju ženu koja je bila toliko seksi da su drugi muškarci želeli da budu s njom, ali koja se na kraju uvek vraćala kući sa njim, sa svojim suprugom. Muškarci su se osećali moćno i uspešno što imaju takvu seksi ženu. Mizoginija. Nažalost, postoje neki parovi u kojima je suprug ohrabrivao suprugu da se seksa sa drugim muškarcima zbog degradiranja žene. Neki od ovih muškaraca razgovarali su o tome da tretiraju ženu kao kurvu, kao komad mesa, i "skidajući je sa klina". Uprkos mnogim objašnjenjima moje zapažanje je sledeće: Ljudi se razlikuju, koliko, šta, i zbog čega nešto žele, jer svako ima složenu istoriju razvoja koja pogoduje ovakvom ili onakvom uzbudjivanju. Sada se fokus skreće na normalizaciju ljudskih sklonosti, osim kada dovode do vidljivih posledica. To bi značilo da se uzima u obzir koliko neko nešto praktikuje i šta praktikuje, pa se traže utemeljenja u spoljnoj stvarnosti. Taj put dovodi do toga da vi uvek nadjete opravdanje za svoje ponašanje ukoliko kultura dopušta različite slobodne forme seksualnosti. Često srećem klijente koji nisu mogli da pretpostave da konzumacija pornografije i prečeste masturbacije uz nju mogu dovesti do slabljenja erektilnih sposobnosti tokom seksualnog čina sa partnerom. Zavisnost od pornografije i masturbacije su na najnižem nivou, jer ne donose nikakve pravne konsekvence. Često nisu toliko ni vidljiva forma, jer se obično skrivaju od partnerke, pa o posledicama govorimo tek kada klijent dodje na terapiju, i to najčešće zbog problema sa erekcijom,uzbudjivanjem i seksuanom željom. Zašto o ovome govorim? Jer sve seksualne prakse nisu podjednako razvojne, neke zamagljuju dublju seksualnu spoznaju t.j. ne omogućavaju da upoznate istinske autentične potrebe, pošto ste zatočenici spoljne ekscitacije, koja vas nikada potpuno ne zadovolji. Kada muškarac želi da njegova žena opšti sa drugim muškarcem, bilo da je on gleda ili sluša sa licu mesta (preko telefona), ili mu ona donese taj snimljeni klip, možemo da se zapitamo zbog čega je njemu to potrebno da bi se on adekvatno uzbudio? Da li zato što je gledao previše pornografije, ili se sam oseća neadekvatnim kao muškarac, ili ima seksualnih problema ili bio prevaren itd. – pa je sada to jedini način da se uzbudi, jer je uz to i zabranjeno, perverzno i prkosi svim “pravilima“ igre i prosto jedina opcija koja dovodi do efekta?! Gde vodi takvo seksualno uzbudjivanje? U seksualnost koja nema veze sa bliskosću i intimnošću. Neki bi sada rekli, mora li prilikom seksa da uvek postoji bliskost i intimnost, ili to može biti samo perverzni spoljni nadražaj koji daje reakciju? Tu dolazimo do ključnog pitanja: Šta mi uopšte želimo, da upoznamo sebe, naše autentično seksualno Ja, ili da se izgubimo u “mračnim ulicama nesvesnih nagona“? Svako ponašanje utiče na stvaranju i jačanju odredjenog identiteta – tako i u seksu, ako se ponašate nesvesno, bez pokušaja da istražite šta vas sprečava da upoznate dublje sosptveno uzbudjivanje, vi se onda vezujete za neki spoljni kontekst, situaciju koja je neuobičajena, nova, u neku ruku neprirodna i “zabranjena“, pa vas to loži jer postoji i strah. Nije li to veza koja je već davno uspostavljena sa samim seksom (uključujući i masturbaciju), da mora biti neke negativne napetosti pa je seks “razrešenje“ iste. Stvar je u tome što se tu ne radi o seksualnoj napetosti (kako već izgleda na prvi pogled), već o unutrašnjoj nelagodi koja potiće iz drugih izvora, pa se čini da se negativna hemija u telu može smanjiti samo specifičnim seksom – jer onaj sandardni ne pali više ili nikada nije ni palio ( ako ste bili “navučeni“ na nešto drugo). Tako da, dolazimo do paradoksalne stuacije: potrebna je sve veća spoljna seksualna ekscitacija neuobičajenog tipa da bi se čovek seksualno uzbudio i pokrenuo (a time i “umirio“ sebe), jer nikada nije istražio kako da to uradi na svestan način, kroz njegovu aktivnu ulogu, ljubavnu povezanost i intimnost. Deluje da je ljubav postala zastrašujuća i teška, pogotovo kada treba da se i seksualnost integriše s njom, jer je zapad razdvojio seks i ljubav, što je u neku ruku bilo oslobadjajuće, ali u drugu je iz pandorine kutije (potisnute seksualnosti zbog religije) izašlo raznih “demona“ kojima se ne nazire kraj. Sve perverznije forme seksualnosti se javljaju i podržavaju, ali s njim i sve više ukupnog nezadovoljstva. Povraćaj na nešto primarno, na upoznavanje sebe kroz bliskost sa partnerom čini se da je jedini način da čovek razvija svoje kapacitete. Ali u početku verovatno mora da stigne do “zida“ - da istroši uzbudjenje kroz razne “dopingovane“ forme seksa, da bi shvatio da tako ne može biti srećan i zadovoljan. Na kraju, ako dobro pratimo sebe i ako smo iskreni, uvek dolazimo (često uz pomoć terapeuta) do pitanja: Od čega mi zaista bežimo? Šta je to što nas plaši, što ne možemo da podnesemo, što nam smeta, pa nam je lakše da se tome ne obratimo? To su ključne stvari koje bi trebalo da se dese na putu ličnog i seksualnog razvoja.
330 Comments
 Spontan & planirani seks? Znate li onu Maslovljevu piramidu –hijerarhiju potreba, gde su bazične čovekove potrebe fiziološke (gde spada i seks), zatim za sigurnost i ljubav itd..? E sada, pojavila se i njena parodija u različitim varijantama - ono što današnje potrošačko društvo plasira, telefone, fancy "igračke" ,kupovinu i gomilanje raznih nepotrebnih stvari? Mnogi bi danas potrošili svoje vreme na skrolovanju stranica na društvenim mrežama, kačenju selfi fotografija na instagramu i praćenju lajkova i komentara. Ispada da su seks, ljubav i Maslov odavno demode. Ali seks i ljubav jesu stvarni fenomeni, iako se sve više ljudi nesvesno odriču njih. Uprkos "patnje" koja postoji zbog toga, ljudi kao da prečesto imaju "bitnije" prioritete. Jedan moj prijatelj mi je rekao, dok smo razgovarali o sličnim stvarima, da se celokupna rastuća ekonomija ne bazira na stvarnim, već na krivim potrebama - ako ste "gladni" i potrebna vam je hrana ili ljubav ili seks i sl., vi uzimate neki nepotrebni odevni predmet ili novi telefon, ili BMW, iako imate izbora šta da obučete, telefon i auto koji vas savršeno dobro služe. Umesto da utolite "glad" hranljivim stvarima, vi birate nešto da bi bili "in"- da bi podigli svoj imidž, da bi prezentovali sebe na instagramu, održali neki društveni status...I tako nahranili svoj ego, umesto sebe. Danas nešto slično se dešava i sa ljubavnim i seksualnim potrebama. Mnogi i dalje smatraju da su važne, ali u praksi bivaju zapostavljene. Sve češće srećem osobe koje zbog posla, kratkih rokova, dece, filmova, telefona – "nemaju" vremena za pravu ljubav i seks. A to se dešava i mladim ljudima, koji bi trebalo da budu u punoj snazi. Neki imaju bračne nesuglasice, neki nemaju partnera, ali i bez toga globalno gledano seksualna želja slabi, zbog stresa i užurbanog života. Svi se žale na umor i nedostatak vremena za opuštanje. Svima je potreban odmor, da bi se osetili seksi, napaljeno, poželjno. U psihoseksualnoj terapiji prečice nema, ali ono što uvek pomaže jeste raspored za ljubavna - seksualna druženja sa partnerom. Kad spomenem taj svesni i planirani pristup mojim klijentima, odmah naiđem na otpore. Zar seks ne bi trebao da bude spontan? Kako može planirani seks da bude dobar, kada se gubi ta draž i to postaje rutina? Pa jeste, odgovaram im, ali do spontanosti se stiže kada uložimo svesni napor da stvari funkcionišu kako treba. U suprotnom, prođe puno nedelja bez seksa, initmnosti, bliskosti. Da li ćete se zadovoljiti tom frekvencijom, da li ćete time postići onu bliskost koja vam je potrebna? Ljudi na taj način pre upadnu u apstinenciju od seksa i nezadovoljstva zbog takvog života, nego što osete ispunjenost življenja. Novak Đoković je dobar primer za to. Kad je učio tenis, išao na razna takmičenja, a posebno kasnije kada je pokušavao da pobedi Nadala i Federera nije bilo te spontanosti, ali vremenom je došao do nje. Smanjio je svoj bes, ovladao je svojim osećanjima u kritičnim trenucima i postao mnogo lepršaviji u igri jer je novim svesnim pristupom najpre pomerio sopstvene granice - poverovao je da on može njih da pobedi, i to se obistinilo. Kada se to desilo, stvari su postali mnogo spontanije. Sigurno razmišljate da možda ovo nije najbolji primer, jer se radi o sportu, takmičenju, a u ljubavi i seksu bi trebalo da važe druga pravila. Slažem se, ali u vašoj glavi takodje postoji "zid" zvani planirani seks. Planirani seks nije nužno loš seks. U savremenom življenju mnogo toga se planira: kada putujemo negde, kada idemo na ručak, proslava nekog događaja, planiramo odmor i sl... Zašto bi se lepota svih tih događaja umanjila ako je to isplanirano? Zašto bi sa seksom bilo drugačije? Moje iskustvo govori da ljudi još uvek nisu spoznali kako da budu spontani -"Sada i Ovde", u trenutku, uprkos načelnom planu i rasporedu. Razlog svemu tome je nedostatak svesnosti i seksualne spoznaje. Moji klijenti zbog straha i disfunkcionalnosti u seksu ne umeju da budu spontani. A to nema veze sa planiranjem. Načelni raspored dnevnih aktivnosti i vremena za intimnost mora da postoji. Jedan od većih mitova na polju seksualnosti glasi: Seks je jedino dobar kad se ne koriste reči i ne planira. Zašto ne istražite koliko je sve to tačno? Zašto bi robovali tom mitu? Obezbedite kontekst, dobar odnos sa sobom i partnerom, romantičnu atmosferu, krenite polako sa predigrom da se opuštate i skliznućete u spontani seks. Ponekad je potrebno više vremena da bi se razumeo ovaj koncept, pogotovo ako imate jake otpore ili neki seksualni problem. Ali ono što je bitno da shvatite jeste da prave potrebe ne mogu biti prepoznate i zadovoljene, ako trošite vreme na zadovoljavanje krivih potreba. Nemojte biti licemeri, da samo govorite da su seks i ljubav važni, pokušajte da se malo založite za njihovo rascvetavanje. To je veoma značajna umetnost koja se stiče i razvija. Planiranjem možete krenuti u susret stvarnim potrebama, jer u suprotnom će ove druge da nadjačaju.  Tehnike i metode koje se koriste u psihoseksualnoj terapiji Da bi se postigli ciljevi, veoma je bitno postavljanje dijagnoze. Kao što govori Marty Klein, psiholog i seksolog, značenje neopuzdane erekcije je sigurno sasvim drugačije ako je muškarac alkoholičar, mrzi svoju ženu ili se pak nalazi u ranom stadijumu šećerne bolesti. Ova tri slučaja nikako ne bismo smeli lečiti na isti način. Pre odluke o najboljoj metodi lečenja u određenoj situaciji potrebno je doznati informacije od oba partnera (putem funkcionalne analize ponašanja i seksualne istorije para). Nakon toga, radi se na identifikaciji negativnih misli, njihovoj promeni, razvijanju pozitivnog stava prema sebi i svojoj seksualnosti. Za to vreme prisutna je permanentna seksualna edukacija, koja traje tokom čitave terapije, koja dodatno pomaže u prihvatanju sebe i partnera, radi se na razvijanju pravog seksualnog Ja, na asertivnoj komunikaciji u seksualnoj sferi i van seksa (ukoliko odnos ne funkcioniše). Pored toga, koriste se i različite tehnike relaksacije (na pr. modifikovani autogeni trening sa progresivnom relaksacijom), kako i određene meditacije i emocionalne tehnike opuštanja. Da bi bila još korisnija, a efekti terapeutskog procesa brži i značajniji, psihoseksualna terapija uključuje (a to je njeno posebno obeležje) i posebne seksualne vežbe koje osoba radi sama, a kad dostigne određeni nivo seksualne spoznaje (prave introspekcije), uključuje se i partner(ukoliko je dostupan). Vežbe se obavljaju minimum 2-3 puta nedeljno (ispod tog broja rezultati su neizvesni). Sve te vežbe pomažu klijentima da razviju i poboljšaju čulni fokus, da integrišu nova saznanja na planu intimnosti, da se direktno suoče sa svojim strahovima, da bi kasnije zadovoljavajući seksualni odnos bio moguć. Od samog starta zabranjuje se partnerima da samoinicijativno pokušavaju da ostvare seksualni odnos, već se radi u oblastima emocionalne i socijalne inteligencije, da bi se formirala dobra osnova i pojačala povezanost između partnera i proširile mogućnosti u seksu, kao nužan preduslov za obavljanje zajedničkih zadataka. Psihoseksualna terapija, za razliku od drugih terapeutskih modaliteta ne traje previše dugo (10-15 seansi u proseku), u zavisnosti od godina starosti, trajanja problema, lične motivacije, želje za aktivnom participacijom oba partnera, drugih psihopatoloških stanja ili tipa seksualne disfunkcije. Ukoliko se radi, recimo, o erektilnoj disfunkciji primarnog tipa (gde nikad nije uspostavljen odnos), terapija obično traje mnogo duže sa nejasnom prognozom, za razliku od erektilne disfunkcije sekundarnog tipa (gde pacijent trenutno ne funkcioniše,a ranije jeste) ili situacionog tipa (gde uspostavlja odnos sa ljubavnicom, ali ne sa ženom, ili obrnuto), i gde obično nije potrebno više od desetak seansi, sa veoma optimističkom prognozom. Josif Fidanovski, dipl.psiholog psihoseksualni terapeut, kognitivno-bihejvioralni terapeut  “Seksi domaćice“ Šta žene žele? Nemogućnost razumevanja ženskog sveta odavno je bliska muškarcima. Odgovor na pitanje: ”Šta žena želi?“ još nije otkriven. Ali, pre nego što on stigne (ako se to uopšte desi), danas imamo sve više žena koje se suočavaju sa istom dilemom: Kako pronaći pravog muškarca i zadržati ga?! Ili u prevodu: Šta muškarac želi, kako da mu bude bliže, ne samo u početku, nego i dugo vremena nakon prvog sastanka? Odgovor koji sam davao muškarcima, kada su imali ljubavne i seksualne dileme, uvek je bio sledeći: ”Pitajte žene šta žele, razgovarajte sa njima, nemojte pretpostavljati da znate sve ljubavne i seksualne tehnike.” Teškoća koja se pojavljivala u nastojanju muškarca da razume svoju “dragu” bila je njegova iskrivljena predstava da, bez pitanja, “treba da zna” kako u krevetu i van njega, ali i da se nosi sa promenljivošću ženske suštine, koja je gotovo uvek bazirana na emocijama. Znači, imali smo muškarca koji je “umislio” da zna sa ženama i ženu koja nije “znala” šta želi. Naravno, u jednoj takvoj situaciji, uspevali su samo oni muškarci koji su eliminisali svoja “znanja” i žene koje su “shvatile” šta žele. Međutim, vremena su se odavno promenila. Više nisu samo muškarci ti koji se “muče” sa ženama. Sada se i žene podjednako muče sa muškarcima. Kako ih osvojiti, kako prepoznati pravog, kako zadržati dobrog momka, kako saznati šta oni žele?! E pa, drage moje dame, sa muškarcima je mnogo lakše. Zašto? Zato što su jednostavniji od žena. No, krenimo redom. Šta muškarci žele? Prvo, današnji muškarac je u stalnom raskoraku između tradicionalizma i modernizma. S jedne strane, ne želi da ispadne tipičan “balkanac”, a sa druge, ne želi da bude preterano popustljiv. On je u konstantnom strahu koji stil više “pali” kod žena, da li je bolje da bude “mekušac” ili “mačo” muškarac? Za razliku od žene, njemu je očigledno izuzetno teško da bude i jedno i drugo. Njegova psiha to teško “vari”. Jednom nogom je u prošlosti, a drugom u budućnosti. Ispada da su mu samo genitalije u sadašnjosti, a misliti samo genitalijama i nije baš pametno. Šalu na stranu, čini se da je današnji muškarac jako podvojen, da ne kažem: “neurotičan”. Drugo, u ženinoj prirodi je da zahteva mnogo od muškarca, često i bez reči (pod parolom: ”Ako je pravi, on će znati šta mislim! “– Niko ne može da zna šta misliš ako to ne saopštis, a i tada možeš da slažes:). Čini se da su današnji zahtevi žena prema muškarcima veći nego ranije. Današnjoj ženi je potrebno mnogo više od muškarca nego što je to bio slučaj sa mojom babom, recimo. Današnja žena se neprestano nada da će na taj način moći više i bolje da zadovolji svoju “dušu”. Ako je pitate kakav joj je muškarac potreban, ona će reći: duhovit, šarmantan, pouzdan, iskren, da me razume i prihvata (po mogućnosti bezuslovno), da me voli, da je jako osećajan, ali ne i ”mekušac” itd… Neka, koja razmišlja jednostavnije, reći će: Da bude stabilan (a pod tim će podrazumevati sve gorenavedene karakteristike). Bez ozbira na generalizujući primer, suština je prilično jasna. Ona traži mnogo više od muškarca. Smatra da ima legitimno pravo na to. I ja se slažem sa tim ženama. Ali gde je onda greška? Greška je u njihovim nerealističkim željama i očekivanjima. Jedna misao Busera glasi: „Bez razloga krivimo žene, ne razočaravaju nas one, nego ideal koji smo o njima sačinili.“ Verujem, da se ova misao u današnje vreme može lako primeniti i na muški svet. Stoga, smanjite očekivanja koja imate od muškarca jer on nije taj princ iz bajke kojeg priželjkujete. Ja vam odgovorno tvrdim da takav princ ne postoji u stvarnom svetu. Zato, stolar, mesar, apotekar, poljoprivrednik, naučnik, političar, doktor - svejedno je ako je dobar čovek. Nemojte se izgubiti u priči o “velikim” muškarcima. Takvi ne postoje. Pardon, još uvek postoje, ali u vašim glavama. Neka veliki muškarac bude onaj koji je tu blizu, pored vas. Krenite od toga. Treće, svi imaju potrebu da se zaljube, ali zaljubljenost vas odvuče u pogrešnom smeru. Lepo vam je, ali je to trenutno osećanje, a vi se nadate da će trajati. Verujete i da je sa pravim partnerom dostižna neprestana sreća. Čak i da se zaljubite, vaš partner će biti pravi sve do onog trenutka dok budete mogli da ga “ugurate” u vašu najidealističniju ljubavnu priču. Privlači vas i uzbuđuje nepoznato, ali niste spremni da patite. A pre ili kasnije, kad se stišaju strasti, to je neminovno. Ili, i po cenu patnje, vi biste da radite istu stvar: da se iznova zaljubljujete. Već sam govorio o zaljubljivanju, pa ću samo još nešto dodati: Zaljubiti se je lepo, ali voleti je još lepše. Razlika je u tome što je zaljubljen čovek u strahu, dok onaj koji voli nema takav problem. Zaljubljenima je potreban onaj drugi kako bi im umanjio njihov strah, dok je u ljubavi onaj drugi potreban kako bi se s njim nešto više podelilo. Četvrto, žene privlače muškarce na različite načine. Jedne koriste svoje zavodničke kvalitete, seksualne veštine, znanja u krevetu. Neke druge više vole majčinski. Poštuju, razumeju i prihvataju muškarca. Ali gde je nestala ona treća grupa (ili su već u srećnom braku)? Gde su žene koje ja karikaturno nazivam “seksi domaćice”? Seksi domaćice To su žene koje imaju sve kvalitete da budu “majke” (i one to jesu prema svojim muškarcima), ali u isto vreme ne zaboravljaju da budu “kurve” u krevetu. Jer muškarac, s jedne strane, voli da ima toplinu doma (koju je imao kod svoje majke), ali sa druge strane, on želi da se strast “rasplamsava” u krevetu. Ima li šta jednostavnije od toga? Mozda bi jedan primer iz ordinacije dr Bojovića slikovitije predstavio tu vrstu žene. Naime, kada je kod nas došla jedna sredovečna žena, prilikom razgovora o svom ljubavnom i seksualnom životu, rekla je: „Ja uopšte ne brinem da će me moj muškarac izneveriti ili ostaviti. Prilično sam sigurna jer, kad on dođe s posla, dam mu ručak (nahranim ga kao bebu), a posle ga odvedem u krevet i iscedim iz njega poslednji atom snage. Posle toga on zaspi. Gde će da ode?! Meni je sve to jednostavno, tako da ne brinem za svoj brak.“ Današnje žene ne žele da daju. Davale su njihove bake, tetke, strine, ujne… Dosta je bilo. One sada preuzimaju stvar u svoje ruke, nadajući se da će tako pronaći ljubav. Nažalost, ljubav ne može da raste u neslobodi i ne može da se razvija sama od sebe. Ne možete da očekujete da vam je neko da, a da vi ne pružite ništa (ili samo malo užitka u krevetu). Ne, nije dovoljno da tražite od muškarca, morate da tražite i od sebe. Jer je to put ka vašoj sreći. Pustite muškarce, oni su dosta grešili u prošlosti, nemojte da mislite da su bili veoma srećni. Ne zauzimajte njihove stavove iz prošlosti, jer su oni bili pogrešni. Ne pokušavajte da se takmičite ili da dominirate u vezi. Budite ljubavne, senzualne, seksualne, pune poštovanja, sa dobrotom u duši i radošcu u srcu. To će vam otvoriti put do muškarca. Put će vam se sam pokazati, ali najpre volite. P.S."Traume" u vašoj duši niko ne može izlečiti osim vas samih. One su pogodne za zaljubljivanje, ali su otrov za ljubav. Najpre ih rešite, izbacite smetnje koje vam stoje na putu, preuzmite odgovornost, pa će muškarci biti lako “svarljivi” za vas. Sada, u trenutnom stanju vašeg bića, oni bi mogli da budu prevelik zalogaj.  Seks i konflikt Pre neki dan je jedna moja "facebook" prijateljica stavila na svom statusu: "Ljudima koji se nikad ne svadjaju seksualni život pati zbog toga". Iako se na terapiji zalažemo da odnos izmedju partnera bude dobar, negujući i podržavajući, kako bi seksualni život bio funkcionalan, neretko srećemo klijente koji imaju "dobar" odnos, ali seks ne funkcioniše?! U kakvoj su vezi seks i konflikt? U prvi mah deluje da oni nisu povezani, osim kada ljudi kažu: Posle svadje, seks je sladji... Ali, i seks i konflikt možemo posmatrati kao dva energetska fenomena, koji imaju suprotan pravac (u seksu je potrebno slaganje, u konfliktu neslaganje). Medjutim, i seksu je povremeno potrebno neslaganje, kao što je i konfliktu ponekad potrebno slaganje... Znači, seks je u načelu pozitivan energetski fenomen, a konflikt negativan. Možemo ih posmatrati kao dve strane iste medalje. Ljudi koji ne dozvoljavaju sebi mogući "konflikt" (imaju strah od tudje reakcije, ne žele da opterećuju drugu stranu sa stvarima koji im smetaju, skloni da zadržavaju mnogo toga u sebi, ne žele da dele intimni svet itd...) nesvesno beže od izražavanja, a kako seks i život podrazumevaju izražajnost, onda oni vremenom postaju "aseksualni" / "bezživotni"... Seks podrazumeva oslobadjanje, ali ako ste vi u kandžama svoga uma da nešto nije dobro ili u redu da se kaže, uradi, pokuša - jer će uslediti konflikt, onda vi eliminišete svoje potrebe, želje ili brige, umesto da budu izražene u partnerskon prostoru, i po ceni konflikta. Konflikt nikako nije uvod u raskid ili razvod, već on otvara mogućnost bližeg upoznavanja. Tendecija da se stvari drže pod kontrolom i da se površinski predstavljamo da je sve u redu nikako neće pomoći seksu da se razvija i rascvetava... Samo iskren i autentičan pristup može pomoći, jer ako vi možete da zavaravate druge ljude ili sebe, ne možete da prevarite seks. Seks vas uvek izda, kao najbolji indikator vaše iskrenosti, prisutnosti i celovitosti. I dobro je što je tako. Nije potrebno da se skrivate ili izbegavate konflikt. Prihvatite trenutno neslaganje i idite u pravcu slaganja. Seksu i orgazmu su potrebne obe dimenzije, životu takodje. Prihvatite konflikt kao deo igre, procesa, i budite totalni, u seksu i van njega.  Seksualne fantazije Ono što čoveka u stvarnosti uznemiruje, u mašti ga seksualno uzbudjuje! Verovatno ništa tako dobro ne “umiruje” čoveka, kao fantazije o nečemu što ga uzbuđuje, “izluđuje”, ostavlja bez daha. Možda sama realnost, doživljaj kad u stvarnom svetu radimo “one” stvari, nas više zadovoljava?! Šta je naša realnost? Savremeni svet konstantno vapi za novim izumima, tehnološkim inovacijama koje podižu pozitivnu energiju, stumulišu adrenalin, lansiraju nas na drugu planetu. Pa, uprkos svim strahovima koje prate čovečanstvo, ljudi se i dalje penju na “voz smrti“, bacaju se sa najvećih visina (bungee jumping), traže izazove koji im mogu ugroziti život, poput ekstremnih sportova i sl. Tražeći umirenje, ljudi kreću različitim putevima. S jedne strane, trče za novim uzbuđenjima, s druge, pate jer ona ne traju dugo. Malo po malo, "zapadni" čovek ulazi u začarani krug gde uživa samo kad je visoko ekscitiran (stimulisan) spolja, bez mogućnosti da skrene fokus ka onome što se suštinski zbiva unutra. U nezadovoljavajućem seksu, mnogi se okreću ka prozirnom ženskom rublju, mirisnim svećama, raznim seksi igračkama i pomagalama, nadajući se da će ponovo rasplamsati strast u krevetu. Medjutim, svaki psihoterapeut za parove i seksualnost će vam reći da se istinsko seksualno uzbuđenje može vratiti tek onda kada partneri dobiju priliku da međusobno razgovaraju o nesuglasicama koje su se taložile mesecima i godinama, a taj se proces često odigrava uz pomoć terapeuta za duševno zdravlje i uvek uključuje našu unutrašnjost. Seksualne fantazije, kao jedna vrsta vizualizacije u seksualnoj sferi, otkrivaju naš čudesan intiman svet i unutrašnju dinamiku svakoga od nas. One nas prate tokom čitavog života. Naravno, njihova učestalost se stalno menja, u zavisnosti od uzrasta, profesije, nivoa anksioznosti, situaciji u kojoj se trenutno nalazimo, sklonosti ka maštarijama. Ali, ništa nije tako izvorno jako i održivo u nama samima, kao seksualne fantazije. Malo je kliničara i stručnjaka koji su progovorili o ovoj temi, a još manje istraživanja u ovoj oblasti. Svet seksualnih fantazija pojedinca, često biva neotkriven i u najpoverljivijem razgovoru seksualnog terapeuta i klijenta. Mnogi smatraju da seksualne fantazije nose u sebi nešto “prljavo“, “pogrešno“, “opasno“, što se ne sme saopštiti ostalima. Možda nam ponekad izgledaju sasvim obično, ali i tada ostaje da lebdi pitanje koliko je isplativo poveriti ih nekome, izreći nešto što može biti zloupotrebljeno kasnije. Čak se i partneri koji dugo žive zajedno, ne otvaraju dovoljno. Niko ne želi da pusti drugog u svoj svet mašte, u svoju “opasnu zonu”. Ali, ona postoji, bez obzira na naš stid i nerazumevanje. Evo nekih primera iz moje prakse i literature o seksualnim fantazijama: Jelena Da imam seks u tuš kabini sa potpunim strancem kog sam upoznala tog dana. Dejan Da sam na brodu sa gomilom prsatih žena. Igor Trojka sa dve žene. Danijela Partner me zamoli da njegovom prijatelju pokažem kako da natera ženu da svrši, tako što ću ga pustiti da me gleda dok masturbiram. Ležem na krevet, naga, i onda počinjem da se diram.On uvodi prijatelja. Prijatelj me gleda neko vreme, a onda počinje da izvodi oralni seks nada mnom dok moj partner gleda. Na kraju imam seks sa prijateljem dok moj partner nastavlja da gleda. Zvonko Ženska stopala, guza, listovi, sve od struka nadole. Katarina Analni seks sa susedom. Kris Seksualni ondos sa tinejdžerkom. Dijana Da muškarac masturbira preda mnom ili po meni. Lazar Da moja partnerka glumi sekretaricu. Dragana Seks sa Ivanom Bosiljčićem. Bojan Da provedem hladnu snežnu noć sa mojom suprugom ispred vatre. Saša Zamišljam bivše devojke kako mi govore prljave reči tokom seksa. Olga Da me muž veže, zadirkuje i pljeska po dupetu. Ova lista pokazuje samo mali deo širokog repertoara seksualnih fantazija kod ljudi. One mogu da se kreću od jedne centralne koja prožima celokupno biće, preko nekoliko različitih, pa sve do veoma bogatog spektra seksualnih maštarija. Najveći broj ljudi se najverojatnije nalaze negde na sredini kontinuuma. Često fantazije uključuju agresiju, ponižavanje, prevaru, nasilje, ponekad incest, pedofiliju, nekrofiliju itd. Mogu da budu homo, hetero ili biseksualne.Naravno, postoje “čiste” fantazije, koje u svom osnovnom obliku nemaju nikakvu negativnu komponentu, ali to i dalje ne znači da njihov koren nije traumatske prirode. Frojd o seksualnim fantazijama Frojd je mnogo doprineo da prihvatimo našu seksualnost kao potpuno normalnu, bez obzira da li je cilj seksualne aktivnosti ostvarivanje potomstva ili ne. U njegovom ličnom projektu istraživanja seksualnih fantazija, došao je do dva značajna otkrića: da seksualne fantazije služe kao ispunjenje primitivnih, neprihvatljivih želja, ali i da često štite um od još neprijatnijih misli. On je na seksualnim fantazijama gledao kao na mentalni proizvod koji igra važnu ulogu u ljudskom umu. Kako je Frojd vremenom sticao sve veće iskustvo u privatnoj praksi, počeo je jasnije da uviđa da se naš fantazmatski život ne odvija uvek na predvidljiv način. Jednom prilikom se u vezi toga poverio svom kolegi: “Sve mi je bliža pomisao da na svaki seksualni čin treba gledati kao na proces u koji su uključene četiri osobe“. Ali, šta je Frojd tačno želeo da kaže sa ovom prilično provokativnom opaskom? Moguće je da to ima veze sa njegovom tezom da smo mi biseksualna bića, pa u seksualnom aktu svako od nas ulazi sa umom koji uključuje muške i ženske delove. No, možda je Frojd već tada poćeo naslućivati da za vreme seksualnog akta muškarac i žena možda zamišljaju slike neke treće osobe, što bi značilo da dok gospodin Smit i gospođa Smit imaju koitalni odnos, sasvim se lako može dogoditi da on zamišlja drugu ženu, a da ona razmišlja o drugom muškarcu, pa umesto za dve osobe, krevet postaje tesan za četiri. Kao veoma iskusan stručnjak za duševno zdravlje, Frojd je sigurno bio upoznat ne samo sa izvanbračnim prevarama, već i sa “unutarbračnim prevarama”, to jest, tajnim seksualnim mislima pomoću kojih varamo naše partnere, čak i kada vodimo ljubav sa njima. Zbog ćega imamo seksualne fantazije? - Evolucioni psiholozi pretpostavljaju da je njihova svrha podizanja seksualnog uzbuđenja, što zauzvrat doprinosi ostavljanju potomstva. - Frojdosvki orijentisani psihoanalitičari smatraju da se fantazije razvijaju kao način zadovoljenja želja i savladavanja uznemirujućih uspomena na rana traumatska iskustva. Kakvu svrhu imaju seksualne fantazije? - Ispunjenje želje - Samouteha i samolečenje - Probna radnja - Elaboracija dečije igre - Uspostavljanje objektnih odnosa - Izraz unutrašnjeg konflikta - Uživanju u mazohističkom kažnjavanju - Odbrana od bliskosti i stapanja - Pražnjenje agresije - Izbegavanje bolne stvarnosti - Pročišćenje od sadističkih težnji - Savladavanje traume - Uravnotežavanje selfa Vidimo da seksualne fantazije imaju različite funkcije. Njihovo prisustvo je najčešće pokazatelj normalnog duševnog zdravlja, a njihovo odsustvo još uvek ne pokazuje da njih zaista nema. Moglo bi se reći da oni koji tvrde da nemaju seksualne fantazije, zapravo bore sa snažnim osećanjima stida i krivice pred seksualnim pitanjima, pa potiskivanjem, kao mehanizam odbrane, uspevaju da izbace seksualne misli i slike. U svakom slučaju, još nema istraživačkih studija o mentalnom zdravlju koje prave pouzdanu razliku između ljudi koji priznaju da imaju seksualne fantazije i kod onih koji uopšte ne fantaziraju. Takodje, još uvek ne znamo koji tip seksualne fantazije je “problematičniji” od ostalih. Psiholozi su uglavnom saglasni da gotovo svi ljudi maštaju (čak i oni koji toga nisu svesni, imaju potisnut fantazmatski materijal), da maštarije najčešće imaju razvojnu komponentu, ali da takodje mogu ukazivati na neku opasnost, kad su u pitanju recimo sadističke maštarije, koje mogu predstavljati korak ka sadističkim radnjama. Generalno govoreći, seksualne fantazije nisu opasne, jer i one koje sadrže morbidne i nasilne elemente, retko kada se isprobavaju u stvarnosti. Ipak, potrebna je opreznost, u situacijama kada seksualna fantazija postaje "perverzna", drugim rečima sadistička, kompulzivno se ponavlja i stalno je prisutna. Tada, u nekim situacijama dolazi i do krvavog pira. Neki stručnjaci smatraju da su seksualne fantazije o drugoj osobi štetne po partnerskoj vezi, dok drugi veruju da samo mogu da obogate i oplemene seksualni život. Ja sam negde na sredini, smatram da smo poligamna bića, pa bi bilo besmisleno nikada ne pomisliti o drugoj osobi, a da nije naš partner. Ipak, smatram da “unutarbračne” prevare nisu dobre na početku veze, dok kasnije mogu čak i svesno da se koriste za seksualnu stimulaciju sa partnerom. Naravno, to podrazumeva da partner bude upoznat s tim, i nema ništa protiv, kako bi sve proteklo bez nekih posledica. To zahteva veliki stepen intimnosti između partnera, i samo tada korišćenje ovih fantazija imaće razvojnu svrhu. Medjutim, ljudi se razlikuju u kapacitetima za prihvatanje maštarije partnera ukoliko oni sami nisu deo njih, jer u tome vide opasnost po vezi koju imaju, a mnogi smatraju (čak i neki terapeuti) da to može udaljiti partnere. Ipak, moje stanovište je da stvari koji se skrivaju, nesvesno obavljaju u “tajnim podrumima”, mogu prouzrokovati veću štetu. Svaka veza i samootkrivanje podrazumevaju rizik, a prihvatanje tog rizika dovodi do jačanja intimnosti i same veze. U suprotnom, živećemo u iluziji da smo mi jedino bitni i vredni pažnje našeg partnera, što najčešće nije istina,a i da jeste tako, to ne znači da će poboljšati našu vezu i učiniti je zadovoljavajućom. Seksualne fantazije imaju svoje skriveno značenje, koje se ponekad lako, a ponekad veoma teško otkriva u saradnji sa terapeutom. To iziskuje mnogo istraživanja u domenu psihoseksualnog razvoja osobe, beleženje traumatskih činjenica, povezivanje sitnih detalja, visoku stepen otvorenosti, osvešćavanje potisnutih događaja, vreme da se stvari razotkriju i sklopi mozaik. U svakom slučaju, ako je verovati Bret-u Kar-u i njegovom istraživačkom projektu o seksualnim fantazijama 2002. na preko dvadeset pet hiljada odraslih Britanaca i Amerikanaca, starijih od osamnaest godina, iz svih geografskih područja i ekonomskih slojeva obe države, onda možemo opravdano da zaključimo da u 90% slučajeva postoji očigledan traumatski događaj u periodu pre puberteta koji biva erotizovan, pa sadržaj seksualne fantazije u mnogome se poklapa sa sadržajem najtraumatičnijom biografskom epizodom. U ostalim slučajevima, nije pronađena pouzdana povezanost, ali se mogla utvrditi barem jedna razumna veza između sadržaja fantazije i nekog, po svojoj prirodi prijatnog iskustva iz najranijeg uzrasta. No, bez obzira na njihovo poreklo, seksualne fantazije i dalje ostaju bogat rezervoar za seksualno uzbuđenje i orgazam pojedinca, koji se sve manje koristi zbog porno filmova i cyber seksa, koji suštinski pasiviziraju ljudski mozak i usmeravaju ga ka spoljnoj stvarnosti, koja je iskrivljena, isforsirana i bleda zamena za istinsko uživanje u seksu. Svedoci smo da ljudi sve više maštaju o porno zvezdama, ili čak nemaju nikakve maštarije, jer dovoljan je jedan klik na netu da bi se orgazam desio. U takvim uslovima, dolazimo do jedne velike apsurdnosti: “Čovek koji je pokretan, ne može da se kreće bez štapa”. Često koristim ovu metaforu u radu sa klijentima koji imaju neki seksualni problem (erektilna disfunkcija, seksualna zavisnost i sl.) , da bi im ukazao da mogu biti funkcionalni bez spoljne stimulacije u vidu lekova, porno filmova, različitih preparata i pomagala. To je bitno razumeti, jer čovek ima sve mogućnosti da živi pravu realnost, onu sa partnerom, i da deli svoje misli, osećanja, dodire, maštarije, strahove. Samo tada on postaje potpun, i njegova realnost je jedna, bez paralelnih svetova, tajni, prevara, licemerja. Preuzimanjem rizika koji nose razvoj intimnosti i veze, život vremenom postane ples i igra, u kojoj seksualne fantazije nalaze svoje pravo mesto.  Veličina je bitna?!? Ne mali broj muškaraca na ovoj planeti ''pati'' zbog veličine svog penisa, misleći da samo veliki penis omogućava seksualno zadovoljstvo žene. Žene se u priči o tome uglavnom ne bune, smeškajući se dodaju: Što da ne? A muškarci ionako nesigurni u vezi "veličine", zaključuju da je to to, ako se ona šali i zeza mene, to mora da je istina. Primer iz prakse Sećam se jednog klijenta, koji je imao problem sa erekcijom (https://www.seksin.net/erektilna-disfunkcija.html), kako nam je opisao njegovu veliku sumnju u vezi veličine penisa. On se zabavljao sa nekom devojkom, koja se malo šalila na taj račun, da mu je mali i sl., ali se on "upecao" na to, poverovao da je to možda zaista tako i otišao kod jednog poznatog urologa da mu poveća polni ud. Ovaj nije mogao da veruje šta pacijent od njega traži, jer je imao "natprosečan" penis, pa je pokušao da ga na šaljiv način odvrati od te namere rekavši mu: Čoveče, ti nemaš problem sa veličinom penisa, hoćeš li da se ja skinem da ti pokažem da je moj manji? - u prevodu, nema potrebe za brigu i povećanje penisa... Ali je ovaj bio neumoljiv, pa je taj urolog morao da mu ga malo "produži "(nema tu nekog značajnijeg produženja, 1-3 cm). Kad je došao kod nas u vezi erekcije, posle dužeg perioda nakon hirurškog zahvata, priznao nam je da je to bila glupost, pa se sada stideo ožiljka u korenu penisa i pokušavao da to sakrije dlakama, da ga neka devojka ne bi pitala: Šta ti je to dole?! Verovatno su svi muškarci (pa i žene) u razvojnom periodu "opsednuti" veličinom penisa, kao da se time garantuje seksualno zadovoljstvo. Ta infantilna pozicija, da se uporedjujemo sa drugim muškarcima koji imaju veći penis od nas (a "sreli" smo ih u porno filmovima), i na bazi toga sudimo o sopstvenoj potentnosti, govori o našoj nezrelosti. To što nasedamo na ženske provokacije, takodje potvrdjuje da smo nestabilni, nesigurni, sa iskrivljenom slikom o sebi - na tome se treba raditi, a ne na povećanju. A zašto nam žene to rade, kad nas vole? U većini slučajeva one se samo igraju, njima je to interesantno. Ako i zaista žele veći, onda je to više u mašti. Praksa je pokazala da će ženi pre "ispasti" oči nego da doživi orgazam sa enormno velikim penisom. Često onako šaljivo pitam muškarce, da bi malo razuslovio ovu opsednutost veličinom, da li bi oni više uživali u seksu sa ženom koja ima grudi do "kolena" ili sa onom sa prosečnim grudima? Nema ništa prilagodljivije od vagine, ona je poput balona, pa veličine joj nisu toliko važne-tako je priroda osmislila, da uživanje i vrhunac budu na samom ulazu u vaginu-na klitorisu. Nepoznavanje naučnih činjenica dovodi do zabuna i dilema koje kod mladih osoba mogu stvoriti dodatnu konfuziju identiteta. p. s. U praksi se zaista retko sreću osobe sa malim penisom, u bukvalnom smislu te reči. Zaključak: Muškarci, bez brige! Dozvolite ženi da mašta, a vi budite sigurni šta je dovodi do pravog zadovoljstva-vaša sigurnost u sebe i u sopstvenoj seksualnosti.  Uvod Žene su kompleksna bića. To podrazumeva da one imaju svoju posebnost, specifičnost u načinu ophođenja prema sebi,drugima. Ipak, postoje neke univerzalne karakteristike. Kad su u pitanju muškarci većina žena voli iskrene, poštene, duhovite, harizmatične muškarce, koji su sigurni u sebe, slušaju i razumeju ženski svet, prihvataju njene važne potrebe i znaju da se dobro provode. Međutim, iako se većina žena izjašnjava da traži na primer stabilnost, t.j. sigurnost kod muškarca, ne podrazumevaju sve žene istu stvar kada govore o tome. Za neku je to novac, za drugu pažnju, za treću stan, kuća, a za većinu je sve to zajedno. Verovatno starost žena i njeno životno iskustvo mogu uticati na njenu procenu muškarca. Mlade, nezrele žene, bez posebnog ljubavnog i životnog iskustva verovatno će više “padati“ na velike,lažne, priče muškarca o stvarima koje i on može omogućiti, dok će zrele žene više ceniti iskrenost, samopoštovanje muškarca, želju da izgradi stabilnu vezu i sl. Neke žene zaista ne znaju šta žele, pa je muškarcu veoma teško da dopre do njih. One stalno menjaju svoje ponašanje, modifikuju ga u zavisnosti od trenutnih emocija i to stvara priličnu konfuziju u glavi muškarca. Vredno je napomenuti da muškarac nikada ne treba da uzima njeno nezadovoljstvo veoma lično, jer u mnogim slučajevima on nije izvor njene negativnosti. Uprkos želji muškarca da joj ugodi i uradi sve, kod nekih žena to izaziva kontraefekat, jer se on na taj način prilično podređuje, a žene uglavnom vole muškarce koje imaju svoje ja i dostojanstvo. Ipak, ženama treba jasno staviti do znanja da su poželjne, žena mora videti iskrenu želju u očima muškarca. Da bi ste to zaista postigli dobro je u početku pitati sebe:Koliko mi je zaista stalo da budem sa ovom osobom? Ukoliko iz bilo kojih razloga (nije vam dovoljno privlačna, ili sebe forsirate samo da bi ste pokazali svoju muškost) ne želite dovoljno da budete s njom, ona će to primetiti, a većina žena će vas nekim suptilnim načinom ”testirati“. Zapamtite, vaša iskrena želja da budete s njom je najbitniji parametar. U nastavku opisujem 10 parametara na koje je potrebno obratiti pažnju u prvim susretima sa ženama: Vaš unutrašnji svet. Seksualna želja je veoma krhka, lako se može uništiti. Ukoliko ne održavate mentalnu higijenu, ako su vam svakodnevne misli obojenecrnim slovima, ako loše spavate, ne hranite se zdravo i redovno, jako ste zabrinuti, ljubomorni ili ljuti, onda nemate potrebne uslove da osećate želju. Pokušajte da razgovarate sa sobom, bez osuđivanja i tumačenja, odredite sopstvene prioritete, nađite načina da napunite baterije. Ukoliko ste veoma napeti, pokušajte da ispraznite napetost nekom fizičkom aktivnošću (plivanje,trčanje,košarka,tenis). Kasnije, pređite na neku tehniku relaksacije ili pasivnu meditaciju: - Udobno se smestite u neku fotelju, zatvorite oči i pustite da se misli odvijaju. Vaš zadatak je da budete svedok, da posmatrate te misli bez nikakvog procenjivanja, tumačenja ili osuđivanja. Imajte na umu da te misli nisu vaše, da one dolaze i odlaze, i da nije potrebno da se identifikujete s njim. Zapamtite, vi niste te misli, one ne određuju vas. Vežbajte ovu vežbu kad god možete, a najbolje svakog dana kad ustanete i pre spavanja, dovoljno je 10-tak minuta za početak. Kasnije možete da povećate vreme. Kako je rekao jedan moj klijent: Ova meditacija pomaže da se osećamo kao da smo se umili sa nekom izvorskom vodom na planini – sveži i odmoreni. Ipak, imajte u vidu da će u početku biti teško, ali budite istrajni. Vremenom ćete se osećati bolje i opuštenije u sopstvenoj koži. Njeno raspoloženje. Jedna od bitnijih stvari kad su žene u pitanju je njihovo raspoloženje. Nije svejedno u kom “modu“ ste ih upoznali ili planirate da ih upoznate. Zato, uvek na početku posmatrajte, da li je žena koja vam se dopada namrštena, tužna, ljuta, besna itd. Ako procenite da je negativna, šanse su vam veoma male (ipak neke žene nesvesno traže utehu od muškarca, pa bi ste vi u tom slučaju poslužili kao “rame za plakanje“ - što može poslužiti za približavanje). Najbolje je delovati, t.j. pristupati ženi kada se ona oseća dobro, lepo se provodi, pozitivna je sa sobom i drugima, tada su šanse veće. Zato, uvek pratite njeno raspoloženje, ali nemojte praviti kardinalnu grešku: Da pomislite da ste vi uzrok njenog neraspoloženja, jer na taj način stvarate loša osećanja prema sebi, a to vam nije potrebno u kontaktu sa ženama. Početni kontakt. Ništa nije bitnije od prvog kontakta (prva impresija se ne može ponoviti drugi put), ali to ne znači da vam žena neće dati priliku neki drugi put, ukoliko ste dovoljno strpljivi i željni nje. Mnoge žene vole neobavezni, slučajni, neposredni prvi kontakt (da podseća na filmsko udvaranje), gde se ne vidi jasno vaša želja da ih odmah “bacite“ u krevet, već pre svega želja za razgovorom , prijateljstvo, upoznavanje. (pr. U marketu pitajte devojku da li je neki ženski šampon i za mušku kosu i sl. , ili u kafiću da li želi muško društvo za ples i igru itd.. ). Znači, veoma bitno je da žena ne nasluti da je ona samo vaš seksualni objekat (žene vole da budu seksualni objekat, ali najčešće u kontekstu dobrog odnosa i ljubavne veze). Pokušajte da sve bude neplanirano (pr. slučajni dodir prilikom mimoilaženja, osmeh kada vas gleda, pitajte da li može da stavite piće na njen sto, dok se vi zabavljate i sl.) Vaš i njen govor tela. Vaš govor tela je na prvom mestu, jer su to značajni neverbalni signali koje šaljete njoj. To podrazumeva da ne birate ekstreme ( da ste previše mirni ili previše razuzdani ), već da odaberete izbalansiran način da se zabavljate i igrate. Može vam poslužiti vežba kod kuće: Pustite neki video klip ili samo krenite da džuskate uz neku vašu muziku.Dopustite da se telo slobodno i zadovoljno kreće. Može vam pomoći ako vidite nekoga ko dobro igra, ili još bolje ako je taj isti dobio pohvale od neke ženske osobe. Vaš zadatak nije da ga kopirate, ali možete preuzeti neki deo njegovog repertoara i ugradite u vaš “personaliti“. Kada iskreirate određeni način zabavljanja, pokušajte da to testirate u praksi, i pratite reakcije drugih. Ne mora da budete prihvaćeni od svih, ali gledajte da budete umereni, niti prebrzi, niti suviše spor ritam. Kada ste stvorili svoj ritam,drugi korak je da pratite njen ritam. Kako se ona provodi, pleše li sporo, brzo, sama ili sa drugima. Ili samo stoji, pasivno cupkajući u mestu. Vaš zadatak je da uskladiti svoj sa njenim ritmom. Ne smete biti prebrzi ako je ona statična, niti pak suviše pasivni ako je ona suviše dinamična. Posmatrajte i prilagođavajte se, ali ne gubite vašu spontanost koju ste razvili kod kuće. Mogućnosti za približavanje. Žene vole muškarce koji su zainteresovani za njih i koji im se dopadaju. Na početku pošaljite joj pogled, sa osmehom, ako vam uzvrati znači da je prijemčiva za vas. Nakon par minuta možete da joj pristupite na pr. Zdravo, ja sam Marko, a ti?... Kako se provodiš ovde, jel ti se dopada muzika, jel često izlaziš ovde itd... Znači, neka neobavezna priča, vezana za momentalnu situaciju...Tek kasnije, ukoliko popričate neko vreme možete da krenete sa pitanjem: Da li studiraš, čime se baviš, gde živiš itd... Obratite pažnju da budete odmereni, ni suviše napadni, ni preterano pasivni. I uvek idite polako, ženama to veoma prija. Možete da pitate šta bi želela još da popije i sl...Svo to vreme posmatrajte njen govor tela, koliko se smeška, da li joj je prijatno ili dosadno sa vama, želi da ostane ili da ide kući, pa možete i da proverite njeno stanje: Jel se osećaš prijatno u razgovoru sa mnom ?( da bi dobili verbalni fidbek)...Ako situacija teče dobro, možete pitati za nastavak večeri, na nekom drugom mestu, ili da negde pojedete nešto. Imajte u vidu da se ne trudite previše da je impresionirate, ona mora znati da niste očajni, da možete dobro da funkcionišete i bez nje. Možete nakon lepog druženja, da potražite kontakt (telefon, facebook i sl.)... Ako je situacija komplikovanija, recimo da joj se ne dopadate fizički, da vam ne uzvrača pogledom i sl., onda je vaš zadatak da to nadoknadite na neki način. Može vam koristiti ako ste duhoviti, uporni, ako imate lepu priču, određenu životnu filozofiju, vedrinu itd... Žene ne vole plačljivke, mamine sinove i neke koji misle samo o provodu sa drugovima. Pogrešićete ako krenete da se u startu žalite na finansije, planirate budućnost s njom ili pričate o problemima... Time ćete je pre uplašiti, nego prijatno uzbuditi. Takođe, obratite pažnju na vašu higijenu, kako mirišete, da li su vam zubi oprani (da nemate loš zadah - koristite žvaku), da li je garderoba čista, jednom rečju proverite da niste “zapušteni“(to odbija žene). Večina žena ne voli da neko bulji u njih, da ih “skida“ pogledom, tako da budite diskretni kada to radite (da ne ličite na “seksualnog manijaka“)... Priča oko seksa i “privođenje“ u krevet ostavite za malo kasnije, ne mora da vam to bude primarni fokus (jer žena generalno ne želi da ispadne “kurva“ u vašim očima). Kada niste dovoljno fizički privlačni za nju, onda je potrebno da budete dovoljno uporni. Pr. Moj otac se dugo vremena udvarao mojoj majci, koja ga je odbijala, da bi nakon par godina (u medjuvremenu je on imao druge osobe kao i moja majka) on ponovo pozvao nju telefonom da izađu. To je bio dan kada je otac moje majke, moj deda, slavio rođendan, pa je ona pristala da sa svojom drugaricom i njenim momkom izađu u neki restoran. Nakon par meseci su se njih dvoje uzeli. To govori da se u većini slučajeva upornost isplati kod žene, samo treba pogoditi pravi trenutak. Da bi se to desilo, morate biti uporni i veoma strpljivi. Iznenađenje. Žene obožavaju prijatna iznenađenja, tako da se ne libite da ih priređujete. Pr. Vraćate se s posla, kupite neki cvet ili čokoladu i odete do vaše simpatije, na poslu ili gde možete da je nađete...Ipak, i tu morate da budete obazrivi, da joj ne priredite neki šok, na primer: Ona drži neko predavanje na fakultetu, a vi prekidate nju samo da bi ste pokazali vašu zainteresovanost i lucidnost. U svoj repertoar možete uključiti komplimente kada ih ona najmanje očekuje ( pr.ako se nije nešto posebno spremala za izlazak, a vi joj kažete kako je lepa, ako misli da joj frizura loše stoji, a vama se baš dopada i sl.), pohvale na račun njene ljubaznosti, iskrenosti, smisla za humor itd... Ali, i ovde imajte meru, neke žene ne vole previše reči hvale (možda su ih prečesto dobijale od drugih pa im sada to ne znači puno i sl.), ili su navikle da se uzbuđuju na negativne poruke (kad ih neko odbacuje, vređa i sl.-jer su imali traumatsku prošlost).... Vi ne znate kakva je ta osoba, pa je najbolji način da idete po sredini, ni previše toplo, ni previše hladno... Romantična atmosfera. Ako ste ostvarili početni kontakt, pozovite je na“pravi“ susret, oči u oči, lice u lice, jedan na jedan. Rezervišite mesto u nekom lepom restoranu ili kafiću, gde možete biti intimniji, bez mnogo gužve i buke, ili je pozovite u bioskop (ne pozivajte je odmah kući, jer još uvek nema dovoljno poverenja u vas). Na drugom susretu (a može biti i prvi susret) počinje stvarno upoznavanje (jer predhodno možda je bilo preglasno u diskoteci ili kafiću, ili bilo puno ljudi pa niste imali vremena jedno za drugo). Možete da joj kupite neki cvet ili sitan predmet (sa obeležjem koji ona voli) kao mali znak pažnje. Sada pokušajte da budete prisutni (relaksacija pre izlaska vam može pomoći), da postavljate pitanja o njenom životu, profesiji, porodici, odnosima sa drugim ljudima, šta voli, ima li neki hobi itd. Ne zalazite previše duboko ukoliko ona ne želi, ipak su to intimne stvari koje možda ne želi da podeli sa vama na početku. Posmatrajte šta joj prija da priča, a šta ne, pa prilagođavajte se u skladu s tim. Ako vidite da je neka tema opterećuje, pokušajte da promenite fokus ili da nađete vedriju stranu te tematike. Neke žene vole da budete dzentlmen, neke ne, ako su starije budite više gospodstveni, ako su mlađe, ne morate biti tako rigidni. Većina žena voli da je muškarac pažljiv, pa sipajte piće, pitajte kako joj se dopada mesto, hrana, celokupna atmosfera. Prvi sastanak trebalo bi da bude ograničenog trajanja, ne više od sat ili dva. Ako vam se dopadne lako ćete dogovoriti duži sastanak za sledeći put. Na izlasku pridržite joj kaput ili jaknu, ostavite bakšiš konobaru. Pozitivna energija. Vaša pozitivna energija, koja sadrži pravu dozu humora i harizmu, lako će otključati vrata ženskog srca. Ne morate biti “stand up“ komičar, niti da urnebesno pričate viceve. Dovoljno je da znate da se šalite na svoj, a posle i na tuđ račun. Koristite brojne asocijacije, iz vaših prošlih iskustava, ili trenutnih zbivanja (pr. Ako dugo čekate konobara, možete se pitati naglas da li je on možda crnogorac ili glumi crnogorca ili ako je kuvar spremio dobru klopu da kažete nesto poput: Ja bi ovog zaposlio kod mene kući, da malo zameni mene itd...). Što se više igrate rečima, prikladno smeškate, pričate pozitivna iskustva, na dobrom ste putu. Nemojte previše glasno da žvađete hranu ili žvaku, da se na silu smejete, čačkate zube otvorenim ustima, ili da pričate kako je loša ekonomija, standard, društvo. Niste izašli s njom da ona zameni vašeg psihologa, već da se dobro provedete u komunikaciji, muzici, hrani, plesu i lepim stvarima. Zato ostajte fokusirani na ono što je dobro između vas dvoje, i što bi moglo još više da vas poveže. Birajte teme koje vas povezuju (gde ste slični, na pr. oboje volite mediteransku hranu), izbegavajte one koje vas udaljavaju od nje (na pr. vi slušate narodnu, a ona zabavnu muziku). Da bi ste podigli svoju pozitivnu energiju, možete uraditi jednu Vežbu: ”Spisak vrlina“. Na jedan list papira napišite 7-10 pozitivnih osobina koji karakterišu vas kao osobu. Ako ne možete da se svega setite, ostavite malo vremena, pa kad vam neko udeli kompliment ili kaže nešto lepo o vama, vi zapišite. Kada budete imali ceo spisak vaših vrlina, vaš zadatak je da svaki dan pogledate u jednu vrlinu, pa se nekoliko puta u toku dana prisećajte u kojim situacijama ste bili takvi, ko vam je udelio lepu reč itd... Zapravo, tog dana vi se “družite“ sa jednom pozitivnom crtom vaše ličnosti. Sledeći dan odaberite drugu vrlinu na spisku, i oživljavajte je tokom dana... To će vam pomoći da osvestite lepe strane koje imate, a koje možda zaboravljate da uopšte postoje. Prvi poljubac. Može se desiti bilo kada i u bilo koje vreme. Ali, u večini slučajeva, žene vole kada su tome predhodili slučajni dodiri, kada ste stvorili određenu fizičku bliskost, kada ste sami, bez prisustva drugih ljudi... Ne postoji tačno vreme kada treba da je poljubite (ili ona vas), ali obično to ide na kraju večeri, kada je ispraćate kući (na pola puta) ili kada treba da se rastanete. Možete da pokušate da je nežno zagrlite dok hodate, da bi proverili koliko vas želi, ili da pitate kako se provela. Kada odlučite da je poljubite,budite dovoljno blizu nje, gledajte je u oči, ciljajte mesto između usana i obraza, i pripijte vaše uz njeno telo. Ako to lako prihvati, onda produžite dalje, sa poljupcima na usnama (pa zatim francuski poljubac-duboko). Ukoliko se odmakne, onda to pokazuje da joj je potrebno više vremena za upoznavanje ili da ne želi da ima nešto više sa vama. Da bi ste to saznali, pustite nekoliko dana da vidite da li će poželeti da se vidite još koji put ili će poželeti da budete samo prijatelji i ništa više. Razvojne perspektive. Ukoliko se desio prvi poljubac, sada je trenutak da sledećih dana proverite vaša osećanja. Da li vam je bilo lepo, da li želite da ponovite susret, i da pustite da ona takođe razmisli o zajedničkom druženju. Nemojte postati opsesivni, da joj odmah zvonite telefonom sledeći dan čim ustanete, ili da pošaljete 100 poruka pre spavanja. Morate biti mudri, strpljivi, da pokažete sigurnost u sebe. Žene vole muškarce koje su zauzete, imaju posao, vredno i naporno rade, uspešni su, i nisu samo opterećeni njima. Pokazali ste interesovanje za nju, sada dajte joj potrebnu slobodu. To ne znači da treba da prođe nedelju dana do sledećeg kontakta, ali uvažite njen raspored i ritam života postavljajući jasno pitanje (nakon dan ili dva): Meni je bilo predivno prošli put sa tobom, da li si slobodna ovih dana da se ponovo vidimo (sada možete predložiti neko novo mesto, dovoljno interesantno za oboje). Dodatak Šta žene žele ü Ženski stil je različit od muškog. Žene vole da razgovaraju –“intimnost lice u lice“, dok muškarci vole da obave aktivnost, reše problem – “intimnost rame uz rame“. ü Žene pridaju mnogo važnosti rečima i razgovoru. ü Za žene, seks ima smisla samo u kontekstu veze u kojoj ima nežnosti i brige. ü Žene vole da muškarac bude potpuno prisutan. ü Žene cene muškarce koji ih slušaju i uzimaju za ozbiljno. ü Žene su više raspoložene za vođenje ljubavi kada je u toku romantična/erotska veza. ü Za razliku od nas, žene koriste reći kako bi premostile odstojanje. ü Žene više uzbuđuju reči i dodir nego ono što vide. ü Nežno dodirivanje ženama je veoma važno. ü Žene obično više vole postupno približavanje seksu. ü Žene vole muškarce koji pokazuju osećanja tokom seksa. ü Žene vole muškarce koji razumeju da su ženski orgazmi složenija stvar nego muški. ü Žene vole da budu i fizički i emocionalno bliske posle seksa. ü Žene vole muškarce koji su iskreni. ü Žene vole kada muškarci priznaju da ih nešto brine u vezi sa seksom. Dobar ljubavnik je: Ø Iskren Ø Odgovoran Ø Prisutan Ø Pažljiv Ø Komunikativan Ø Koji sluša Ø Koji sledi sopstvene želje Ø Osetljiv je za partnerku Ø Koji zna kako da se provede i lepo zabavlja  Začarani seksualni krug 2/ Zavisnost od negativnog određenja sebe kroz misli, emocije, prošla i sadašnja seksualna iskustva, sećanja, kao i različita stanja tela i duha, je veoma tipična za ljude sa nekim seksualnim problemom. Oni anticipiraju "nesreću" , uprkos želji, nagonu, tendenciji da sve bude u redu. Ali šta to znači da sve bude u redu u seksu? Ako je partnerka ranije imala iskustva sa oralnim, manuelnim i analnim seksom, ona neće imati otpor da to egzistira u sadašnjem odnosu. Ali ako iz bilo kog razloga joj se nešto ili sve gorenavedeno ne sviđa, onda će ona forsirati "normalan seks" - penetraciju, sa obrazloženjem da to rade svi i da je to pravi način seksualnog zadovoljavanja. Hoću reći, biće apsolutno ubedjena da je to jedini i najbolji način zadovoljenja u seksu. Ako bi oni trebali da imaju dobar seks, ona bi morala osetiti ukrućeni penis u sebi - i tačka. Na tome se priča završava. Zašto bi uopšte investirala u istraživanju drugih izvora prijatnosti, kada je ovaj siguran i toliko puta isproban? I sve to ne bi bilo sporno da ona nije izabrala partnera koji nekim slučajem pati od erektilne disfunkcije. Kada bi taj muškarac bio seksualno spoznata osoba, onda bi on vladao svojim uzbudjivanjem i založio bi se za svoje uslove u seksu (više o uslovima za dobar seks na: https://psihoseksualnaterapija.wordpress.com/308-2/ ). Međutim, ti muškarci obično imaju drugu krajnost: - Ne verbalizuju dovoljno svoje potrebe i želje, niti su spremni da se založe za njih - Negativna raspoloženja potiskuju u sebi, pokušavajući na taj način da održe kontrolu nad sobom - Imaju iskrivljenu percepciju sebe, da su neadekvetne, nenormalne osobe, da nemaju pravu muškost, da je neprihvatljivo imati probleme sa erekcijom - Njihovo određenje sebe/uzbudjenje u seksu zavisi od stepena partnerkinog prihvatanja - Ne mogu biti opušteni sa sobom ako je partnerka nezadovoljna u seksu, t. j. nije postigla orgazam - Želja za seksom je zavisna od odnosa sa partnerkom/ili od uspešnosti u seksualnoj situaciji - Postoji "nesvesno" izbegavanje aktivnosti koji mogu da ih uvuku u neku vrstu neprijatnog doživljaja sebe - Često koriste pilule za bolju erekciju da bi se pokazali u boljem svetlu, nego što trenutno jesu. Znači, oni nisu, a trebalo bi da budu, seksualno moćna bića koja sigurno koračaju u ljubavnim vodama. Pored toga što oni to žele, takođe njihova partnerka jarko to želi. Oboje postaju opsednuti ciljem, sa onim kakav bi on trebao da bude, da bi bili srećni u seksu. Ali, njemu je potrebno vreme, a oni žele na brzaka. Njemu je potrebno pravo vođenje (najčešće od strane stručnjaka), ali on biva vodjen od strane njene predstave o seksu, koja njemu postane najznačajnija. On se pritom nikad ne pita da li je možda nešto fiksirano u njenim razmišljanjima ili često to skloni iz vida jer je ona funkcionalna u seksu, a on nije. Ali da li je sve to tako crno-belo? Ako ona ne prihvata alternative, na pr. odbacuje da je on stimuliše rukom ili da je na taj način dovodi do orgazma, nije li vredno zapitati se: Imam li ja pravo da kažem da je to pogrešno, kao što ona govori da je moja erektilna disfunkcionalnost neprirodna, pogrešna stvar? I ako na to odgovarim potvrdno, zašto ne pokušam da više prihvatim svoj svet, svoje stavove, razmišljanja, koja nisu nipošto manje vredna iako imam ovaj seksualni problem?! Kako bi bilo da više zavolim sebe, pa i svoj problem, koji je ljudski, i pokušam da ga ne produbljujem, često uz njenu "pomoć", već da ga razumem i razrešim na pravi način? Ovo poslednje uključuje razvoj autonomnog razmišljanja i poverenja da će oba partnera imati najviše koristi ako uspeju da pomere sebe od prvobitnih iskrivljenih uverenja i očekivanja.  KVAZI “INTIMNOST” – PREVARA I “HAJ-TEK” SEKS Zbog čega varamo svoje partnere? I kako uopšte definišemo prevaru? Na putu seksualnog rasta i razvoja, svako od nas biva suočen sa brojnim dilemama i problemima. Odnosi u primarnoj porodici često stvaraju bazu poverenja/nepoverenja na koju će se nadograđivati kasnija iskustva. Tendecija ka istinskoj ljubavi i seksualnom zadovoljstvu duboko je ukorenjena u čoveku. Ipak, ona može biti sprečena zbog iskrivljenih saznanja, nedostatka prave komunikacije, kao i seksualne “neosvešćenosti”. Ovo poslednje se u savremenim uslovima življenja može tumačiti na različite načine i imati snažne reperkusije na partnerski i bračni odnos. Da li su oni koji su skloni očuvanju monogamije više ili manje “osvešćeni” od seksualnih nevernika? Ko na kraju više dobija, a ko gubi? I da li tehnologija posreduje u stvaranju nove vrste neverstava u kojima nema fizičkog kontakta, nego su posredi prolazni flertovi sa osobom s kojom se dopisujemo ili, pak, duboko lične i seksualne razmene poruka tokom dužeg vremenskog perioda. Sve ovo nas navodi na to da se zapitamo sta čini vernost u čvrstoj vezi, ali i šta, zapravo, čini sam seks. Istraživanja sugerišu da preljube nisu retke. Mnoge nove studije potvrdile su tačnost Kinsijevih prvobitnih procena: približno polovina oženjenih muškaraca i približno četvrtina udatih žena upustilo se u jednu ili više vanbračnih prevara u nekom trenutku svoje veze. Kasniji istraživači su pravili i kategorizacije vanbračnih prevara, i prema jednoj od njih prevare se mogu svrstati u jedan od tri tipa: 1. prevashodno seksualne prevare 2. prevashodno emocionalne prevare (bez genitalnog kontakta) 3. kombinovani tip prevare (sa fizičkim i emocionalnim vezivanjem) Postoje, takođe, i tri dodatne kategorije: 1. “tradicionalne“ prevare, u kojima se neverstvo svesno krije od bračnog druga; 2. “paralelne“ prevare, u kojima bračni drug toleriše ili prašta neverstvo, a možda se i sam upušta u sličan vanbračni izlet; 3. “rekreativne“ prevare, u kojima oba bračna druga slobodno učestvuju u “otvorenom“ braku. Očigledno je da ne postoji jasan šematski plan za savremeni bračni zivot. Osoba (kao i njen partner) može ostati potpuno verna, a može biti povremeno ili serijski neverna. Svojim ponašanjem ona kod partnera može izazvati bes, toleranciju ili, čak, podršku. Drugim rečima, svaki par uređuje bračni život na svoj način. Na osnovu kliničkog istraživanja nevernih osoba, američki psiholog dr Don-Dejvid Lasterman primetio je da normativni životni događaji mogu predstavljati trenutni okidač za prevaru. Na primer, kriza srednjeg doba, gubitak roditelja, sindrom „praznog gnezda” kada deca napuste kuću, ili čak gubitak posla, mogu biti „faktori rizika” koji povećavaju izglede da se osoba upusti u prevaru. On takođe tvrdi i da prevara može da vrši nekoliko funkcija, pa tako postoje najmanje četiri različita tipa prevare: 1. “istraživacke prevare”, kojima ispitujemo izdržljivost vlastite bračne veze, kao i njenu poželjnost, proveravajući da li sa strane možemo pronaći bolji seks, razgovor, druženje, ili kuhinju; 2. “tronožac prevare”, pomoću kojih se činom neverstva umanjuje strah od psihološke bliskosti i od toga da nas potencijalno nadmoćan partner ne proguta; 3. “osvetničke prevare”, kojima se nanosi osveta partneru, kao odgovor na neku opaženu uvredu ili povredu; 4. “izlazne prevare”, gde vanbračna prevara postaje odskočna daska za izlazak iz braka, koji nosi sve više razočaranja. Svesni smo da je internet životna činjenica, ali još uvek nije toliko veliki broj onih koji ga koriste za “seksualne” veze. Ljude koji “čvrsto” stoje na nogama pornografija na internetu nije “osakatila”. Ona je dodatno začinila njihov ljubavni i seksualni život. Onim drugim, koji su već imali put popoločan traumama, razvojnim problemima, raznim anksioznim stanjima, konfuzijom identiteta ili snažnim osećanjem usamljenosti, internet dođe kao “melem” na ranu. Međutim, to se dešava samo na početku. Kasnije, taj isti “melem” razara ranu mnogo dublje i, umesto da je trajno zaleči, on je produbi. Ispostavi se da to nikada nije bio pravi melem i da ljudi gutaju prvu “pilulu” na koju naiđu. Ispada da ljudi, bežeći od bola, nesvesno stvaraju sebi još veći bol, i to kroz: zavisnost od pornografije, paralelnu vezu ili flertovanje preko interneta. Taj začarani krug ima tendenciju da blokira njihove razvojne potencijale i da ih udalji od pravog povezivanja sa partnerom. Pornografija je posredno uticala na stvaranje novog modela seksa u kome momenat ličnog odnosa nije važan, nego su važni: tehnika, veličina, dužina trajanja odnosa, genitalno pražnjenje i dokazivanje. Takođe, ona je „dopingovala“ nekreativne ljudske umove perverznim sadržajem, na koji je lako “navući se”, a ljudi su, kao posledicu toga, stvorili nerealna očekivanja od sličnog nivoa ekscitacije i u realnom životu. Ali, to naprosto nije moguće, jer u realnom svetu morate da se potrudite, da investirate u svoj ljubavni i seksualni život, za razliku od cyber sveta, u kome ste pasivni i u kome, uz par klikova, promenite mnogo žena, seksualnih poza i situacija. Zapravo, realni život je mnogo lepši, sadržajniji i potpuniji za one koji žele da zauzmu proaktivnu ulogu u sopstvenom životu i da budu odgovorni za stvaranje sopstvene seksualne priče. Današnje žene se oslobađaju lažne moralnosti, žele da uživaju u seksualnim igrama, i tu nema ništa loše. Međutim, ako posmatramo kontekst u kom se sve to zbiva, dolazimo do zaključka da motivi ovakve igre više nisu ljubavne prirode kao što je to bilo ranije. Žene kao da su počele da imitiraju muškarce: seks bez ljubavi je postao moguća opcija i za njih. Tako su, odbacujivanjem onoga što ih je ranije “krasilo” i što je davalo neku čar muško-ženskim odnosima, sabotirale sopstvenu žensku prirodu, koja se ipak bazira na nekom nivou emocionalnog povezivanja. Odgovornost za takvo ponašanje snose oba pola. Muškarci, koji su vekovima suptilno limitirali žensko seksualno zadovoljstvo, doprineli su tome da su današnje žene pune potisnutog gneva, koji se oslobađa kroz razne društvene tokove, a ogleda i u sve češćoj imitaciji muškog seksualnog (i ne samo seksualnog) ponašanja. Tako današnje žene žele što više partnera, što više seksa i što manje obaveza, porodičnih i partnerskih. One od partnera očekuju mnogo, a nesvesno “povređuju” ženski rod time što koriste ružnu terminologiju za one koje imaju više partnera ili više seksa od njih. Seks sam po sebi nije pogrešan, ali kontekst u kom se zbiva i motivi koji utiču na seksualno spajanje su ti koji su veoma problematični u današnjim uslovima. Svedoci smo jedne seksualne robotike gde emocije, komunikacija i predigra prestaju da budu značajni, a seks postaje trenutni relaksator. Seksualna inteligencija podrazumeva seksualnu empatiju, sto znači da ste u stanju da živo zamislite kako bi se vaš partner osećao ukoliko biste ga prevarili. To podrazumeva da ste jako povezani s njim, da ste u “stalnom” kontaktu i da možete da prepoznate moguća iskušenja, kao i posledice koje prevara stvara vama, njemu i vašoj vezi. Ljudi sa seksualnom empatijom često komuniciraju sa svojim partnerima o onome šta se dešava u njihovom intimnom svetu, o fantazijama, iskušenjima i raznim izazovima. Oni ne pokušavaju da sakriju sebe, nego svoje potrebe otvoreno dele sa partnerom. Njihov kontakt sa sopstvenim seksualnim Ja je mnogo dublji, snažniji i potpuniji. Oni sebe ne kontrolišu na veštački način: razmišljanjima da je prevara greh, ružna i nemoralna stvar, već su svesni da je ona moguća, razgovaraju o tome, ali ne odlučuju da stimulišu situacije koje bi trasirale put neverstvu. Oni to ne rade na silu ili zato što su slabi, nego zato što smatraju da seks sa drugom osobom (dok su u vezi ili braku) može naneti veću štetu nego korist i njima i njihovoj vezi. Savremeni globalni trendovi brišu razlike među polovima. Ako smo ranije govorili da muškarci varaju zbog želje da probaju nešto novo, neku drugu neistraženu teritoriju, a žene zbog neispunjene emocionalne potrebe, danas možemo slobodno reći da razlika između polova gotovo i da nema. Tačno je, međutim, da žena i dalje više naginje ka ličnijem seksu, dok muškarac i dalje više biva zaveden fizičkom lepotom neke žene. Ali, prave razlike gotovo da ne postoje. Muškarac, koji nema zadovoljene emocionalne potrebe u braku, može potražiti rešenje sa ženom koja nije toliko atraktivna, ali ima više razumevanja za njega. Isto tako, žena koja nije zadovoljna fizičkim aspektima svog muža, može pasti u iskušenje da proba seksualni odnos sa osobom koja je više fizicki “uglađena”. Ljudi koji varaju često zanemaruju moguću štetu koju prevara ima po sam odnos. U tome prednjače muškarci, koji često prevari ne daju negativni predznak, jer veruju da ih to osvežuje i da ne utiče suštinski na njihovu vezu. Međutim, dublja analiza uvek pokaže da su to iskrivljena verovanja, jer paralalni svet koji grade značajno troši njihovu energiju, vreme i novac, koje mogu uložiti u partnerski život. Žene su, s druge strane, deklarativno uvek protiv prevare, ali u stvarnosti neretko podležu iskušenjima. Lako je zaključiti da su ljudi licemeri ili nedovoljno moralni, jer čine ono što sami osuđuju, a kada bi se ponovo našli u istoj situaciji, isto bi postupili. I muškarci i žene neverstvo doživljavaju kao izdaju, ali žene su još uvek u našoj kulturi spremnije za oproštaj. Međutim, nemali broj današnjih zena, koje izjavljuju da su prešle preko toga, kasnije ima potrebu da se “sveti” za ono što im je učinjeno. U takvoj konstelaciji one više gube jer, poravnjavajući račune i “kažnjavajući” partnera, zapravo ne dobijaju ono što suštinski žele. Oni koji varaju često ne vide bol partnera dok je preljuba u tajnosti. Međutim, kada se preljuba otkrije i kada partner krene da reaguje kroz ljutnju, bes, očaj, osvetu, osbe koje varaju se malo “probude”. Neki od njih imaju osećaj krivice i pre nego što se neverstvo otkrije. Ali, istinsko buđenje je jedino moguće ukoliko osveste motive zbog kojih su učinili neverstvo i obave kvalitetan razgovor sa sobom i sa partnerom. Na tom putu buđenja, često je uloga terapeuta veoma značajna. Koliko ste seksualno inteligentni? Razmislie kako biste postupili u sledećoj situaciji: Zamislite da ste pre pet godina imali strasnu vezu sa čovekom ili ženom koji je bio najbolji ljubavnik koga ste ikada imali. Veza se završila kada je on ili ona napustila grad bez ikakvog objašnjenja. U međuvremenu, venčali ste se, ili stupili u ozbiljnu vezu sa nekim ko je divan- osobom koja predstavlja sve što ste uvek želeli u ozbiljnoj vezi. Uprkos činjenici da je vaš sadašnji partner veoma privlačan i da je seks uglavnom zadovoljavajući, među vama nikada nije bilo iste „hemije“ kao između vas i vašeg bivšeg ljubavnika. Zapravo, u poslednje vreme, vi i vaš partner prolazite kroz jedan od onih perioda kada veza – i seks – izgledaju bajato, rutinski. Zamislite da vas je vaša stara ljubav pozvala, iz čista mira, i predložila da se ponovo vidite – samo na kafi. Pitanja za razmatranje 1. Da li biste se videli sa svojom starom ljubavi? 2. Da li biste rekli svom partneru da se sastajete sa starom simpatijom? 3. Šta ako biste se sreli sa svojim bivšim partnerom na kafi i otkrili da je ista hemija i dalje prisutna – ona vrsta privlačnosti zbog koje se po prvi put posle dugo vremena osećate ponovo živim. Da li biste imali seksualni odnos sa njim ili njom? 4. Šta biste uradili kada bi vam vaša bivša ljubav rekla da je to što se nije venčala sa vama najveća greška u njegovom ili njenom životu - i da je očigledno voljna da to ispravi? Da li biste uzeli u obzir mogućnost da ostavite svog sadašnjeg partnera?  OD EROTSKOG PROMISKUITETA DO ZDRAVE VEZE „Moraš prvo da se otmeš, da te svi izgube, niko da te nema, moraš od svakoga da odeš i da sebi oprostiš što si otišao, što te nigdje nema, što nisi tamo gdje si potreban, moraš da odeš i da budeš sam, i vidiš ko si, i onda sebi da oprostiš što si to što jesi, i da oprostiš sebi što nisi sve ono što si želio da budeš, i tek onda da se vratiš, da se daš onima koji su ti oprostili što si otišao, koji su ti oprostili što nisi ono što su oni hteli da postaneš i koji su te prihvatili onakvog kakav si sada.“ Draško Sikimić Budite se. I pre nego što otvorite oči, postajete svesni obaveza koje Vas čekaju i problema koji, na žalost, nisu bili deo sna. Razmišljate: Samo da što pre ustanem, da ne mislim više o tome... Na poslu ste. Suočavate se sa različitim vrstama zadataka i ljudi, a ne možete da se odlučite šta Vam od toga teže pada. Razmišljate: Samo da se završi ovaj radni dan... Vraćate se s posla. Kuća sa sobom donosi nove zadatke. Obavljate ih rutinski, bez nekog prisustva u bilo čemu konkretnom što radite. Razmišljate: Šta je sledeće što moram da uradim? Dolazi veče. Imate opciju da se pozabavite problemima koji Vas muče već duže vreme, ali shvatate da „nemate vremena za to“ i da morate da se „opustite“ na svoj način. Razmišljate: Sutra ću se pozabaviti time. Dolazi vikend. Nova prilika da poradite na svojoj anksioznosti, depresiji, konfliktima, nezadovoljstvu. Izabrati to ili staru, „proverenu“ opciju guranja pod tepih? Većina ljudi, kada se osećaju loše, prigušeni obavezama, biraju da se ne suočavaju sa sobom, nego odlučuju da idu linijom manjeg otpora. Zbog čega je to tako? Zašto između čitanja kompleksne knjige i gledanja serije, koja ne zahteva mnogo mentalnog angažovanja, biramo relaksirajuću seriju? Zašto između tišine i buke biramo buku? Zašto između investiranja u vezu sa partnerom i seksa sa novom osobom, biramo neobavezan seks? Zbog čega uvek tražimo instant rešenje? I da li možemo nazvati rešenjem nešto do čega smo došli prečicom? Obrazac ponašanja Mnogi, koji su se pronašli u prethodno navedenom, uočiće jedan obrazac u svom ponašanju. On se otprilike odvija na sledeći način: potreba da se oseti nešto novo, traganje za uzbuđenjem (pre svega, seksualnim), doživljavanje kratkoročnog zadovoljstva i orgazma kao „ventila“ i, na kraju samopotvrđivanje, kao „željeni ishod“. Potreba za novinom je povezana sa seksualnim uzbuđenjem. Oni su ujedno i površniji nivoi u ljubavnom kretanju i pokretači ovakve vrste ponašanja. Neobaveznim seksom dobija se kratkoročno uzbuđenje, trenutno se zaboravlja na probleme, stiče se iluzija veće vrednosti, prividna sloboda... Ono što leži ispod ovog površinskog nivoa jeste želja za samopotvrđivanjem. Ovde možemo da se zapitamo:zašto bi čovek sebi dokazivao da je poželjan za drugu osobu? Možda zato što smo procenili da ona ima nešto što mi nemamo. Pritom, nismo ni stigli da upoznamo sopstvenu vrednost. Da li vrednujemo sebe? Možda razmišljate na sledeći način. Želim da viševrednujem sebe, ali ne znam kako i nesvesno biram da to radim hvatajući se za drugu osobu za koju procenjujem da vredi. Pritom, ne poznajem njenu pravu vrednost nego, na bazi neke svoje predstave, umišljam da je ona vrednija od mene. Potrebno mi je da se „zakačim“ za tu osobu kako bih pribavio/la osećanje sopstvene vrednosti. Kao sredstvo za postizanje tog cilja biram seks. Kroz seksualno iskustvo, orgazam i zadovoljstvo, dodatno potvrđujem iluziju da mi je ta osoba potrebna u životu i da bih sa njom mogao/la da imam lep partnerski život. Pritom, ne shvatam da sam od samog početka imao/la iskrivljene motive za ulazak u takav odnos. Jer, da smo se osećali dovoljno vredno, samopotvrđeno i stabilno, ta osoba možda ne bi ni bila predmet naše pažnje. Pitanje koje se nameće je sledeće: Kada bismo bili apsolutno sigurni u sebe, kada bismo se rešili svojih strahova i sumnji, kada se ne bismo „kačili“ ni za šta, koji bi bio naš izbor na ljubavnom planu? Da li bismo tada bili spremni da investiramo u pravu vezu? U toj situaciji ne bismo zahtevali „gotov proizvod“, već bismo i partneru i sebi dopustili da budemo nesavršeni. Prihvatili bismo svoju nesavršenost, zavoleli bismo je, a naši dalji izbori ne bi išli kroz: anksioznost, nestabilnost, seksualnu napetost, nego kroz autentičniju poziciju, koja je mnogo zrelija i samosvesnija. To bi bio mogući put, jer naše samovrednovanje ne bi zavisilo od neke osobe. Shvatili bismo da nije potrebno da učinimo bilo kakav ljubavni izbor da bismo se osećali bolje i da nije potrebno da dokazujemo ni sebi, ni okolini ko smo. Na taj način bismo već spoznali ko smo. Zaključak Ako ste navikli da se na ovakav način „opuštate“, da Vam to bude resetovanje, trebalo bi da nađete novi. Ovde imate samo iluziju slobode, kontrole i sigurnosti, a sve to je zapravo jedna velika zabluda. Vi, u suštini ne poznajete drugu osobu, ali ste nesvesno odlučili da baš na nju projektujete svoju najbolju ljubavnu maštariju, kako biste smanjili svoju anksioznost. Odakle Vam verovanje da će Vam “seksualizovani” susret sa drugom osobom doneti sopstveni mir? Kada to radite, rizikujete da se fiksirate, da postanete zavisni. Kada seks nije tu, onda ste mnogo „čistiji“. Zato treba izaći iz svega toga, a izlaz je u kvalitetnoj samoći. Bitno je da dozvolite sebi da budete sami, da odolite iskušenjima, koja vrebaju i koja Vas „teraju“ da iskoristite neku priliku. Sve to je samo iluzija slobode, a korisna i konstruktivna alternativa bila bi – postizanje slobode u vezi. AUTORI: Josif Fidanovski,diplomirani psiholog, psihoseksualni terapeut, predsednik udruženja Seksin Jovana Jović, diplomirani psiholog, edukantkinja psihoseksualne terapije, saradnica udruženja Seksin MLADALAČKA SEKSUALNOST
Na koji način adolescencija utiče na osobu? Šta je seksualnost? Sa kojim pritiscima se mladi danas suočavaju, kako ih razrešiti, kao i koja je uloga roditelja u ovoj fazi detetovog razvoja, pročitaćete u narednom tekstu. Seksualnost je važan segment ljudskog života. Iako biološki utemeljena, ona se u svom pravom obliku manifestuje tek u adolescenciji. Predstavlja kompleksnu pojavu jer ne obuhvata samo seksualno ponašanje, nego se ispoljava i kroz misli, osećanja, znanja, stavove, vrednosti, želje, fantazije, ponašanja, navike, uloge i odnose jedne osobe. Uopšteno, seksualnost možemo podeliti na četiri komponente: biološku, kognitivnu, emocionalnu i ponašajnu. Biološku komponentu čini pol, koji je određen genima. On predstavlja razliku u biološkim karakteristikama muškaraca i žena. Tako postoje muški i ženski pol. Uz pojam pola najčešće se asocira i pojam roda, koji nije određen genima, već time kako se pojedinac oseća i kako ga prihvataju u okruženju. Tako osoba, prema rodu, može biti: muškarac, žena ili transrodna (koja se više oseća kao pripadnik suprotnog pola, kao da ne pripada nijednom polu ili kao da istovremeno ima karakteristike oba pola). Kognitivna komponenta obuhvata polni identitet i socijalnu ulogu pojedinca. Polni identitet predstavlja znanje o pripadnosti svom polu. On počinje da se formira od samog rođenja: davanjem imena detetu, njegovim oslovljavanjem, odevanjem deteta, karakterističnim za određeni pol i slično. Formiranje polnog identiteta uslovljava i razvoj socijalne uloge, koja podrazumeva socijalna očekivanja, odnosno očekivanja koja društvo ima kada su u pitanju dužnosti, obaveze i prava određenog pola. Sve ove ove manifestacije izazivaju kod osobe karakteristične emocionalne reakcije. Tako kod nje društvena očekivanja ili polni identitet mogu izazvati različite vrste osećanja, koja se ispoljavaju u širokom rasponu: od zadovoljstva do neprihvatanja. Ponašajna komponenta obuhvata ostale segmente seksualnosti kao što su: seksualni identitet, seksualna sigurnost i seksualna orijentacija. Seksualna orijentacija zavisi od izgradnje seksualnog identiteta. Ona podrazumeva prihvatanje anatomskih i telesnih karakteristika koje su dobijene rođenjem, kao i formiranje pozitivne slike o sebi na osnovu tih karakteristika. Na formiranje seksualnog identiteta utiču brojni faktori, a jedan, posebno značajan, je porodica, u kojoj dete (nesvesno) bira model s kojim će se identifikovati. Romantični odnosi Adolescencija nosi sa sobom mnoštvo burnih promena, a jedna od najintenzivnijih dešava se na polju socijalnih odnosa. Osoba se u ovom periodu sve više okreće vršnjacima, koji vrše ključni uticaj na nju, što dovodi i do formiranja prvih romantičnih odnosa. Prilikom prvog zaljubljivanja, mlada osoba obično stvara nerealnu sliku svog partnera tako što ga idealizuje i u njega projektuje svoje fantazirane predstave, želje i očekivanja. Celokupno njeno funkcionisanje postaje zavisno od partnera. Zbog toga prve ljubavi obično karakteriše emocionalna zavisnost, koja je inače odlika nezrele ličnosti. Kada se idealizovanim predstavama suprotstave stvarne činjenice vezane za partnera i osoba postane svesna njegove realne slike, javljaju se i negativna osećanja poput: tuge, razočaranosti, ranjivosti i povređenosti. Mlada osoba teško doživljava ta stanja jer joj se ona prvi put dešavaju. Ono što adolescentu u ovoj fazi nedostaje jeste kapacitet za bliskost, koji podrazumeva formiranje realne, a ne imaginarne slike o partneru. Imati kapacitet za bliskost znači biti u vezi sa stvarnom osobom, biti svestan partnera i njegovih potreba, ali i zadržati sopstvenu autentičnost. To je novi razvojni zadatak, koji se postavlja pred mladu osobu i koji ona tek treba da ispuni. Seksualnost Prvi romantični odnosi i, uopšte, doba adolescencije, nose sa sobom i zadatke na polju seksualnosti. Tada dolazi do sazrevanja tela u seksualnom smislu, javljaju se prve seksualne želje, formira se seksualno ponašanje i određeni stavovi, vrednosti i navike u vezi s njim. Javljanje seksualnih želja obično izaziva divljenje kod većine mladih, mada neki mogu da osećaju nesigurnost i stid u vezi sa njima. Javlja se potreba za eksperimentisanjem u seksualnom ponašanju. Ona se manifestuje kroz istraživanje sopstvenog tela, odnosno masturbaciju. Povećava se motivacija za ulazak u seksualne odnose i počinju da se javljaju prve seksualne aktivnosti. Prvo seksualno iskustvo je naročito važno, jer ono u velikoj meri može uticati na kasniji seksualni život osobe. Zbog toga je bitno na kom uzrastu će se odigrati, kao i koji su motivi za ulazak u seksualni odnos. Često se dešava da u osnovi ostvarivanja seksualnog čina leže pogrešni razlozi poput: izražavanja otpora prema roditeljima, želje za eksperimentisanjem, uticaja vršnjaka, načina da se pridobije ljubav ili zadrži partner i slično. Tu dolazimo do različitih vrsta pritisaka kojima su mladi danas izloženi. S jedne strane, dešava se da porodica, obrazovne i religijske institucije šalju negativne poruke vezane za ulazak u seksualni odnos. S druge strane, pojedinac, od strane medija, vršnjaka i partnera, može biti izložen pritisku da ostvari seksualni kontakt. I razlike među polovima često mogu determinisati smer pritisaka. Tako, momci mogu biti pod pritiskom da uđu u seksualni odnos, jer “nisu dovoljno muškarci” ako to već nisu uradili, a onda ti isti mladići dalje vrše pritisak na devojke. Devojke mogu popustiti kako bi zadržale partnera, a ne zbog autentične želje i potrebe da to urade. Ovde uviđamo prisustvo (ne)svesnih manipulacija vezanih za forsiranje na seksualni odnos. Nekada su te manipulacije vrlo suptilne, u smislu ucena upakovanih u “emocionalnu priču”, a nekada mogu poprimiti i ekstremni oblik kao što je korišćenje fizičke sile. Naravno, postoje i situacije u kojima su mladići žrtve u smislu da pristaju na seksualni odnos samo da ne bi bili drugačiji od vršnjaka, koji se već uveliko hvale svojim iskustvom i veštinama na seksualnom planu. Tako se može desiti da mladić, kako ne bi odudarao od okruženja, pristaje da uđe u seksualni odnos iako u tom trenutku nije spreman i nema stvarnu želju za njim. Pogrešni motivi za ulazak u prvi seksualni kontakt mogu rezultirati neuspehom, zbog čega se dešava da mladi stvore blokadu i razviju strah od upuštanja u naredne odnose. Česta reakcija je i okretanje ka pornografiji koja, ako se upražnjava prečesto i ako je jedini izvor satisfakcije, može da bude veoma štetna za pojedinca i njegov dalji seksualni razvoj. Kako se izboriti sa pritiscima? U skladu sa prethodno rečenim, možemo primetiti da se mnogi mladi danas grupišu oko dva ekstrema: ili su preterano posvećeni ulasku u česte seksualne odnose (koji na ovom uzrastu vrlo često uključuju samo seksualnu, ali ne i emocionalnu komponentu), ili su se od straha zbog (potencijalnog ili realizovanog) neuspeha opredeli za izbegavajuću priču. Da bi se ovakvi problemi prevenirali, mladima je potrebno pružiti adekvatnu seksualnu edukaciju. Neophodno je izneti im stvarna znanja i činjenice iz oblasti seksa. Mladi poseduju informacije, ali mnoge od njih nisu bazirane na činjenicama, nego su dobijene od nepouzdanih izvora. Tako se dešava da znanja prikupljaju od strane vršnjaka koji su, zapravo, u istoj situaciji kao oni. Takođe, veliki uticaj vrše i mediji, koji sve češće i agresivnije izlažu eksplicitne seksualne sadržaje. Pritom, takve scene nisu scene iz stvarnog života, nego sadrže plasiranje seksa iz fantazije koji, kod mladih, dovodi do stvaranja nerealnih očekivanja. Pred njih se postavljaju nerealni standardi, koji izazivaju razočaranje nakon stupanja u stvarne seksualne odnose. Zbog celokupne mešavine informacija koje dopiru do adolescenata, potrebno je pomoći im, informisati ih o načinima zaštite, polno prenosivim bolestima, trudnoći, kao i tome kome mogu da se obrate ukoliko do nje dođe. Saveti za roditelje Roditelji imaju veliku ulogu u pružanju tačnih i pouzdanih informacija svom detetu. Često se kod njih javlja strah od vođenja ovakvih razgovora, a razlozi za to su višestruki. Prvo, neki roditelji smatraju da započinjanje takvog razgovora može da dovede do ranog ulaska u seksualne odnose, što nije tačno. Praksa pokazuje da ne postoji povezanost između započinjanja razgovora o prvom seksu i ranog ulaska u seksualne aktivnosti. Rani ulazak je više znak da je osobi potrebno više prihvatanja i ljubavi iz okruženja, a da ona nesvesno pokušava da dođe do toga putem seksa. Drugo, roditelji prolaze kroz težak period u fazi detetovog odrastanja. Do perioda adolescencije, oni su bili centar detetovog sveta – brinuli su se o njima, rešavali njihove probleme i dete je zavisilo od njih u svakom smislu. Sada ono počinje sve više da se okreće vršnjacima, u određenim aspektima postaje samostalnije ili bar ulazi u fazu razvoja lične autonomije i sopstvenog načina mišljenja, što roditeljima teško pada. Dalje, mnogi roditelji imaju nerazrešene lične situacije, pa se može desiti da zbog svojih loših iskustava i negativnih stavova prema seksu, kreiraju atmosferu u kojoj je sramota povesti razgovor o seksu, jer je seks nešto što je “loše i neprimereno”. Ako roditelj autoritativno nametne detetu moralne vrednosti, one će u pubertetu izgubiti na značaju baš zato što su nametnute, a ne prirodno integrisane u detetovu ličnost. Tada će se ono pobuniti protiv njih ulaskom u potencijalno rizične situacije. Zbog toga je važno ostvariti prisan odnos sa detetom, jer samo na taj način dete može integrisati moralna načela u svoju ličnost, koja će poštovati ne iz straha, nego iz moralne obaveze prema roditeljima, koji će im biti uzor. Ne postoji precizno vreme kada treba povesti prvi razgovor o seksu. To je individualno i zavisi od psihosocijalnog razvoja svakog pojedinca ponaosob. Prilagodite se detetovom ritmu i, u skladu s tim, započnite razgovor sa njim direktno i otvoreno, bez ustručavanja. Neophodno je da kreirate atmosferu bliskosti i poverenja, atmosferu u kojoj će dete moći slobodno i otvoreno da razgovara sa Vama o seksu i svemu što ga zanima na tom polju. Veoma je značajno pokazati detetu pozitivan stav prema seksu, zauzeti poziciju lišenu bilo kakvog zastrašivanja i zadojenosti ličnim: negativnim stavovima, osećanjima i iskustvom. Podelite sa detetom svoja iskustva i zajedno istražite doživljaje kroz koje ono prolazi. Nemojte previše da zapitkujete ili da držite predavanja – u ovom razgovoru dete treba da bude ravnopravno sa Vama. Na taj način ono stiče poverenje i osećaj da može da se osloni na Vas. A bolje je da vas pita nego da uči iz neproverenih izvora. Iako postoji stvarni rizik od polno prenosivih bolesti i rane trudnoće, decu ne treba zastrašivati negativnim asocijacijama, jer one mogu izazvati strah, koji kasnije utiče na javljanje seksualne disfunkcionalnosti. Zato je potrebno zauzeti stav da je seks zdrav, normalan i da nije sramota pričati o njemu. Takođe, bitno je predočiti adolescentu da je važno da zna da kaže: “Ne” i da seks treba da ima samo onda kada on to želi. Sa prvim seksom ne treba da žuri i prioritet treba da mu bude osluškivanje sebe, svojih uslova i potreba. Zaključak Seksualnost je sastavni deo ličnosti, koji se razvija i menja od rođenja do kraja života, dok su seksualne aktivnosti vezane za određeni period našeg života. Za ulazak u seksualne odnose nije dovoljno biti samo biološki zreo. Neophodna je i psihološka zrelost, a dostići tu vrstu zrelosti znači steći kapacitet za bliskost, intimnost i otvorenost prema partneru i njegovim potrebama, ali uz istovremeno postojanje svesti o sopstvenim potrebama. Ovo je novi razvojni zadatak koji se postavlja pred adolescenta a roditelji, između ostalih, su ti koji im svojim ličnim primerom i otvorenošću za razgovor mogu pomoći u njegovom savladavanju. AUTOR: Jovana Jović, diplomirani psiholog edukantkinja psihoseksualne terapije saradnica udruženja Seksin Beleška nakon jedne seanse (kada bi klijent razmišljao “psihoterapijski”): “Ne mogu da budem u vezi ako me partner ne odobrava. Prepun sam strahova, a kad nju vidim punu besa i agresivnosti, ja se preplašim i bežim. Mogu samo da budem u vezi sa devojkom koja me apsolutno voli i prihvata. Kada naiđem na prepreku, nerazumevanje, na njene reči koje bukvalno shvatam i pogrešno učitavam zbog svojih strahova, ja to doživim kao “požar“, pa nemam mehanizme da ga ugasim. Osećam se bezbednije, lakše, slobodnije kada nisam u vezi, jer tada mogu stvoriti ponovo iluziju da postoji neka druga osoba koja će prihvatiti mene u potpunosti i neće dirati svesno/nesvesno moje slabe tačke. Da li sve to znači da ja želim da budem u vezi pasivan, zavisan od tuđeg prihvatanja mene ili želim da stvorim sigurnost koja nije zavisna od druge osobe? Došao sam do tačke svog maksimuma koliko mogu da se dam, pružim u vezi, ali njoj to i dalje nije dovoljno. Šta da radim kada ja nisam dovoljno dobar njoj? Onda sledi raskid, nema šta drugo?! Nije li ipak to krivo uverenje o sebi, kojeg se dugo držim i ne pokušavam da ga promenim, već konstantno tražim njenu spoljnu potvrdu ljubavi, a kada to izostane kroz reči i ponašanje, ja se osetim ugroženo i bežim. Možda kada bih našao snagu da vidim sebe dovoljno dobrim nezavisno od njenih komentara, potreba i želja, ja bih mogao da se krećem kroz taj “požar“?! Odakle potreba da nas partner/ka voli i prihvata bezuslovno? Nije li to infantilna potreba koja ne može biti zadovoljena? Šta znači to da vas neko voli na taj način? Zbog čega vam je to toliko važno? Da li je to vaša autentična potreba? Postoje različiti motivi (svesni i nesvesni) za ulazak u jednu vezu. Jedan od njih je potreba da budemo bezuslovno voljeni od strane partnera, što bi značilo da on mora prihvatiti sve naše želje, strahove, hirove i ostale manjkavosti. Uprkos težnji da se danas svuda oko nas insistira na ovoj bezuslovnoj ljubavi, kao nečemu što je odlika prave ljubavi, postavlja se pitanje da li je ona toliko lekovita i zdrava za partnere i razvoj veze? Zar nije sve to regresija u psihološkom smislu: zahtevati od partnera bezuslovnu ljubav i prihvatanje, bez načelnog razmatranja toga šta mi uopšte tražimo? Jer, ako ja hoću da budem voljen, da li treba sebi (ili njoj) da dopustim sve u ponašanju, bez ikakve odgovornosti? Ako je to tako i partner pristane na igru da ja dobijam ljubav bez obzira na svoje ”ispade”, ne dolazimo li na samom kraju do toga da gubimo ja, moj partner i naša veza? Jer, tada sam poput deteta koje dobija nagradu svaki put kada išara zid, prospe sok ili polomi nešto. Takvim dopuštanjem i nagrađivanjem šaljemo poruku da je svako ponašanje ok i da je sve dozvoljeno, jer smo ”puni” ljubavi. Ali, da li smo zaista puni ljubavi ako nemamo sigurnost da ukažemo na ono što je neprimereno, štetno, antirazvojno? Recimo da ste navikli da kod kuće stavljate noge na sto dok pušite i pijete kafu, a sada to isto radite dok vaš direktor stoji ispred stola u vašoj kancelariji. Možete opravdavati svoje ponašanje tako što ćete reći da vas direktor voli i da on mora da vas prihvati baš onakvim kakvi jeste ako uopšte želi da budete u toj firmi...?! E sad, vaš partner nije direktor, ali i on ima neke granice, neka razmatranja, stavove, koji treba da budu uzeti u obzir, kao i taj dnevni red koji postoji u firmi. Zašto? Zato što vam je potrebno usklađivanje, jer svet ne funkcioniše po vašim standardima. Vi se ne razvijate ako održavate infantilnu predstavu da partner uvek treba da vas neguje, podržava i dokazuje ljubav na svakom koraku. Ako niste dobili bezuslovnu ljubav u primarnoj porodici, dok ste imali jednu ili dve godine (kada je bilo prikladno vašoj razvojnoj fazi), zašto biste sada poput “beba” tražili sigurni dokaz voljenosti? Ali tu nije kraj, vi još i maskirate tu potrebu za bezuslovnom ljubavlju raznim površinskim željama, kupovinom, izlascima, putovanjima itd., skrećući na taj način još dalje od mogućnosti vlastite spoznaje. Čak i da partner krene da vam u svemu tome udovoljava jer se boji “odbačenosti”, jer vas je idealizovao i slično, zašto biste vi insistirali na takvoj postavci stvari? Za promenu, pokušajte da se vratite unazad, da vidite odakle izvire ta potreba, koliko je autentična i prema kome će biti usmerena? Ako ne umete da budete sami, da sami kreirate smisao, bez da vam partner da nešto, onda imate krivi motiv za ulazak u vezu. Ono što ranije niste dobili od roditelja neće vam dati nijedan partner na ovom svetu. Prava partnerska ljubav se ne bazira samo na prihvatanju, već i na neprihvatanju ili nerazumevanju neke stvari. Bezuslovna ljubav je budistički ideal, retko dostižan ljudima, a čak i nepotreban. Mnogima takva partnerska ljubav suštinski nije ni potrebna, već prostor gde će oni tu ljubav spoznati i usmeriti ka sebi. Pre svega, potrebno je napraviti razliku između depresivnog toka razmišljanja i depresije. Depresivan tok razmišljanja podrazumeva periodičnu pojavu osećanja umora, tuge, pada motivacije i energije, potrebe za izbegavanjem socijalnih kontakata i slično. Ovakve reakcije se javljaju svakom od nas u nepovoljnim životnim okolnostima, odnosno u situacijama koje se ne odvijaju na način na koji smo zamislili. One su normalne, kratkotrajne i ubrzo prolaze same od sebe. S druge strane, depresiju karakteriše prisustvo određene grupe simptoma u dužem vremenskom periodu. Najočigledniji znak depresije je tužno raspoloženje – potištenost, usamljenost, apatija. Depresivne osobe su sklone plaču.Imaju problema sa spavanjem – rano se bude i ne mogu ponovo da zaspe ili spavaju više nego uobičajeno, a ipak se osećaju stalno umorno. Javljaju se promene u načinu ishrane – mogu da izgube apetit i težinu ili da jedu više nego inače i tako dobiju na težini. Takođe, moguće je biti depresivan, a nemati prethodne simptome. Umesto toga, mogu se javiti fizičke tegobe ili manifestacija depresije kroz zloupotrebu alkohola ili droga. Isto tako, ako osoba uvek izgleda umorno ili joj je dosadno sve što se oko nje događa, može se desiti da je u pozadini takvog izgleda/ponašanja depresija. Ključna karakteristika depresije je promena u načinu na koji osoba misli o sebi, u njenim osećanjima i delanju. Depresivna osoba sebe doživljava na negativan način. Veruje da je bespomoćna i sama na svetu. Pesimistična je u odnosu na sebe, svet i svoju budućnost. Ona sebe smatra gubitnikom i misli da će to uvek biti. Veruje da je bezvredna i loša. Često je proganja osećanje krivice.Gubi interesovanje za ono što se oko nje događa i ne ispunjava je zadovoljstvo kada se baviaktivnostima koje su joj nekada prijale. Ima probleme kada treba da donese neku odluku ili da je sprovede u delo. U čemu je zapravo problem? Problem je u načinu na koji osoba interpretira situacije u kojima se nađe. Ona ih pogrešno tumači. Javljaju se misli koje obično nisu bazirane na realnim činjenicama. U osnovi tih negativnih misli mogu biti različite teme. Neke od njih su: Negativno mišljenje o sebi – nastaje kada sebe poredimo sa drugim ljudima koji nam izgledaju uspešnije, inteligentnije, privlačnije ili sposobnije. Samokritika ili samookrivljavanje – osoba krivi sebe za sve loše što se oko nje događa. Negativno tumačenje događaja - osoba negativno reaguje na situacije koje joj inače ne smetaju kada nije depresivna. Negativna očekivanja od budućnosti – osoba misli da nikada neće uspeti da se reši osećanja tuge. Moje obaveze su suviše velike – osoba ima istu količinu obaveza kao i ranije, kada ih je uspešno obavljala, ali sada veruje da je nesposobna da ih ispuni ili da će joj trebati mnogo više vremena za to nego inače. Ono što osoba misli o onome što se oko nje dešava utiče i na način na koji će se osećati. Zato se,kao posledica negativnih misli, javljaju i loša osećanja. Ta loša osećanja subazirana na greškama u mišljenju. Ove greške su povezane sa načinom na koji ona misli o sebi i načinom na koji procenjuje stvari koje joj se događaju. Dakle, depresivna osoba se oseća usamljeno i tužno jer za sebe pogrešno misli da je neadekvatna. Neke od tipičnih grešaka u mišljenju su sledeće: preterivanje (preuveličavanje problema i potencijalne štete i potcenjivanje sopstvenih sposobnosti za njihovo rešavanje), prekomerno uopštavanje (izvođenje uopštenog zaključka koji naglašava negativnu stranu, na primer:„Niko me ne voli“, „Neuspešan/na sam“), ignorisanje pozitivnih strana (pamćenje samo negativnih događaja ili tumačenje pozitivnih događaja kao negativnih). Kao što se može primetiti, ovakve misli su automatske. To znači da se do njih ne dolazi razumnim i logičnim načinom razmišljanja, nego one tek tako padaju na um i više suzasnovane na osećanjima manje vrednosti i beznadežnosti, nego na realnom stanju stvari. Iako nerazumne, ove misli izgledaju verovatno u trenutku kada nam padnu na um. Takođe, što im više verujemo, to se sve gore osećamo. Depresija i seks Veza između depresije i seksa je kompleksna. S jedne strane, poznato je da su neki od seksualnih poremećaja (erektilna disfunkcija, anorgazmija, smanjena seksualna želja itd.) česti pratioci depresije. Javljanje seksualne želje polazi od mozga i kreće se ka polnim organima. Kada se osoba bori sa depresijom, kod nje se, osim tužnog raspoloženja, gubitka interesovanja, volje i motivacije javlja i smanjena seksualna želja ili njeno potpuno odsustvo. Isto tako, osobe kod kojih se depresija tretira antidepresivima trpe i neke neželjene efekte antidepresiva. Jedan od njih se manifestuje i na seksualnom planu kroz razne vrste seksualnih poremećaja. Razlog za to leži u činjenici da konzumacija antidepresiva utiče i na promene u regijama koje su zadužene za seksualni poriv i seksualni nadražaj. Međutim, prisustvo depresije ne mora uvek uzrokovati odsustvo seksualne želje. Depresija se može odraziti i na sasvim suprotan način: kroz stupanje u česte seksualne odnose. Šta stoji iza ovoga? Seksualnost je površina na kojoj se manifestuje sve što nosimo u sebi. Kroz seksualnost izražavamo ono što se godinama taložilo u nama. Tako, ako osoba ima negativnu sliku o sebi i nisko samovrednovanje, može se desiti da će se s tim nositi tako što će birati da stupa u beznačajne i površne seksualne odnose, a sve to sa ciljem da dobije potvrdu od druge strane, od nekoga za koga veruje da je može učiniti jačom i nadomestiti joj nezadovoljene potrebe. Na taj način dolazi do nesvesnog korišćenja seksa i njegove patologizacije: osoba traži od seksa nešto što joj on ne može obezbediti. Stupanje u seksualni odnos za nju postaje privremena uteha, koja joj pruža trenutno rešenje i beg od negativnog razmišljanja o sebi.Prilikom ulaska u takve odnose, ona se plaši ostvarivanja bliskog kontakta i intimiziranja sa partnerom jer se plaši da će se partner, ako joj se više približi i bolje je upozna, razočarati u nju, shvatiti koliko je bezvredna i ostaviti je. Ovakav način ponašanja predstavlja osnovu za seksualnu zavisnost. Kod seksualne zavisnosti dolazi do „zloupotrebe“ seksualne aktivnosti, odnosno ulazak u seksualni čin se koristi kao pokušaj osobe da smanji osećanje depresije koje njom vlada. Što je još veći problem, stupanje u takve odnose kao posledicu sa sobom nosi osećanje srama i krivice, koje biva samo dodatno potvrđeno i pojačano u negativnom sistemu uverenja koji depresivna osoba ima o sebi. Zbog toga se, prilikom rešavanja problema na seksualnom planu, prvo radi na istraživanju osećanja koja leže u osnovi takvog ponašanja, kapaciteta osobe da se nosi s tim osećanjima, uverenja koja ima o sebi i sopstvenoj vrednosti, ranijim seksualnim iskustvima i slično. Sa osobom se istražuje kakvo značenje za nju ima seksualno ponašanje koje ispoljava, koje su situacije u kojima se javlja, kao i koje su to misli koje prethode stupanju u seksualne aktivnosti. Na ovim osećanjima ne treba raditi na silu. Nekada je potrebno da se potpuno prepustimo da nas ona preplave. Naša patnja (”želja za patnjom“) mora da se „istroši“, da se pojave vidljive posledice i to onda možemo da koristimo kao „odskočnu dasku“ za dalji rast i razvoj. Terapeuti rade sa ovim osobama tako što im posvećuju pažnju, pokazuju saosećajnost i bezuslovno prihvatanje. Paralelno sa tim, osoba dobija domaće zadatke između seansi, koji bivaju nagrađeni. Kada se stvori adekvatna klima, odnosno kada osoba potpuno uđe u materiju, oseti olakašanje i kada se javi promena raspoloženja kroz vežbe i tehnike kojima je terapeut izlaže, osoba postaje spremna za zadatke u praksi, odnosno u životu. Otvaranje ka ljubavi Depresija je posledica iluzije da je osoba manje vredna i da, kao takva, ne zaslužuje da bude voljena. Noseći se tom iluzijom, ona veruje da mora da pati i da se muči. Ovakav način razmišljanja je posledica negativnih uverenja koja je osoba visoko ustoličila u svom unutrašnjem sistemu i sa kojima se identifikovala. Kroz depresiju, osoba nesvesno zauzima infantilnu poziciju, odnosno poziciju oslobođenu od odgovornosti i nije u stanju sama da se kreće. Ona prihvata patnju, koju je pritom sama sebi nametnula negativnim mislima, kao deo svog identiteta. Važno je ipak znati da ta patnja nije nešto što je sama realnost nametnula, nego da je ona konstruisana iznutra. Zbog toga depresivna osoba mora da zaviri u sopstveni unutrašnji svet, da se pozabavi slikom o sebi koju je formirala i da tako osvesti svoje negativne identifikacije, da ih prihvati i oslobodi ih se. Samo proširenjem svesnosti i oslobađanjem od negativnih identifikacija osoba može prepoznati svoje suštinsko biće čija je odlika ljubav. Zbog toga je ljubav pravi put ka prevazilaženju depresije.Pored pomoći koju terapeut može pružiti, za oslobađanje od depresije, veoma je bitna i podrška bliskih ljudi i partnera. Osobi treba pokazati razumevanje, saosećajnost i prihvatanje.Treba je ohrabriti da ne potiskuje negativna osećanja koja ima, nego da nauči da ih izrazi. Isto tako, svi moramo da naučimo kako da izražavamo svoje potrebe i želje bez obzira na prethodna iskustva koja smo imali. Svi u novu vezu sa sobom unosimo i prtljag prošlosti. Potrebno je da prihvatimo iskustva koja imamo, da ih integrišemo u svoju strukturu i izvučemo pouke iz njih. Hrabrost da se upustimo u odnos koji će rezultirati visokim stepenom intimnosti, bliskosti i povezivanja sa partnerom biće put ka rešavanju depresije. Potrebno je da dublje spoznamo sebe, da prihvatimo sve segmente svoje ličnosti kako bismo posle bili u stanju da ih podelimo sa partnerom i da kroz zadovoljavajuću komunikaciju i uzajamno poverenje zajedno gradimo naš odnos. AUTORI: Jovana Jović, diplomirani psiholog, edukantkinja psihoseksualne terapije, saradnica udruženja Seksin Josif Fidanovski, diplomirani psiholog, psihoseksualni terapeut, predsednik udruženja Seksin  "Mladi ljudi i seksualne/ljubavne zablude" Ima li načina da mladi ljudi mirnije zaplivaju u seksualne vode? Zašto je seks postao ekskluzivan na pogrešan način? Kako da bude manje straha u međusobnim susretima? Da li je seks sam po sebi cilj ili ima tu još nešto? Može li se seksualni život promeniti na bolje? Savremen mlad čovek se traži, njegov unutrašnji status je nemir, njegovo kretanje je usmereno u različitim pravcima, a celokupna pažnja i funkcionalnost podeljeni. Pitanja tipa: Ko sam, gde sam, kuda idem, na koji način bih želeo da se razvijam kao ljudsko biće, nemo se postavljaju u sebi ili se uopšte ne postavljaju. Sve se to dodatno komplikuje u ljubavi i seksu. Ako za kretanje kroz akademski život društvo daje smernice kroz sistem školovanja, čime olakšava mladom čoveku da prihvati obaveze i postane društveno koristan i zreo za rad, u slučaju partnerskog življenja, ljubavi i seksa, takvih smernica nema. Da li je čoveku potrebno da ga neko uči kako da voli i vodi ljubav ili je to svima nama dato u genima? Supruga jednog mog klijenta, koji se kroz čitav život mučio erektilnom disfunkcijom, pa se i razveo sa prvom ženom zbog “loše“ seksualnosti, jednom prilikom mi je rekla: "To kakav si u seksu se ne može naučiti. Postoje osobe kao mi (misleći na sebe i njoj slične) koje su strastvene, više ih to zanima i lakše se kreću kroz seksualno odrastanje. Ovi drugi su maltene osuđeni na propast, nemaju u sebi tu unutrašnju hemiju, ne pokazuju pravu inicijativu i ne mogu da reše seksualni problem ako ga imaju (a imaće ga s obzirom na predispoziciju)". Ovakva gruba podela na ekstreme nije netipična za ljude, pogotovo ako se sa svojim partnerima dugo muče da stvore zadovoljavajući seksualni život. Ipak, uprkos njenom rigidnom posmatranju ljudskog kretanja i razvoja, u kom je bio enormno smanjen značaj učenja u ljudskom seksualnom sazrevanju, nije mogla da bude totalno isključiva i da potvrdi da to praktično znači da njen partner nema uopšte strasti: ,,A ne”, rekla mi je, ”on ume da bude strastven, zna on da me ”juri“ po kući, ali sve je to meni smešno, infantilno.” Ona je, za razliku od njega, imala strastven i “ispunjen“ seksualni život u prošlosti, pa sada ta ista prošlost biva opterećujuća za nju. Njen zahtev da on bude pravi, normalan muškarac, koji se spontano ponaša u seksu i dovodi je do orgazma, pokazao se kao prevelik zalogaj za njega, što je razumljivo, pa ispada da ga je ona svojim pritužbama više udaljila od sebe i od rešenja problema, iako joj to nije bio cilj. Uprkos mojim sugestijama da takva postavka stvari ume da bude nedelotvorna, ona nije mogla da prihvati drugačiji ugao gledanja, jer i u “Seks i grad-u“ je neka od glumica izjavila:“Kakav je to seks bez orgazma?!” Ponudio sam joj malo istočnjačku perspektivu: da seks može biti lep, zabavan i uzbudljiv, čak i kada se ne juri ka cilju ili se isti ne postigne, ali je ona verovala da smo mi materijalistički određeni i da smo u krvi “zapadnjaci“, pa je ostala vezana za svoju iskrivljenu predstavu: “Stvari se u seksu ne mogu promeniti na bolje.” Ipak, osmehnula se kad sam je podsetio na divne trenutke u seksu, koje je imala sa istim suprugom, van ove njihove "svakodnevnice". Radeći sa ljudima koji imaju seksualne i ljubavne probleme, shvatio sam da su seks i ljubav u svima nama, da su mnogi zbog neadekvatnog odrastanja postali nesigurni, uplašeni, izbegavajući u intimnim susretima, poput tinejdžera koji prvi put žele da vode ljubav. Želja je tu, ali je i strah veliki. "Kakav/va ću biti, šta ako nisam dovoljno privlačan/na, šta ako kaže da mi je penis mali ili da moje grudi nisu dovoljno lepe, da li ću umeti da se snađem sa kondomom, šta ako mi padne erekcija ili ako ne budem mogla da ga zadovoljim kako treba itd." Sve ove i još milion drugih misli okreću se u glavama mladih ljudi i ne tiču se samo seksa već i samog susreta: Da li ću imati tema za razgovor, šta ako kažem nešto glupo, da li sam dovoljno zabavan da je nasmejem, kako da znam kada treba da se poljubimo, da li treba da pričamo o ljubavi i seksu u prošlosti ili kada je pravi trenutak za to?- Više o svemu ovome u tekstu: "Kako se udvarati devojci" - http://fidanovski.blogspot.com/2015/12/kako-se-udvarati-devojci-uvod-zene-su.html Sve ove misli, predstave i fantazije dovode do podeljenosti u samom čoveku. On je tu, takav kakav jeste, a trebalo bi biti neko, nešto. To ume da pokrene čoveka ka usavršavanju, ali često i da ga dodatno uznemiri i optereti. Problem nije u napetosti, već u iskrivljenoj percepciji stvarnosti. Napetost je potrebna mladom čoveku, ona postoji u parnerskoj dinamici, ali u kojim trenucima ona postane nepodnošljiva, totalno neprihvatljiva za nas? Onda kada imamo model seksa iz fantazije, koji je nerazuman, neljudski i šteti svakom od nas. Ako u vašim glavama postoje ideje kako bi seks trebalo da izgleda, priučene putem medija, pornografije i raznih sapunica, a vi ste trenutno singl i bez potencijalnog partnera, osetićete se inferiorno, usamljeno i bespomoćno. To može da vas motiviše, da poradite na sebi, založite se za neku promenu (što bi bilo razvojno), a može i još više da uništi vaše samopouzdanje, da vas blokira i sabotira (kao u slučaju mojih klijenata). Potrebno je da pogledate svoj život, kretanje, budete iskreni sa sobom i priznate svoje slabosti. Ako ste imali malo ljubavi iIi seksa ili ih niste imali uopšte, a prošla je srednja škola i fakultet, umesno bi bilo da se zapitate: Šta se dešava sa mnom, zašto nisam ostvario svoje ljubavne i seksualne potencijale? Imao sam želju i još uvek je negde imam, ali bojim li se ja susreta više nego što bi trebalo? Da li mogu ovo da izguram sam ili je pametnije potražiti pomoć stručnjaka? Vredi li ovako živeti do kraja života? Dokle da lažem sebe da su pornografija, fetiši, cyber seks moja stvarna potreba? Nisam li ja pobrkao lončiće, zamenio teze, ubedio sebe da ne mogu drugačije, da je ovo meni u redu, da budem sam, bez partnera, ili sa više njih, ili sa mojom zavisnošću od pornografije, masturbacije, anonimnog seksa, flerta, egzibicionizma i svega ostalog što se danas prikazuje kao legitiman izbor? Ovakva pitanja mlada osoba retko postavlja sebi, roditelji nemaju vremena za ove “teške” teme, smatraju da će vremenom sve samo od sebe da se reši, ali, budimo iskreni, kada je čoveku došla sreća ako se on nije otvorio ka njoj? Upravo zbog toga, da bi se ljudi otvorili, sazreli i prepoznali svoje prave mogućnosti, potreban im je razgovor, u krugu porodice, sa prijateljima, rođacima, sa ljudima od poverenja. Ipak, mnogi danas nemaju takvo okruženje, ljude koji imaju vremena za njih, mnogi su prepušteni sami sebi, pa im je potrebno zdravo usmerenje, koje uključuje neki ljubavni kontekst, što bi značilo kretanje ka ljubavi i intimnosti, a ne nasuprot njih. Seks kome stremi mlad čovek ne sme biti jedini cilj, niti nešto što će ga opsedati ili zastrašivati. On mora biti u seksu, ali ne sme isključiti ljubav. Ljubav ume ponekad da bude teška i rizična, ali njena lepota je u tome što otvara put ka dubljem deljenju i povezivanju. Mladost je period kada se tražimo u ljubavi i seksu, kada se zaljubljujemo i bivamo povređeni. Ali, da li zbog toga treba da zauvek ostanemo na tim osećanjima, bilo da idemo ka njima ili bežimo od njih? Da li ćemo se zadovoljiti seksom i površinskim susretima ili ćemo pokazati hrabrost da se krećemo ka ljubavi? Da li možemo kvalitetno živeti sa nerealizovanim potencijalom za partnersku ljubav? |
- Početna
-
Seksualne disfunkcije
- Erektilna disfunkcija
- Dva "najveća" seksualna straha kod muškaraca
- Poremećaj seksualnog uzbuđenja kod žena – “frigidnost”
- Prevremena ejakulacija
- Muška orgazmička disfunkcija
- Orgazmička i erektilna disfunkcija
- Smanjena seksualna želja
- "Aseksualnost" - strah od romantičnog uspeha i zadovoljstva
- Vaginizam
- "Nevini Ljudi": Samci i seks
- Poremećaj orgazma kod žena
- Seksualna zavisnost
- Seks u troje
- BDSM-"EKSTREMNE" SEKSUALNE PRAKSE
- Plodnost i seksualna funkcionalnost
- Šta je to dobar seks
- "Neiskorišćena seksualna veza ili brak"
-
Partnerska ljubav
- Šta je to što nam je potrebno u partnerskoj ljubavi?
- "Razvod"- da li je to ono što zaista želim?
- Da li se može živeti bez strasti u krevetu? (Should I stay or should I go?)
- Može li se razvod ikada smatrati uspehom?
- "Nezdrava doza infantilizma u vezi"
- Zašto me "povređuješ"– to me “boli”
- Strah od intimnosti
- Ljubavni nemiri - ne plašite se konflikta!
- OD TAME KA SVETLOSTI: OD LAŽNOG KA AUTENTIČNOM ODNOSU
- Otvorene veze – za ili protiv?
- Koliko se zaista poznajete?
-
Medijski nastupi
-
Intervjua
>
- Zašto nam više nije do seksa?
- Predigra tokom seksa
- ŽENE I ORGAZAM: Seksolog savetuje kako do vrhunca
- Muškarci, seks i njihovi "problemi"
- Da li su seksualni problemi zaista retki?
- "Prve ljubavi naše dece, prvi seks i poljubac"
- Nedostatak ili gubitak seksualne želje
- Kako pristupiti kada vaše dete gleda pornografiju?
- Kako majke treba da razgovaraju sa ćerkom o seksu
- Seksom do zdravlja
-
Intervjua
>
-
Blog
- Zašto u doba tolike „ogoljenosti“ ima sve manje seksa?
- Tomina duša - duša svih nas
- Snaga muškog identiteta
- Šta muškarcu (ženi) kvari lepotu seksa?
- Seksualna ne/usklađenost
- Seks i misao
- „Muškarac na potezu”
- Blago koje treba da bude otkriveno
- Spontan & planirani seks?
- Razvoj ili stagnacija- da li svesno biramo?
- Zašto bi to radili? (Da gledate vašu ženu sa drugim muškarcem)
- “Seksualno putovanje bez cilja” – da li vas uopšte to zanima ?
- “Uspešan“ seks sve rešava – da li je baš tako?
- Seks i smrt
- Muškarac sa “dva” seksualna problema
- Politika i seks – dve nespojive stvari?!
- Programi
- KONTAKT
- Početna
-
Seksualne disfunkcije
- Erektilna disfunkcija
- Dva "najveća" seksualna straha kod muškaraca
- Poremećaj seksualnog uzbuđenja kod žena – “frigidnost”
- Prevremena ejakulacija
- Muška orgazmička disfunkcija
- Orgazmička i erektilna disfunkcija
- Smanjena seksualna želja
- "Aseksualnost" - strah od romantičnog uspeha i zadovoljstva
- Vaginizam
- "Nevini Ljudi": Samci i seks
- Poremećaj orgazma kod žena
- Seksualna zavisnost
- Seks u troje
- BDSM-"EKSTREMNE" SEKSUALNE PRAKSE
- Plodnost i seksualna funkcionalnost
- Šta je to dobar seks
- "Neiskorišćena seksualna veza ili brak"
-
Partnerska ljubav
- Šta je to što nam je potrebno u partnerskoj ljubavi?
- "Razvod"- da li je to ono što zaista želim?
- Da li se može živeti bez strasti u krevetu? (Should I stay or should I go?)
- Može li se razvod ikada smatrati uspehom?
- "Nezdrava doza infantilizma u vezi"
- Zašto me "povređuješ"– to me “boli”
- Strah od intimnosti
- Ljubavni nemiri - ne plašite se konflikta!
- OD TAME KA SVETLOSTI: OD LAŽNOG KA AUTENTIČNOM ODNOSU
- Otvorene veze – za ili protiv?
- Koliko se zaista poznajete?
-
Medijski nastupi
-
Intervjua
>
- Zašto nam više nije do seksa?
- Predigra tokom seksa
- ŽENE I ORGAZAM: Seksolog savetuje kako do vrhunca
- Muškarci, seks i njihovi "problemi"
- Da li su seksualni problemi zaista retki?
- "Prve ljubavi naše dece, prvi seks i poljubac"
- Nedostatak ili gubitak seksualne želje
- Kako pristupiti kada vaše dete gleda pornografiju?
- Kako majke treba da razgovaraju sa ćerkom o seksu
- Seksom do zdravlja
-
Intervjua
>
-
Blog
- Zašto u doba tolike „ogoljenosti“ ima sve manje seksa?
- Tomina duša - duša svih nas
- Snaga muškog identiteta
- Šta muškarcu (ženi) kvari lepotu seksa?
- Seksualna ne/usklađenost
- Seks i misao
- „Muškarac na potezu”
- Blago koje treba da bude otkriveno
- Spontan & planirani seks?
- Razvoj ili stagnacija- da li svesno biramo?
- Zašto bi to radili? (Da gledate vašu ženu sa drugim muškarcem)
- “Seksualno putovanje bez cilja” – da li vas uopšte to zanima ?
- “Uspešan“ seks sve rešava – da li je baš tako?
- Seks i smrt
- Muškarac sa “dva” seksualna problema
- Politika i seks – dve nespojive stvari?!
- Programi
- KONTAKT